Sedmorica veličanstvenih VIDEO

Sam kriterijum je vrlo problematičan, a mi smo poku&scaron;ali da obuhvatimo sve ere, od prvog održanog u Francuskoj 1960, pa sve do poslednjeg, igranog, takođe, u ovoj zemlji 2016. godine.Postoji razlika između legendi i igrača koji su obeležili konkretno jedan zavr&scaron;ni turnir.Stoga, pregledajući imena fudbalera, koji su se na&scaron;li u idealnim postavama pojedinačnih prvenstava, uočili smo da se neki pojedinci pojavljuju na vi&scaron;e različitih.Po&scaron;to je i takvih gotovo dvocifren broj, spisak je dodatno skraćen na sedmoricu veličanstvenih, koji su imali uticaja na konkretan učinak svojih reprezentacija.Takođe, izdvojeni su samo igrači, koji su zavr&scaron;ili svoje karijere, te je jedino iz tog razloga, na primer, izostavljen jedan Kristijano Ronaldo, čovek koji je rekorder u broju navrata u kojima se na&scaron;ao u najboljih 11 igrača na EP (2004, 2012, 2016).Unapred se izvinjamo i legendama poput Viktora Ponedeljnika, Antonjina Panenke, Gerda Milera, Dina Zofa, Ruda Gulita, Brajana Laudrupa, Lorana Blana, Lui&scaron;a Figa, Tijerija Anrija, Đanluiđija Bufona...Lav Ja&scaron;inVerovatno najbolji golman u istoriji fudbala je svoj Sovjetski Savez predvodio do titule prvaka Evrope na prvom Evropskom prvenstvu 1960. godine.&quot;Kakav je to golman kojeg ne muči gol koji je primio? Mora da ga muči! Ako je miran, to je kraj. Bez obzira &scaron;ta je imao u pro&scaron;losti, on nema budućnost&quot;, poznata je Ja&scaron;inova izjava.Njegov mentalitet ogleda se i u brojkama koje je prikupio tokom karijere koja je trajala dve decenije. Čak 270 puta uspeo je da zabeleži tzv. klin-&scaron;it (da ne primi gol), a odbranio je i vi&scaron;e od 150 penala.Ja&scaron;in je bio čuvar mreže sjajnih atletskih sposobnosti, a zbog svoje crne opreme, koju je nosio od glave do pete, bio je prozvan &quot;Crni pauk&quot;.Pored titule sa prvog Eura u Francuskoj, ima i srebro sa prvenstva četiri godine kasnije održanog u &Scaron;paniji, gde je njegova selekcija izgubila od domaće 2:1. Na oba &scaron;ampionata progla&scaron;en je za najboljeg golmana.Između dve kontinentalne smotre, 1963, osvojio je &quot;Zlatnu loptu&quot;, nagradu za najboljeg fudbalera sveta, &scaron;to je bilo prvi i poslednji put da je priznanje poneo jedan golman.Čitavu karijeru je proveo u moskovskom Dinamu (1950-1970), dok je boje reprezentacije branio od 1954. do 1967. godine.Takođe, nakon smrti 1990, na&scaron;ao se u najboljem timu FIFA svetskih prvenstava, a progla&scaron;en je i za najboljeg golmana XX veka.Dragan DžajićNajveći na&scaron; igrač ikada, koji se nedavno na&scaron;ao i u najužem izboru za najbolje levo krilo svih vremena, imao je iza sebe dva odlična nastupa na evropskim prvenstvima.Naročito dobar bio je 1968, kada je poneo i priznanje najboljeg strelca zavr&scaron;nog turnira u Italiji, koji je selekcija Jugoslavije &quot;ispustila&quot;.Bila je to prva smotra pod dana&scaron;njim imenom, na koju je Jugoslavija stigla tako &scaron;to je u kvalifikacijama, odnosno četvrtfinalu eliminisala Francusku.Džajić je bio i igrač utakmice u polufinalu sa Englezima (1:0), kada je prelepim lobom savladao čuvenog Gordona Benksa. U finalu nas je čekao domaćin, Italija.Prvi meč je bio zavr&scaron;en 1:1, da bi u &quot;reprizi&quot; slavila Italija, iskoristiv&scaron;i povredu Ivice Osima, koji praktično nije ni igrao, a mogućnost zamene tada nije postojala.Osam godina kasnije na&scaron;ao se ponovo u idealnoj postavi turnira. Na njegovim krilima u polufinalu je Jugoslavija vodila protiv Zapadne Nemačke 2:0, ali je na kraju, ipak, izgubila 4:2.U utakmici za treće mesto protiv Holandije, omogućio je produžetak na&scaron;oj reprezentaciji, nakon kojeg su &quot;lale&quot; slavile 3:2.Vrlo često uvr&scaron;tavan je u svevremenske idealne postave, dok su njegov dribling i očaravajuća levica ostali ne&scaron;to &scaron;to ljudi vezuju za Dragana Džajića.Franc BekenbauerIako je legendarni &quot;Car&quot; pre svega upamćen po svojim postignućima na Mundijalima (jedan od retkih koji je osvojio i kao igrač i kao trener), on ima čime da se podiči i na kontinentalnim smotrama.&quot;Panceri&quot; su 1972. u Belgiji do titule do&scaron;li relativno lako, pobediv&scaron;i domaćina Belgiju 2:1, a onda u finalu i SSSR rezultatom 3:0. Dominirao je Gerd Miler, najbolji strelac tog &scaron;ampionata.Iste godine mu je pripala i prestižna nagrada &quot;Zlatna lopta&quot; za najboljeg fudbalera sveta, ba&scaron; kao i četiri godine kasnije, kada je sa Nemačkom ponovo igrao finale EURO-a.Branioci titule, ali i aktuelni svetski prvaci, u Beogradu nisu pro&scaron;li kako su očekivali, po&scaron;to je Čehoslovačka bila bolja rezultatom 3:0.Na &quot;Marakani&quot; je proslavio i mali jubilej, 100 utakmica u dresu reprezentacije, a beogradska publika priredila mu je ovacije kakve je jedan od najvećih igrača svih vremena i zaslužio.Iako je igrao na poziciji libera, čiji je zadatak da pokriva &scaron;topere, Bekenbauer je vrlo često umeo da bude i strelac. Na preko 1.000 utakmica u karijeri, postigao je i vi&scaron;e od 150 pogodaka.Za nemački fudbal učinio je vi&scaron;e od bilo koga drugog. Pored osvojenog Mundijala 1974. kao igrač, titulu svetskog &scaron;ampiona ima i kao selektor (1990). To su uspeli jo&scaron; samo Mario Zagalo i Didije De&scaron;an.Najveći deo karijere proveo je u minhenskom Bajernu, sa kojim je osvojio četiri Bundeslige i tri Kupa evropskih &scaron;ampiona.Mi&scaron;el PlatiniMi&scaron;elov put do vrha bio je trnovit, a debi ne ba&scaron; uspe&scaron;an. Reprezentacija Francuske je na SP u Argentini 1978. upala u jako te&scaron;ku grupu iz koje nije mogla da prođe dalje.Četiri godine kasnije bilo je mnogo bolje. Bili su hit Mundijala u &Scaron;paniji, očekivalo se da će zakazati finale sa Brazilom, ali to su sprečili Zapadni Nemci, koji su ih u polufinalu savladali posle boljeg izvođenja penala.Odličan nastup, ba&scaron; kao i čitava selekcija Francuske, imao je i Mi&scaron;el Platini, koji je potpisao za Juventus, da bi nekoliko narednih godina bio progla&scaron;avan za najboljeg fudbalera Evrope i sveta.Glavni razlog se njegovo ime svrstava u legende evropskih prvenstva jeste EURO 1984, koji je pripao upravo &quot;trikolorima&quot;, predvođenim Platinijem.To je bio prvi veliki trofej za Francusku, a čitava zemlja klicala je Mi&scaron;elu: &quot;Platinismo&quot;, pisalo je na naslovnici jednog tamo&scaron;njeg lista, a to su prihvatili i navijači.Njegov rekord u broju postignutih golova na kontinentalnim smotrama (9) dugo je odolevao, sve do poslednje, kada je tu cifru dostigao Kristijano Ronaldo.&quot;On je genije, ima i zna sve. Mane? Nema ih. &Scaron;to se vi&scaron;e približava golu, on raste, postaje monstruozan. Lažno je spor, a kada krene prema protivniku, postaje neuhvatljiv&quot;, opisivao je njegov biv&scaron;i selektor Idalgo svog pulena.Platini je bio prvi fudbaler koji je &quot;Zlatnu loptu&quot; osvojio tri puta zaredom. Tokom karijere je nastupao za Nansi, Sent Etjen i Juventus, dok je za reprezentaciju na 72 utakmice postigao 41 gol.Marko van BastenPre tog Evropskog prvenstva u Nemačkoj 1988, Marko van Basten bio je perspektivni napadač, čija je debitantska sezona u Milanu prekinuta zbog povrede zgloba.Zato prvi meč na takmičenju protiv SSSR-a nije ni počeo; Holandija je izgubila. Protiv Engleske je zaigrao od starta &ndash; i postigao het-trik.U polufinalu &quot;lale&quot; su se ukrstile sa domaćinom i ovo je bila prava prilika za osvetu za onaj poraz u finalu SP 1974. godine. I do nje je do&scaron;lo.Sa bele tačke je Nemcima vođstvo doneo Mateus, da bi na isti način izjednačio Kuman. Čovek odluke, u samom fini&scaron;u meča, za pobedu od 2:1, bio je upravo Van Basten.Holandija je u meču za trofej savladala upravo Sovjetski Savez (2:0), a pobedu je potvrdio Van Basten, možda i najlep&scaron;im golom ikada na EP &ndash; onim volejom.&quot;Bio sam umoran. Lopta je i&scaron;la prema meni. Mogao sam da je primim i da poku&scaron;am da driblam. Međutim, ja sam odlučio da &scaron;utiram, rizikovao sam. Trebalo je imati puno sreće sa takvim udarcem, sve je bilo dobro. Jednostavno se dogodilo&quot;, pričao je Van Basten o tom golu.Van Basten je nastavio da &quot;re&scaron;eta&quot; i u dresu Milana, &scaron;to mu je donelo Zlatnu loptu 1988, ali i 1989. i 1992. godine.On je igrao i na Evropskom prvenstvu te godine, kada je Holandija ispala u polufinalu, s tim da ovoga puta nije uspeo da se upi&scaron;e u strelce. Glavna figura bio je mladi Denis Berkamp.Zinedin Zidan&quot;Pele 1970, Bekenbauer 1974, Maradona 1986, Van Basten 1988. Jo&scaron; nisam zaslužio tu čast da me svrstavaju uz njih&quot;, rekao je Zidan nakon EP 2000. godine, na kojem je izabran za najboljeg igrača turnira.Ostaje nejasno da li je Zidan bio lažno skroman tada ili je jednostavno u pitanju bio stav da uvek može bolje. Ali, te tri nedelje u Holandiji i Belgiji te&scaron;ko da su mogle bolje da budu.Zidan je plesao po terenu, proigravao saigrače, postizao golove, re&scaron;avao utakmice &ndash; i na kraju sa svojom selekcijom osvojio EURO, pobedom nad Italijom u finalu.Nastupi Zidana na ovom EP bili su bolji nego dve godine ranije na Mundijalu, kada su &quot;trikolori&quot; takođe osvojili trofej i kada je Zizu postigao dva gola u finalu protiv Brazila.Te godine je dobio i &quot;Zlatnu loptu&quot;. U godini kada je osvojen EURO, ovo priznanje je možda jo&scaron; vi&scaron;e zaslužio, ali je tada, kontroverzno, nagrada pripala Lui&scaron;u Figu.Francuska je 2000. izgubila samo jednu utakmicu i na njoj je Zidan odmarao. Najbolje predstave imao je u četvrtfinalu protiv &Scaron;panije, kada je postigao sjajan gol iz slobodnjaka, odnosno u polufinalu protiv Portugala, kada je iz penala u 117. minutu doneo pobedu Francuskoj.Nakon debakla na Mundijalu 2002, Francuska je 2004. na EP u Portugalu pro&scaron;la grupu, ali je u četvrtfinalu poražena od kasnijeg &scaron;ampiona Grčke.Zidan je odustao od povlačenja, odigrao i SP 2006, na kojem su &bdquo;trikolori&ldquo; stigli do finala. Na 108 utakmica u nacionalnom dresu, u periodu od 1994. do 2006, postigao je 31 gol.Andres InijestaKada ste praktično predvodnik najbolje i najdominantnije generacije, kako na reprezentativnom, tako i na klupskom nivou, u ovom tekstu morate jednostavno da se nađete.Inijesta je u periodu od 2008. do 2012. sa &Scaron;panijom osvojio dva evropska i jedno Svetsko prvenstvo, dok je sa Blaugranom stigao do dve titule prvaka starog kontinenta.Od svih trofeja, najzaslužniji je on sam najverovatnije bio 2012. u Poljskoj i Ukrajini, kada je izabran za najboljeg igrača.Neverovatna vizija, tačnost u dodavanju, mentalitet vođe, čoveka koji je najbolji kada je to najpotrebnije, kvalifikovale su ga za ovu nagradu.Da je tu kada je najvažnije, potvrđuje i činjenica da je postigao pobedonosni gol u finalu Svetskog prvenstva protiv Holandije 2010. godine.Iako nije postigao niti jedan gol na EP 2012, njegov uticaj na igru je bio otprilike toliki kao Zidanov 2000. godine.Za Inijestu se često kaže da je najbolji fudbaler koji nikada nije dobio &quot;Zlatnu loptu&quot;. Ima logike, a za to su glavni krivci Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo.Reprezentativnu karijeru je zavr&scaron;io 2018. godine, nakon lo&scaron;eg nastupa na SP u Rusiji, a za nacionalni tim je odigrao 131 utakmicu i postigao 13 golova.

Sedmorica veličanstvenih VIDEO

3 Komentari