Istažujemo Kako izabrati pneumatik?

Jedno od zlatnih vozačkih pravila glasi – guma glavu čuva. U tri reči sabrana je velika vozačka mudrost, jer je pneumatik jedini deo vozila koji ima kontakt sa putem, a od obima tog kontakta direktno zavisi prohodnost, bezbednost i udobnost vožnje. Takođe, zavisi potrošnja goriva i habanje pneumatika. Naime, nije poželjno da guma ima veću kontaktnu površini, niti manju, od one koju je predvideo proizvođač vozila. Opet, ovaj uslov važi za najčešću upotrebu vozila po suvoj ili mokroj asfaltnoj podlozi. Sneg i led zahtevaju drugačiji način upotrebe guma, i njime ćemo se baviti u poznu jesen.

Raznorazni majstori i ponekad bivši šampioni u motosportu najčešće svesno (zbog profita) dovode u zabludu kupce novih pneumatika. Pogrešne sugestije se najčešće svode na preporuku (po pravilu skupljih guma) šire gazeće površine i nižih bokova. Kao upotrebom takvih pneumatika auto bolje leži u krivini. To je samo delić istine! Da, na suvom kolovozu vozilo sa takvim pneumaticima postiže veću brzinu u krivinama, ali je istovremeno udobnost smanjena. Obično se mlađi punoletnici pale na aute sa sjajnim aluminijumskim felnama i širokim gumama. Takvoj zabludi doprinose mnogobrojni spotovi sa reperima koji se foliraju pored vozila sa blještavim felnama. Samo kad bi neko našim mladim vozačima rekao da jedan takav naplatak (felna) košta između 2.000 i 2.500 US dolara priča bi dobila drugi tok. Naravno, na takvu felnu ne ide obična guma, pa u zbiru jedan reperski točak košta skoro kao nov jugo.

Ali da se vratimo tzv. niskoprofilnim gumama. Dakle, one vozilu poboljšavaju u manjoj meri ponašanje na suvom kolovozu, ali zato mnogo više smanjuju performanse na mokrom kolovozu. Šira guma od one koju je proizvođač propisao ima manju sposobnost istiskivanja vode, pa lako dolazi do pojave akvaplaninga, odnosno plivanja pneumatika na sloju vode. Takva situacija je ekstremno opasna i samo vrhunski vozači ponekad mogu iz nje da se izvuku bez posledica po vozilo i svoje zdravlje. Znajući da su naši putevi prepuni kolotraga u kojima se tokom kišnih dana skupljaju velike (visoke) količine vode, nailaskom na takve prepreke sa širom gumom od propisane incident je često neizbežan. Znajući da će i pored ovog teksta, kao i mnogobrojnih slične sadržine u domaćim auto revijama, i dalje biti veliki broj onih koji će ignorisati uputstvo da se izbegne upotreba pneumatika neadekvatnih dimenzija daćemo jedan savet.

Za vozila bez ABS-a u situaciji kada dođe do akvaplaninga vozač može vozilo da evetualno iskontroliše samo nežnom upotrebom volana i kočnice. Svaka nagla reakcija okretanja upravljača i pritiskanja pedale kočnice vodi u sigurnu nezgodu! Na pravcu je najlakše vozilu povratiti upravljivost pritiskanjem samo pedale kvačila – kako pogonski točkovi ne bi kočili vozilo i uzrokovali rotiranje oko njegove ose. U krivinama upotreba kvačila zavisi od brzine ulaska u istu, odnosno procene vozača da li je neizbežno izletanje sa puta. U toj situaciji poželjno je pritisnuti istovremeno pedalu kvačila i vrlo blago kočnice kako bi se brzina samo smanjila. Za vozila sa ABS-om u istoj situaciji preporučuje se blago okretanje upravljača i snažno kočenje, jer će elektronski sistem dozirati neophodnu silu kočenja a da točkovi ne budu blokirani. Zašto je bitno u ekstremnim situacijama da točkovi ne budu blokirani, bez obzira da li je put suv, mokar ili prekriven snegom i ledom? Zato što samo kada se točkovi okreću volan je u funkciji, odnosno može se upravljati vozilom.

Oznake pneumatika

Bitne oznake prilikom kupovine pneumatika mogu se videti na boku gume. Svaka guma je označena sa najmanje tri oznake. Prva govori o dimenziji pneumatika. Druga o nosivosti, i treća o nameni prema godišnjim dobima. Oznaka npr. 175/65 R 15 znači sledeće: broj 175 predstavlja širinu gazeće površine gume izraženu u milimetrima, /65 predstavlja visinu boka gume koja se izraćunava tako što se širina gazeće površine gume pomnoži sa procentom visine (175 x 65% = 113,75 ), slovo R predstavlja radijalnu gumu i broj 15 označa prečnik felne izražen u colima (1 col = 2,54 cm).

Iza oznake 175/65 R 15 sledi brojni indeks nosivosti i slovna oznaka maksimalne brzine. Dakle, 110 H nam govori da pneumatik ima nosivost preko 1.000 kilograma i maksimalna dozvoljena brzina za tu gumu je 210 km/h. Danas se uglavnom upotrebljavaju dve vrste guma, za sva godišnja doba i zimske čija je upotreba zakonski porpisana u zemljama EU, a verovatno će ove godine biti zakonom obavezna i kod nas. Zimski pneumatik ima oznaku pahuljice u trouglu.

Neki od češćih u upotrebi indeksa brzine su: S – 180 km/h, T – 190 km/h, H – 210 km/h, V – 240 km/h, W – 270 km/h, Y – 300 km/h i ZR - > 240 km/h. Indeksa nosivosti ima puno pa navodimo samo neke: 70 – 335 kg, 80 – 450 kg, 85 – 515 kg, 90 – 600 kg, 100 – 800 kg, 106 – 950 kg, 107 – 975 kg itd.

Pravilna upotreba

Dugovećnost jedne gume uslovljena je načinom vožnje, održavanjem pravilne geometrije trapa i pritiskom vazduha u pneumatiku.

Važno je pritisak proverati jednom mesečno i obavezno pred svaki duži put. Proizvođač vozila u priručniku navodi preporučenu dimenziju gume i pritisak u njoj. Kod nekih vozila se nalepnica sa potrebnim pritiskom nalazi na vozačevim vratima ili na unutrašnjosti vratanca kasete instrument table. Kakve su posledice nepravilno napumpanih pneumatika? Kada je guma prepumpana brže će se trošiti sredina gazećeg sloja (šara). Ako je napumpana manje nego što je potrebno, šara će se brže trošiti po ivicama gazeće površine. Naravno, da nejednako trošenje gazeće površine nju smanjuje i samim tim utiče na preciznost upravljanja vozilom, na dužinu zaustavnog puta prilikom kočenja i na stabilnost u krivinama. Preterano trošenje ivice gazeće površine često je posledica neispravnog trapa, i tada momentalno treba izvršiti njegovo centriranje, odnosno reglažu.

Poremećaj balansa točka manifestuje se vibracijama na upravljaču. Tada je potrebno otići kod vulkanizera koji će relativno brzo otkloniti taj nedostatak. Neizbalansiran točak ne samo da umanjuje udobnost vožnje, već smanjuje vek trajanja amortizera i pneumatika. Poznato je da se gume na prednjim točkovima brže troše jer trpe veću silu prilikom kočenja. Stoga je preporučljivo posle uočljive razlike u dubini šare na prednjim i zadnjim gumama izvršiti njihovu rotaciju. Najbolje je to uraditi kod vulkanizera, a kog nekih u Beogradu je ta usluga besplatna. Bitan detalj je starost gume. Čak i u slučajevima kada pneumatik poseduje dovoljno duboku šaru, ako je star više od šest godina preporučuje se njegova zamena. Na starenje gume utiču pre svega sunčevi zraci i so koja se obilato koristi kod nas u zimskom periodu.

Punjenje azotom

Nekoliko domaćih vulkanizera je od pre neku godinu uvelo pumpanje pneumatika azotom. Na prvi pogled malo bitan detalj, ali su u praksi efekti značajni. Punjenje azotom onemogućava pojavu koja je poznata kao samopaljenje gume. Time je bezbednost vožnje u vrelim letnjim danima značajno unapređena, jer se pri velikim brzinama usled preopterećenja i pregrevanja izbegava eksplozija pneumatika.

Drugi, bitan faktor zašto treba gume pumpati azotom jeste da se gume manje habaju. Azot je stabilan gas i samim tim manje varira pritisak u pneumatiku usled atmosferskih temperaturnih promena. Ponovimo još jednom, slabije napumpana guma se brže troši po obodu, a prepumpana po sredini gazećeg sloja. Punjenje azotom onemogućava oksidaciju (rđanje) metalnih delova, što je bitno ako vozilo ima čelične naplatke i ako je guma takvog tipa da je njen karakas izrađen od čeličnog platna. Dakle, pumpanje azotom produžava trajnost gume oko 25%, podiže nivo bezbednosti i smanjuje potrošnju goriva do 2%. Pritisak u gumama može ređe da se kontroliše, jer azot ima oko 30% manju difuziju kroz gumu nego vazduh.

Najvažniji za trajnost pneumatika je ipak stil vožnje. Što je veća prosečna brzina – guma se više troši. Oštro kočenje, veliko težinsko opterećenje vozila i brzi udarci u rupe ili ivičnjake sigurno će smanjiti vek gumi, ili je trajno oštetiti. A guma život čuva!

Piše - Aleksandar Todorović