Istražujemo: Kinezi dolaze!

Rat brushalterima je upravo okončan.  Potpisan je sporazum o ovogodišnjoj kvoti kineskog tekstila koji će se moći prodati u EU. Na prvi pogled u toj rundi ekonomskog meča bolje su prošli Evropljani. Ali... Sećamo se da su pre samo neku godinu Amerikanci problem piraterije podigli na globalni nivo. Kauboji su pretili žestoko pa su Kinezi, koji su bili oznaćeni kao vodeći u tom nelegalnom poslu, pristali da uvedu oštru kontrolu proizvodnje nosača zvuka, filmova i softvera. Rezultat je poznat. Zaštita autorskih prava je mnogo napredovala. Ipak, postoji i druga strana medalje. Od zemlje u kojoj je, možda, najjeftinija proizvodnja komponenti za IT industriju, Kina je postala ozbiljan takmac u kreiranju i prodaji tehnološki najzahtevnijih proizvoda. Čak je jedna kineska firma kupila je američki ponos – IBM.

Jednostavan recept samo se prenosi iz jedne u drugu industrijsku granu. Prvo se vodećim svetskim proizvođačima dozvoli da u Kini naprave svoje pogone. Prenos znanja i tehnologije je tada neminovan. Potom koju godinu kasnije niču kineske fabrike koje prave slične proizvode, ili proizvode bazirane na stranoj tehnologiji ali prilagođene ukusu domaćeg kupca. Ubrzo, savremeni kineski proizvodi krenu u svet. E tada se mnogi sete da to nije samo zemlja jeftine radne snage,već i hiljadama godina duge i uvek napredne kulture.

Kina ispred Nemačke

Samo reč divljenje može opisati uspeh kineskog političkog rukovodstva. Iz godine u godinu sve je brojnija srednja klasa, a standard relativno brzo napreduje. U 2004. godini kinesko tržište automobila je po broju kupljenih novih vozila zauzelo treće mesto u svetu. Prodato je 5,3 miliona. To je čak za dva miliona više od Nemačke, koja je godinama čvrsto držala tu treću poziciju. Međutim, jačanju kineskog tržišta automobila tu sigurno nije kraj. Naprotiv!

Procenjuje se da je trenutno oko 200 miliona pripadnjika kineske srednje klase sa godišnjim prihodom preko 2.500 evra. Zato se očekuje dalji rast prodaje vozila u Kini. Uostalom, trenutno je u toj zemlji 14 vozila na hiljadu stanovnika, a npr. u Nemačkoj je 581, a u SAD-u 777.

Na kineskom tržištu najveći udeo trenutno ima VW sa 27%. Slede GM sa 10% i Honda sa 8%. Posebno su interesantna iskustva ovog japanskog giganta. To je prva firma koja je (nedavno) u Evropu izvezla finalizovana vozila u Kini. Tvrde da je kvalitet takvih automobila tek neznatno slabiji od Hondinih proizvoda nastalih širom sveta, ali da je cena značajno niža. Takođe, predviđaju da će za godinu-dve kvalitet njihovih proizvoda nastalih Kini biti ravan onima iz Japana.

Posao stoleća

Jedan čovek stalno pravi poslove stoleća. Prvi uspeh napravio je dovođenjem danas čuvenog japanskog Subarua u SAD, a zatim našeg juga. Sad za koga je jugo bio posao stoleća, za njega ili nas? Još je rano odgonetnuti ovu dilemu. U svakom slučaju Malkom Briklin je čovek koji je više puta bankrotirao nego što je uspeo. Sada pompezno najavljuje da će njegova nova firma (ko zna koja po redu) Visionary Vehicles organizovati do januara 2007. mrežu od 250 dilera u SAD koja će prodavati i servisirati kineska putnička vozila. Čak je bio dovoljno hrabar (ili drzak) da izjavi kako će SUV koji će on prodavati biti ravan kvalitetu BMW-a X3, ali neće koštati 35 već 19 hiljada dolara! Sklopio je ugovor sa firmom CAC (Chery Automotive Co.) koja je u 2004. proizvela tek nešto više od 90.000 vozila. Ova firma je trenutno osma po obimu proizvodnje vozila u Kini, ali ima sve predispozicije za značajan rast. Osim, ako je u finansijske probleme ne dovede tužba GM-a za plagiranje ševrolet matiza. Ipak, ta priča oko kopiranja se nastavlja. Na ovogodišnjem Salonu automobila u Šangaju prva zvezda je bio model ove fabrike nazvan čeri M14. Kupe-kabriolet koji neodoljivo asocira na pežo 307 CC. O autu nema za sada dovoljno podataka, osim da je njegov izvoz u Evropu predviđen za 2007. godinu.

Puno više optimizma seje Malkom Briklin. On ladno predviđa da će do 2010. njegova firma zajedno sa CAC-om tržištu SAD-a nuditi 18 vozila. Još smelija je njegova tvrdnja da će do 2009. oba partnera u Americi prodati milion vozila, a da je po ostvarenju tog cilja planiran početak gradnje CAC-ove fabrike u SAD-u.

Baš me ove najave podsetiše na optimističke izjave direktora Grupe Zastava vozila Zorana Radojevića i bivšeg ministra Vlahovića koji su nas ubeđivali da je potpisivanje predugovora sa Malkomom Briklinom najava novog velikog posla naše autoindustrije. Samo velikom mešetaru Briklinu nije pošlo za rukom da za skoro godinu dana obezbedi bankarske garancije ni u Americi, ni u Kanadi!

Za nas su do daljeg bivši i Vlahović i Briklin, ali će već sledeće nedelje gospodin Radojević vratiti osmeh na lice, jer sledi potpisivanje ugovora sa Fijatom. Biće tu prisutan i neizbežni Miki Savićević, koji je nekada kao prvi čovek Geneksa (a i danas je) pokrenuo izvoz juga u Ameriku.

Zanimljiva budućnost

Zvuči gotovo neverovatno da je u Kini registrovano oko 100 proizvođača drumskih vozila. Ipak, za nekih dvadesetak se može reći da su ozbiljni. Mnogi od njih imaju sklopljene ugovore sa najvećim svetskim proizvođačima automobila. Kinezi su sposobni da samostalno razvijaju sve komponente, ali gotovo je sigurno da će u narednih nekoliko godina bar kada su motori u pitanju pomoć potrežiti od stranih partnera. Jednostavno vreme je novac, pa se ne žele gubiti dragocene godine, već se za 2007. namerava da sva izvozna vozila budu opremljena agregatima koji zadovoljavaju EURO 4 normu o izduvnim gasovima. Ako se ima u vidu koliko su danas Kinezi jaki u IT industriji i da je to treća zemlja koja je samostalno poslala čoveka u svemir, onda i najavljeno interesovanje firme SAIC za kupovinu Fijata zvuči ozbiljno. Naime, oni su već vlasnici korejskog Sang Jonga, a za dlaku im je promakla kupovina britanskog TVR-a. Bio je brži jedan mladi (mnogo mlađi i od Abramoviča) prebogati Rus.

Iz kineskog iskustva možda bi naši političari mogli nešto i da nauče. Trebalo bi da se manu priče kako je naša prednost jeftina radna snaga i povoljan geografski položaj. Bitno je znanje i ulaganje u mlade stručnjake. Ali, kako ti mladi da dođu do izražaja kad neki iskusni godinama samo menjaju politička opredeljenja i ostaju u svojim direktorskim foteljama?