Tržište stanova u Evropi: Evo gde je najskuplje

U Irskoj je ljudima bilo najteže jer su borili s najvećim tro&scaron;kovima stanovanja, uključujući vodu, struju i gas 2023. godine, &scaron;to je dvostruko vi&scaron;e od proseka EU, prema Evrostatu.Drugo najskuplje mesto bio je Luksemburg (86% iznad proseka EU), a sledi ga Danska (80% iznad evropskog proseka).U međuvremenu, ljudi u Bugarskoj i Poljskoj imali su najjeftinije stanovanje, sa tro&scaron;kovima ispod proseka EU za 61%, odnosno 56%.Gledajući evoluciju cena, Evrostat primećuje da su između 2010. i 2023. godine tro&scaron;kovi stanovanja u Irskoj porasli sa 17% iznad proseka EU na 101%, &scaron;to se na kraju udvostručilo.Gde je sve poskupeloTro&scaron;kovi su porasli u 17 država članica u istom periodu, a pali u 9, uključujući Grčku, Kipar i &Scaron;paniju. Tro&scaron;kovi stanovanja u Poljskoj su ostali nepromenjeni.Dok stambene krize muče razne zemlje u Evropi, uključujući Irsku, Portugal i &Scaron;paniju, trend vrtoglavog rasta cena nekretnina lagano je zaustavljen pro&scaron;le godine, kada su cene u proseku lagano pale 0,3%.Gledajući &scaron;iru sliku, međutim, pokazuje se da su ukupno cene kuća porasle 48% između 2010. i 2023. u proseku u EU, s najvećim porastom u Estoniji (+209%), Mađarskoj (+191%) i Litvaniji (+154%). Cene nekretnina snižene su samo u dve države članice (nema podataka iz Grčke) u Italiji i na Kipru za 8% odnosno 2%.Sve skuplja rentaU međuvremenu, tro&scaron;kovi iznajmljivanja su stalno rasli, za ukupno 22% u periodu 2010-2023, pri čemu su skoro sve zemlje članice zabeležile rast osim Grčke. Poređenja radi, ukupna inflacija u EU za isti period iznosila je 36%.Međutim, bilo je zemalja u kojima su cene najma rasle daleko iznad proseka. U Estoniji, gde su zabeleženi najveći porasti cena najma, tro&scaron;ak je skočio 211%, u Litvaniji je do&scaron;lo do skoka od 169%, a u Irskoj su se udvostručili u istom periodu.U proseku, ljudi u EU potro&scaron;ili su oko jedne petine (19,7%) svog raspoloživog dohotka na stanovanje pro&scaron;le godine, s najvećim udelom u Grčkoj (35,2%), Luksemburgu (27,6%) i Danskoj (25,9%).U Norve&scaron;koj, &Scaron;vicarskoj i Nemačkoj ljudi tro&scaron;e otprilike jednu četvrtinu svog raspoloživog prihoda na stanovanje.Za one za koje se može smatrati da su u riziku od siroma&scaron;tva u EU, ova stopa je bila mnogo vi&scaron;a, u proseku 38,2%.Ipak, postoji pobolj&scaron;anje u udelu ljudi koji kasne u isplati hipoteka, stanarine ili računa za komunalije &ndash; ova stopa u EU je smanjena na 9,3% u 2023. sa 12,4% u 2010. godini, pri čemu je samo pet država članica zabeležilo određeni porast. Jedna zemlja, međutim, ide u velikoj meri protiv trenda pobolj&scaron;anja, Grčka, gde skoro polovina stanovni&scaron;tva ima neke neizmirene obaveze.Vi&scaron;e od dve trećine ljudi posedovalo svoj domPostoje ogromne razlike u celom bloku kada je u pitanju vlasni&scaron;tvo nad nekretninom u kojima ljudi žive. U Rumuniji, na primer, vi&scaron;e od 95% stanovni&scaron;tva poseduje svoje stanove. Tu zemlju blisko prate Slovačka, Hrvatska i Mađarska, s vi&scaron;e od 90% ljudi koji poseduju svoje domove.Iznajmljivanje je najče&scaron;će u &Scaron;vajcarskoj i Nemačkoj, gde su vi&scaron;e od polovine stanovni&scaron;tva podstanari.U celom bloku, vi&scaron;e od dve trećine, 69% stanovni&scaron;tva posedovalo je svoj dom, dok je preostalih 31% živelo u iznajmljenim stanovima 2023.Kuća ili stan?U EU je 2023. godine vi&scaron;e od polovine stanovni&scaron;tva živelo u kućama, pri čemu je gotovo 48% stanovalo u stanu, a manja stopa od 0,6% birala je alternativni tip sme&scaron;taja, kao &scaron;to su stambeni čamci i kombiji.Iako bi izbor između kuće ili stana takođe mogao biti u velikoj meri određen time da li je dom u gradu ili na selu, za ukupno poređenje zemalja, Irska je daleko prednjačila, sa 90% stanovni&scaron;tva koje živi u kući.Zemlja sa drugom po broju kuća bila je Holandija (79%), dok su Belgija i Hrvatska (obje po 77%) podelile treće mjesto. S druge strane, &Scaron;panija je imala najveći udeo stanova (66%), a slede Letonija (65%, podaci iz 2021.), Malta (63%) i Nemačka (61%).Gde su ljudi najvi&scaron;e ulagali u nekretnine?Ljudi na Kipru su pro&scaron;le godine uložili u imovinu ekvivalent od 8,6% BDP-a zemlje, prema Evrostatu. U Italiji je ova stopa iznosila 7%, ne&scaron;to vi&scaron;e nego u Nemačkoj (6,9%) i Francuskoj (6,4%).Najniža stopa zabeležena je u Poljskoj (2,2% BDP-a) i Grčkoj (2,3%).Prosečna investicija u stanovanje u EU iznosila je 5,8% BDP-a 2023. godine.

Tržište stanova u Evropi: Evo gde je najskuplje

1 Komentari