Kad vid izda, srce vodi

Njemu se život pre nekoliko godina preokrenuo, postao mu je teži, mučniji, dani su mu postali mutni, magloviti, noći jo&scaron; mračnije, nakon postavljene dijagnoze &quot;Choroideremie&quot;, genetske i progresivne bolesti koja u većini slučajeva, na kraju, dovodi do slepila. Dejanu je vozačka dozvola oduzeta, samim tim i mogućnost zaposlenja. Re&scaron;enje je prona&scaron;ao u jednoj očnoj klinici, gde su mu lekari dali nadu da je bolest moguće držati pod kontrolom i da će moći da nastavi da vodi normalan život, kao i da se bavi sportom koje mu znači mnogo u životu - a znači mu sve.Dejan je i nedavno, kao svih ovih godina, bio protagonista važne trke u biciklističkom kalendaru - u organizaciji francuske &quot;Amaury sport organisation&quot; (A.S.O.) koja je organizator &quot;Tour de France&quot;, najprestižnije biciklističke trke na svetu, u Bukure&scaron;tu je vožena trka &quot;L&rsquo;Etape Romania by Tour De France&quot;.Inače, niz trka u sklopu ove organizacije namenjene amaterima voze se u 29 zemalja &scaron;irom sveta i kvalifikacione su za glavni događaj sledeće 2025. godine u okviru najveće trke na svetu &quot;Tour De France&quot;.Na stazi dugoj 77 kilometara u sjajnoj atmosferi i odličnoj organizaciji takmičari biciklističkog kluba Velo iz Novog Sada su bili sjajni.L&#39;&Eacute;tape du Tour de FranceNajveći uspeh postigla je Teodora Savić Popović kja je zauzela prvo mesto u kategoriji žena, dok je junak ove priče Dejan Nikitić zauzeo 38. mesto u svojoj uzrasnoj kategoriji.Članovi biciklističkog kluba Dubl Danijel Radvanji osvojio je 68. poziciju, dok je Jovo Bogdanović ostvario 40. mesto u svojim uzrasnim kategorijama.Teodora Savić Popović je osvajanjem prvog mesta ostvarila pravo da reprezentuje svoju državu na kraljevskoj etapi &quot;Tour de France 2025&quot;. uče&scaron;ćem na trci koja se prethodno vozi za amatere na istoj relaciji.Ostali takmičari su svojim rezultatima stekli pravo uče&scaron;ća na glavnom &quot;L&rsquo;Etapu&quot; koji će u julu sledeće godine pratiti nekoliko etapa &quot;Tour de France&quot; uključujući i onu kraljevsku koja taj naziv nosi kao najteža etapa na trci po konfiguraciji terena.&quot;Prvo i osnovno kada smo se odlučili da nastupimo u Bukure&scaron;tu jo&scaron; u maju mesecu dogovor je bio idemo tamo da uživamo i da se trkamo pa &scaron;ta bude. Trenirali jesmo ali niko nije očekivao nikakav rezultat jedino je dogovor bio da svako da 100 posto pa za &scaron;ta bude dovoljno&quot;, kaže Dejan Nikitić za B92.Nije mu bilo svejedno iako &quot;u nogama&quot; ima bezbroj trka. Ova je, ipak, bila ne&scaron;to &scaron;to nije iskusio do sada. Zbog zdravstvenih pote&scaron;koća izazov je bio veći, veliki kao planina da se osvoji za Dejana.Ali volja je bila jača od svih izazova.&quot;S obzirom na moju bolest i stanje, kao i činjenicu da sam osoba sa invaliditetom, da, bilo mi je malo frka iako sad već imam dosta trka iza sebe, ali nikada ne&scaron;to ovako ozbiljno. Startovao sam sa koleginicom iz kluba Teodorom Savić Popović i neki na&scaron; plan je bio da vozimo zajedno dokle možemo pa ako izdržimo do pred kraj da onda i ostanemo zajedno. Ono &scaron;to je meni bilo u glavi je činjenica koliko je start na ovakvim trkama važan i koliko je bitno da se bude &scaron;to vi&scaron;e napred zbog bezbednosti pre svega. Znao sam da će se krenuti odmah iz pete brzine &scaron;to kažu, i tako je i bilo. U prvih tridesetak kilometara sam uspeo da nas povučem napred i do kraja trke smo ostali u tih nekih par vodećih grupa i zavr&scaron;ili sa sjajnim rezultatima iako nismo bili ni svesni. Za mene lično najteži je bio jedan deo trke u drugom krugu u dužini od par km gde me je uhvatila jaka kriza, ali sam zahvalan koleginici iz kluba koja mi nije dala da posustanem u momentima kada sam pu&scaron;tao i otpadao od na&scaron;e grupe&quot;, prepričava Dejan iz prve ruke kritične momente sa trke u Bukure&scaron;tu. L&#39;&Eacute;tape du Tour de FranceDodaje da je sve kasnije, kako se trka bližila kraju, sve bilo lak&scaron;e, postignuti rezultati bili su iznad svih očekivanja. Za Dejana, ipak, najvažnija je ona borba koju vodi svakodnevno, van staze, borba da vidi. Da raspozna, da izo&scaron;tri slike. Kako je danas, godinama posle postavljene dijagnoze, priča za na&scaron; portal.&quot;Iskreno, nije najsjajnije. Danju je korektno, noću dosta slabije vidim. Ako ostane ovako kako je sada ja ću biti srećan jer mogu da funkcioni&scaron;em koliko toliko normalno&quot;.Ne odustaje uprkos te&scaron;koćama. Čelična volja je tu, snaga, upornost takođe, strast prema biciklizmu pumpaju adrenalin ovom Novosađaninu, čije srce, kad vid izda, pronalazi put do malih životnih trijumfa.

Kad vid izda, srce vodi

0 Komentari