BMW 130i 3d M

Baš zbog toga sam bio neuobičajeno uzbuđen i srećan kada sam krenuo da preuzmem sportski beli BMW 130i M, automobil koji je u Srbiju uvezen specijalno za Novaka i u kojem je šarmantni teniser krstario gradom.

Najbrži hečbek na svetu se pokazao vrednim poverenja. Zbog spleta okolnosti ne nosi oznaku M1 poput "velike" braće M3, M5 i sl. (jer je M1 bila oznaka BMW superautomobila sa kraja sedamdesetih, čiji naslednik je nedavno predstavljen), ali je svakako zaslužuje.

Eksplozivan motor od 265 konja, sjajano upravljanje i pogon (na zadnje točkove), vrhunske kočnice i sportska sedišta - sve upakovano u karoseriju dužine 4,33 i širine 1,75 metara. Sjajan je na pravcu, a u krivinama predstavlja nedostižnog takmaca mnogim većim i snažnijim "besnim mašinama".

Uz M sistem oslanjanja, točkovi kao da se lepe za put i preupravljanje, ta večna boljka automobila sa pogonom na zadnjoj osovini, je svedeno na minimum, maltene eliminisano.

Sa druge strane, prednost u odnosu na konkurente sa prednjim pogonom je u tome što nos vozila uvek ide tamo gde želite, bez opasnosi od "otimanja" volana.

Nego, da vratimo priču na početak. Imali smo priliku da se nekoliko dana družimo sa najsnažnijim pripadnikom BMW serije 1, modelom 130i, opremljenim rednim šestocilindričnim benzinskim motorom zapremine 3.000 kubika (dakle, nije V6) i snage 265 KS, uparenim sa šestobrzinskim automatskim menjačem i oplemenjenim M paketom opreme.

Automobil težak 1450 kilograma od 0 do 100 kilometara na sat stiže za 6,2 sekunde, a maksimalna brzina mu je elektronski ograničena na 250 km/h.

Tako bi otprilike zvučala knjiška definicija. U praksi, ovo je jedan od najagresivnijih predstavnika kuće BMW, luksuzni snagator koji glumi porodični hečbek, a prava misija mu je da probudi đavola u svakom vozaču koji se usudi da mu sedne za volan.

Naizgled sasvim uobičajeni automobil za svakodnevnu upotrebu, pri laganoj vožnji do 2.000 obrtaja prede i ponaša se kao pitoma maca. Uz takvu vožnju, ništa u njegovom stavu ne pokazuje prave potencijale kojima raspolaže. Čak ne postoji ni oznaka modela na zadnjim (trećim) vratima.

Da nema detalja kao što su sportske aluminijumske felne prečnika 18 inča, okolni vozači bi lako mogli da ga zamene za "ulazni" model 116i, kakvih je sve više na našim putevima, zahvaljujući akcijskoj ceni od 21.500 evra.

Daleko od toga da omalovažavam 116i, vozio sam ga ranije, i to je odličan automobil, isto kao druge dve "jedinice" koje sam testirao (118i sa M opremom i 120d), ali 130i je nešto sasvim drugo, po karakteru, utisku koji odaje i uživanju koje pruža, u poređenju sa ostalom "braćom po liniji".

Dok oni ostaju kulturni i uglađeni čak i u trenutku kada se od njih zahteva maksimalno ubrzanje, 130i tada gubi svaki obzir, zbacuje svaku masku i nestaje svaka šminka. Motor urla, a kazaljka obrtomera skače na 7.000 obrtaja, u zonu u kojoj se auto konačno oseća kao svoj na svome. Sve ovo je praćeno divljačkim ubrzanjem, i nema više ni traga od one malopređašnje "mace" koja je lagano i neupadljivo milela gradskim ulicama.

Razgoropađenom hečbeku bi mnogo više odgovarala trkačka staza, što se retko sreće kod automobila u serijskoj proizvodnji. Prilikom testa, sa lakoćom smo stizali od 0 do 160 kilometara na sat (nismo hteli da idemo preko ove granice), a potom relativno naglim kočenjem (ne punom snagom, kako bismo sačuvali sadržaj stomaka tamo gde mu je mesto) potpuno zaustavljali automobil - sve za oko 27 sekundi.



Cena za takvu silu se plaća na benzinskoj pumpi - u gradskoj vožnji 130i je trošio oko 15,5 litara bezolovnog benzina na 100 pređenih kilometara (fabrički je deklarisano 12,3 litara).

Već dobro poznati dizajn serije 1 prati sportski imidž BMW-a, sa prepoznatljivom masivnom maskom u koju se ulivaju farovi. Sem gore pomenutih velikih felni, karakter testiranog automobila otkrivaju prednji i zadnji spojleri, koji spadaju u M paket opreme.

Pogled na unutrašnjost već otkriva znatne razlike u odnosu na osnovni model "jedinice". Blagi odsjaj aluminijumskih lajsni na pragovima dodaje notu ekskluzivnosti, kao i vanserijski dobra kožna sportska sedišta za vozača i suvozača, sa elektronskom kontolom u bezbroj smerova.

Kako je u pitanju model sa troja vrata, korisnu opciju predstavlja dodatna električna kontrola pomeranja sedišta napred-nazad, ugrađena u sam vrh naslona i lako dostupna po otvaranju vrata. Na ovaj način je olakšan pristup zadnjoj klupi - mada konstruktori možda i nisu morali toliko da se trude.

Naime, dok vozač i suvozač uživaju u obilju prostora i vrhunskoj udobnosti anatomski oblikovanih sedišta sa odličnim podesivim bočnim osloncima (bitno u krivinama), zadnja klupa je manje-više neupotrebljiva (sem ako nemate neprijatelje kojima želite da iskrivite kičmu).

Ni osnovna verzija "jedinice" ne obiluje prostorom nazad, ali po ubacivanju "Boston black" sportskih sedišta (što je slučaj sa 130i), situacija se rapidno pogoršava.

Ovaj automobil se ne kupuje da bi se u njemu vozila petočlana porodica, već da bi dvoje ljudi uživalo u vrhunskim voznim karakteristikama i neponovljivom zvuku motora (iskreno govoreći, uz ovakav zvuk, obožavali bismo ga i da mu treba 20 sekundi da ubrza do "stotke").

Masivni trokraki volan opet govori "vozi me na stazu, vozi me na stazu". Obložen je kožom, a njegova debljina kao da traži rukavice reli vozača. Sem uobičajenim tasterima za kontrolu audio uređaja i telefona (i još par programbilnih), opremljen je dvema ručicama za manuelnu promenu stepena prenosa.

Za razliku od većine proizvođača, kod kojih jedna ručica obično znači "brzina gore", a druga "brzina dole", kod BMW-a je svaka prilagođena potpuno zasebnom funkcionisanju, i dostupna je sa prednje i sa zadnje strane krakova volana. Gurnete li je palcem s prednje strane, stepen prenosa će se smanjiti, a povučete li je prstima lociranim iza obruča volana, stepen prenosa će se uvećati.

Na ovaj način, sistem je u istoj meri prilagođen levorukima i desnorukima. Naravno, manuelna promena brzina je moguća i na samoj ručici automatskog menjača, koja ga pomeranjem ulevo ubacuje u sportski mod ili pretvara u sekvencijalni. Nadalje je sve logično - ručica napred/brzina dole i ručica nazad/brzina gore.

Instrument tabla je pregledna, sa dominantnim meračima brzine i broja obrtaja. Desno od nje smešteno je start/stop dugme. Kako automobil ima ugrađenu RF tehnologiju, dovoljno je sesti za volan sa ključem (karticom) u džepu, stisnuti kočnicu i pritisnuti "Start".

Po završetku vožnje, 130i se isključuje na istom mestu, a pravu poslasticu predstavlja zaključavanje - treba samo da postavite prst na reljefom označeno mesto na spoljnoj ručici vrata. Začuće se dobro poznati "klik", a ukoliko zadržite prst na istom mestu još par sekundi, prozori i šiber će početi da se zatvaraju. Udaljavanje prsta prekida zatvaranje, a po ponovnom vraćanju prozori i šiber nastavljaju tamo gde su stali. Konstuktori su očito svesni da u svakom od nas još uvek čuči dete.

U centralnoj konzoli se nalaze i LCD ekran (automatski se sklapa u predviđeno ležište), kontrole dvozonske automatske klime i HiFi sistema. Tu je lociran i taster za zaključavanje svih vrata, kao i dugmići za (de)aktivaciju elektronske kontrole stabilnosti vozila, sva četiri migavca, grejača sedišta i parking senzora.

Upravljanje većinom sekundarnih sistema u vozilu obavlja čuveni BMW-ov iDrive sistem. Hardverski interfejs mu se sastoji od okruglog kontrolora i tastera "meni", lociranih iza ručice menjača i lako dostupnih desnom rukom.

Vizuelna kontrola rada sistema se obavlja na centralnom displeju. U osnovi, iDrive je zamišljen da bude lako dostupan i upotrebljiv u toku vožne. Okrugli kontrolor je pokretan u četiri smera po horizontali (napred, nazad, levo i desno), moguć je pritisak nadole kao i okretanje u smeru kazaljke na satu i suprotnom smeru.

Korisnički meni je podeljen u četiri zone (komunikacija, navigacija, zabava i klima), od kojih svaka ima svoje podmenije, uz još neke dodatne mogućnosti podešavanja. Na primer, ukoliko želite da koristite mobilni telefon (povezan sa automobilskim hendsfri sistemom putem Bluetooth-a), treba da gurnete kontroler nagore (komunikacija), izvrtite ga ulevo (do opcija poput "okreni broj").

Ukoliko ste izabrali da manuelno unesete broj (moguće ga je i preuzeti iz automobilskog imenika, okrenuti poslednji zvani i sl.), na ekranu će se pojaviti prikaz tastature. Sada se očekuje da izvrtite kontrolor do svakog pojedinačnog broja i pritisnete ga, sve dok u potpunosti ne otkucate željeni broj. Na kraju samo preostaje da selektujete "zovi" ili pritisnete dugme na volanu.

Zvuči izuzetno komplikovano, i može da bude, ukoliko niste vični korišćenju ovog sistema. Srećom, postoji mogućnost glasovnog komandovanja, i svaka iDrive kontrola je dostupna jednostavnim izgovaranjem komandi na engleskom jeziku, uključujući diktiranje željenog telefonskog broja, adrese, moda rada klime itd.

U slučaju telefoniranja, treba pritisnuti "voice control" taster na volanu, reći "Dajl nambr", pa cifre, pa "Dajl" i - gotovo. Eto, došlo je vreme u kome možemo da se ljudski ispričamo sa sopstvenim automobilima.

Prepoznavanje izgovorenog nije savršeno, ali je za nekoliko nijansi bolje nego kod sličnih sistema konkurentskih proizvođača. Kada je u pitanju čitav iDrive sistem, njegovo lansiranje je izazvalo brojne rasprave o tome da li je u pitanju korisno pomagalo ili smetnja koja odvlači pažnju od puta. Verovatno je oboje tačno - sve zavisi od načina na koji se koristi i trenutka u kome se to čini.

Ako vam iDrive ne umanji preglednost puta, ne morate mnogo da brinete da će se dogoditi nešto van vašeg vidnog polja. Za jedan automobil C segmenta, preglednost u svim pravcima je više nego zadovoljavajuća (i pored masivnih stubova zbog kojih se donekle osećate kao u unutrašnjosti oklopnog vozila), osim, naravno, pozadi. Stvar izvlače lepo oblikovani sportski retrovizori.

U ovom autu nema greške po pitanju bezbednosti i udobnosti. S obzirom na ugrađeno M sportsko oslanjanje, bili smo prijatno iznenađeni činjenicom da prelasci preko neravnina na putu nisu nikakav problem i ne predstavljaju udar na bubrege.

Ovo je još čudnije pošto po ponašanju u krivinama ne izgleda kao da je BMW pravio bilo kakve kompromise da bi uvećao udobnost.

Dvostruki karakter 130i se ogleda i u ponašanju volana, koji je direktan pri žešćoj vožnji, a lagan i opušten pri krstarenju gradom. Aktivno upravljanje itekako daje svoj doprinos, predviđajući potrebe vozača i prilagođavajući im reakcije upravljača.

U osnovu opremu spadaju i pun set vazdušnih jastuka, dinamička kontrola stabilnosti, svetla za maglu i tzv. run-flat gume (omogućavaju vožnju do najbližeg vulkanizera i sa probušenim i ispražnjenim pneumaticima - a indikator u kabini će se već potruditi da vam kaže kad je stigao trenutak za to).

Ovakva "kolica" svakako ne bi bila kompletna bez adekvatne "muzike". Uz DVD šaržer za 6 diskova lepo se slaže Professional HiFi sistem zvučnika, koji više nego korektno odrađuje posao.

Testirani automobil je imao pravo brdo dodatne opreme, uključujući adaptivna ksenonska svetla, stakleni šiber, parking senzore napred i pozadi sa grafičkim prikazom praćenih zona, automatsko zatamnjivanje svih retrovizora, itd, itd, itd.

Polazna cena za 130i je 35.930 evra, a svako ko želi/hoće/može ima priliku da bira iz široke lepeze "dodataka". Ipak, pre nego što se maši džepa, neka se naoruža osnovnim oružjem za dugo i opušteno uživanje u ovom moćnom lepotanu - hladnom glavom.

Tekst: Milan Kovačević