BBC na srpskom - B92

Napoleon: Velika romansa sa Žozefinom, šta je istina, a šta mit

Ljubavna priča francuskog vladara i žene koju je zvao "Žozefina" predstavlja središte zapleta novog filma Ridlija Skota.

Izvor: BBC
Podeli
Apple TV+
Apple TV+

Odnedavno u bioskopima možemo gledati film Napoleon Ridlija Skota, u kom Hoakin Finiks i Vanesa Kirbi tumače glavne uloge. Istoričarku Ketrin Estberi je zanimalo šta znamo o romansi Napoleona i Žozefine na osnovu istorijskih izvora.

Ljubav između Napoleona i žene koju je zvao "Žozefina" predstavlja središte zapleta novog filma Ridlija Skota.

On prikazuje Napoleona kao osobu koja, kako je reditelj rekao: "pokorava svet pokušavajući da osvoji njeno srce, a kada u tome omane, pokorava svet da bi je uništio, i u ostvarivanju tog nauma uništava sebe."

Vest da će Vanesa Kirbi glumiti Žozefinu izazvala je podozrenje među istoričarima.

Kirbi je značajno (14 godina) mlađa od Hoakina Finiksa, tumača glavnog lika, dok je, zapravo, Žozefina bila šest godina starija od Napoleona.

U razgovoru za Njujorker, Skot je istoričarima koji ukazuju na netačnosti u filmu preporučio da "se pozabave svojim životima", ali razlika između Napoleona i Žozefine značajno je uticala na njihove živote - i njihovu ljubav.

https://www.youtube.com/watch?v=LIsfMO5Jd_w

Mari Žozef Roz je tokom Francuske revolucije izgubila muža, nakon čega je u skromnim uslovima podizala dvoje dece. Bilo joj je uskraćeno pravo na bogatstvo koje je njena porodica stekla zahvaljujući šećernim plantažama u Martiniku, kao i pravo na imovinu koju je za sobom ostavio njen muž.

U tom periodu je bila u trećoj deceniji života i, prema društvenim konvencijama, važila je za stariju osobu, ali je činila sve što je mogla kako bi postala deo pomodnog pariskog društva - zbližila se sa vodećim političarem Polom Barasom, koji joj je činio brojne usluge.

Brak sa Napoleonom

Vanesa Kirbi igra Mari Žozef Roz de Beornis u novom filmu Ridlija Skota/Apple TV+
Vanesa Kirbi igra Mari Žozef Roz de Beornis u novom filmu Ridlija Skota/Apple TV+

Nagovorili su je da se uda za perspektivnog mladog korzikanskog generala Napoleona Bonapartu, kog je potpuno zaludela.

Samo nekoliko meseci pošto ju je upoznao - i gotovo odmah nakon njihovog venčanja u martu 1796. godine - general je poslat u Italiju sa zadatkom da predvodi Revolucionarnu vojsku.

Tokom pohoda u Italiju pisao joj je pisma raspaljena strašću. U njima je bilo toliko emotivnih ucena da brojni izlivi ljubavi deluju više kao pretnja nego kao izraz nežnosti.

"Nijedno pismo mi nisi poslala; ne zanima te kako ti je muž", podiže glas u jednom od njih.

"Od tebe ne dobijam novosti i siguran sam da me više ne voliš", očajava u drugom.

"Svakog dana brojim tvoja nedela. Raspirujem bes u sebi kako bih prestao da te volim. Đavola, moja ljubav tako samo jača".

Morala je da istrpi mnogo toga kada mu se pridružila u Italiji - pratio je svaki njen korak i otvarao njena pisma.

Do trenutka kada su ponovo bili zajedno, njegova ljubav je splasnula - iako ga je i dalje nagonila da je kontroliše.

On je shvatio da su njena poznanstva korisna i prihvatio činjenicu da ne gaje uzajamno ista osećanja.

Već 1797, ranije burne romaneskne ispade zamenio je drugačiji ton, i do 1800. pisma su odisala hladnim tonom. Obraćao joj se formalno, uz poneki kliše, poput "hiljadu nežnosti".

Moćan par

Kao žena slavnog ratnog heroja, Žozefina je iskoristila političke veze za sopstveni interes, verovatno kao sredstvo odupiranja kontroli koju je Napoleon želeo da nametne nad njom do kraja njenog života.

Protivnici, a među njima su bili i pojedini članovi Napoleonove porodice, bili su svesni da bi par mogao da bude veoma moćan kao tim, i stoga su rado smišljali spletke s ciljem da srozaju Žozefinin ugled.

Pisma koje je slala ljubavniku Ipolitu Šarlu pokazuju da je njena pozicija bila veoma teška.

Napoleon je bio u Egiptu kada je saznao da ga ona vara.

Pismo njenom bratu u kome je o tome govorio presreli su i objavili Englezi i ubrzo je postalo popularno u Francuskoj.

Isprva besan, oprostio joj je kad se vratio u Francusku, a ona je podržala političke ujdurme zahvaljujući kojima je 1799, posle državnog udara, došao na vlast.

https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1727392249062039553

Napoleon se oslanjao na njenu meku diplomatiju i aristokratsko poreklo kako bi ublažio podele koje su obeležile deceniju nakon izbijanja Revolucije.

Prigrlila je vodeću ulogu u stvaranju nove Francuske. Iako se protiv svoje volje pridružila suprugu u Italiji 1796, svuda ga je pratila. Budno je pazila da ga ne privuku mlađe žene.

Godine 1807. nije joj dozvolio da ga prati u Poljskoj, gde je započeo dugu vezu sa plemkinjom Marijom Valevskom, iako njegova pisma iz tog perioda pokazuju da je i sa Žozefinom zadržao intimne odnose.

Ipak, razvod je bio sve izgledniji.

Pošto je uspostavio carstvo, 1804, njegova porodica mu je sve češće prebacivala da treba da ima naslednika.

Žozefina nije mogla da mu ga da.

Jedna od njenih služavki, madam Avrijion, ocenila je da supružnici nisu više bili toliko bliski u periodu koji je prethodio razvodu. I pored toga, Žozefina je bila skrhana kad je primila vest o raskidu braka (1809).

Trajna veza

Razvod je prikazan kao nužna žrtva zarad potreba nacije.

Napoleon je nastavio da viđa Žozefinu i piše joj pre nego što je stupio u brak sa habzburškom nadvojvotkinjom Marijom Lujzom od Austrije.

Žozefina je čestitala Napoleonu rođenje sina 1811, rekavši da će uvek deliti njegovu sreću jer su njihove sudbine nerazdvojive.

Pre odlaska u pohod na Rusiju 1812, Napoleon ju je posetio u Malmezonu, mestu nadomak Pariza gde se povukla.

Nikada je više neće videti pošto je umrla 1814.

Posle poraza u bici kod Vaterloa, Napoleon je neko vreme proveo u Malmezonu, nakon čega je zauvek proteran na Svetu Jelenu.

Teško je izneti konačan sud o njihovoj vezi zbog toga što je ostalo svega nekoliko Žozefininih pisama, te nemamo uvid u njenu verziju priče.

Da li je na početku volela Napoleona? Verovatno nije.

Da li ga je vremenom zavolela? Verovatno jeste.

Napoleon joj je omogućio da prkosi godinama i kritičarima i brižljivo je odgajao njenu decu, Hortenziju i Ežena.

Iznad svega, međutim, verovatno su i Žozefina i Napoleon voleli više moć nego jedno drugo.

Shvatali su da im udruživanje snaga može pribaviti korist i ubrzati njihov uspon ka vlasti.

Na kraju, Napoleonova želja da dobije sina uzdrmala je i režim i njihov brak, ali njegova poseta Malmezonu na putu ka egzilu pokazuje koliko mu je Žozefina značila.

Bila mu je lojalna, ako ne i verna, i bila je njegova amajlija.

Neposredno pre smrti 1821, Napoleon ju je sanjao.

Njegov verni general je primetio: "Rekao je da je video Žozefinu i da je razgovarao sa njom."

Verovao je da će uskoro ponovo biti zajedno.

Možda će vas zanimati i ova priča o ljubavi

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 95 idi na stranu