Postaje li Nemačka preskupa za sopstvenu industriju?

Nemačke kompanije svih veličina nastavljaju da izme&scaron;taju svoje poslovanje; na primer, &quot;Gardena, proizvođač ba&scaron;tenskog alata sa sedi&scaron;tem u Ulmu, navodno planira da ukine 250 radnih mesta u Nemačkoj i premesti deo svog poslovanja u Če&scaron;ku &ndash; &scaron;to predstavlja smanjenje domaće radne snage za 10 procenata.Veliki globalni igrači, poput hemijskog giganta BASF-a, nastavljaju da ulažu u inostranstvu; ranije ove godine objavljeno je da kompanija namerava da poslove pružanja usluga premesti u Indiju, prenosi DW.Preseljenja i gubitak radnih mestaPro&scaron;le godine situacija je opisana jo&scaron; dramatičnijim rečima.&quot;Industrijska kriza u Nemačkoj je u punom jeku&quot;, pisao je u novembru onlajn časopis &quot;Finanzmarktwelt&quot;, pozivajući se na podatke Saveznog zavoda za statistiku za period od 2018. do 2023. godine. Noviji podaci jo&scaron; nisu dostupni.Prema tim podacima, oko 1.300 nemačkih kompanija sa vi&scaron;e od 50 zaposlenih premestilo je poslovne funkcije u inostranstvo u periodu od 2021. do 2023. godine, &scaron;to čini 2,2 odsto svih kompanija te veličine sa sedi&scaron;tem u Nemačkoj.Prema izve&scaron;tajima, usled ovih izme&scaron;tanja u zemlji je izgubljeno oko 50.800 radnih mesta, a mnogi su strahovali da će se taj trend nastaviti ili čak ubrzati zbog visokih tro&scaron;kova energije i radne snage u Nemačkoj.Ipak drugačiji trendMeđutim, nemačka državna razvojna banka KfW već uočava drugačiji trend. Njeno odeljenje za istraživanje je u junu saop&scaron;tilo da se &quot;mnoga preduzeća srednje veličine povlače iz međunarodnog poslovanja&quot;. Prema podacima banke, broj nemačkih srednjih preduzeća koja posluju u inostranstvu opao je sa oko 880.000 u 2022. godini na približno 760.000 godinu dana kasnije.&quot;Op&scaron;ti uslovi za spoljnu trgovinu su se značajno pogor&scaron;ali&quot;, rekao je Dirk &Scaron;umaher, glavni ekonomista u KfW-u, pripisujući to &quot;geopolitičkim tenzijama u Ukrajini i na Bliskom istoku, rastućoj izvoznoj konkurenciji iz Kine u ključnim industrijama i protekcionističkoj trgovinskoj politici u Sjedinjenim Državama&quot;.Podaci koji zbunjujuUdruženje nemačkih privrednih komora (DIHK) predstavlja potpuno drugačiju sliku. Pozivajući se na svoje istraživanje poslovne klime iz početka 2026. godine, portparol DIHK-a Sven Eling izjavio je da su pritisci tro&scaron;kova na nemačku industriju dostigli rekordne nivoe, &scaron;to je navelo mnoge kompanije da planiraju povećana ulaganja u inostranstvo.Prema podacima DIHK-a, 43 odsto industrijskih preduzeća planira da ove godine investira u inostranstvu, &scaron;to predstavlja rast od tri procentna poena u odnosu na pro&scaron;lu godinu. &bdquo;Razlozi su jasni: rastući tro&scaron;kovi, strukturni problemi i slabi ekonomski uslovi u Nemačkoj kao poslovnoj lokaciji&rdquo;, izjavio je Folker Trajer, direktor sektora za međunarodnu trgovinu u DIHK-u.Promena razloga za ulaganjeU pro&scaron;losti su strane investicije obično jačale domaće poslovanje i dovodile do povećanja zaposlenosti u Nemačkoj, &scaron;to je posebno važilo za ulaganja usmerena na otvaranje novih trži&scaron;ta. Međutim, prema istraživanju DIHK-a, udeo nemačkih kompanija koje ulažu u inostranstvo prvenstveno radi razvoja trži&scaron;ta opada sa 30 na 28 procenata.&quot;Kompanije su sada prinuđene da investiraju u inostranstvu prvenstveno kako bi smanjile tro&scaron;kove. To često dovodi do značajnih smanjenja na domaćim lokacijama&quot;, rekao je Trejer. Strane investicije sada služe smanjenju tro&scaron;kova, a ne podsticanju &scaron;irenja.Sve u svemu, trend stranih investicija daleko je od jasnog. Prema rečima profesora &Scaron;tefena Milera sa Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu (IWH), direktne investicije nemačkih kompanija u inostranstvu su &quot;daleko ispod rekordnih nivoa&quot;.Statistika Bundesbanke, kako je Miler rekao za DW, pokazuje godi&scaron;nji obim transakcija od 120 milijardi evra u periodu od 2017. do 2022. godine. Poređenja radi, cifre za 2024. godinu iznose 80 milijardi evra, a za 2025. manje od 100 milijardi evra. Ovi podaci, po njegovom mi&scaron;ljenju, pružaju &quot;malo razloga za pretpostavku da zemlju napu&scaron;ta znatno vi&scaron;e kapitala nego prethodnih godina&quot;.Amerika gubi, Azija dobijaIstraživanja takođe otkrivaju značajne promene kada je reč o destinacijama za nemačke strane investicije. Posebno opada atraktivnost Severne Amerike, pri čemu se udeo nemačkih kompanija koje planiraju ulaganja u tom regionu smanjio sa 48 na 44 odsto.Istovremeno, angažovanost u Aziji raste. Prema podacima DIHK-a, udeo industrijskih kompanija koje investiraju u Kinu raste sa 31 na 34 odsto. Azijsko-pacifički region (isključujući Kinu) takođe dobija na značaju, uz rast sa 21 na 26 odsto.&quot;Carinski spor sa Sjedinjenim Državama podstiče neizvesnost i navodi kompanije da odlažu dono&scaron;enje odluka&quot;, objasnio je Trajer.Sa udelom od 64 odsto, evrozona ostaje najvažniji region za ulaganja nemačkih kompanija. Stabilnost, zajedničko jedinstveno trži&scaron;te i zajednička valuta pružaju pouzdane okvirne uslove &ndash; &scaron;to je faktor koji je, kako ističe predstavnik DIHK-a, posebno važan prilikom dono&scaron;enja investicionih odluka u vremenima geopolitičke neizvesnosti.

Postaje li Nemačka preskupa za sopstvenu industriju?

0 Komentari