Postaje li Nemačka preskupa za sopstvenu industriju?

Nemačke kompanije svih veličina nastavljaju da izmeštaju svoje poslovanje; na primer, "Gardena, proizvođač baštenskog alata sa sedištem u Ulmu, navodno planira da ukine 250 radnih mesta u Nemačkoj i premesti deo svog poslovanja u Češku – što predstavlja smanjenje domaće radne snage za 10 procenata.

Veliki globalni igrači, poput hemijskog giganta BASF-a, nastavljaju da ulažu u inostranstvu; ranije ove godine objavljeno je da kompanija namerava da poslove pružanja usluga premesti u Indiju, prenosi DW.

Preseljenja i gubitak radnih mesta

Prošle godine situacija je opisana još dramatičnijim rečima.

"Industrijska kriza u Nemačkoj je u punom jeku", pisao je u novembru onlajn časopis "Finanzmarktwelt", pozivajući se na podatke Saveznog zavoda za statistiku za period od 2018. do 2023. godine. Noviji podaci još nisu dostupni.

Prema tim podacima, oko 1.300 nemačkih kompanija sa više od 50 zaposlenih premestilo je poslovne funkcije u inostranstvo u periodu od 2021. do 2023. godine, što čini 2,2 odsto svih kompanija te veličine sa sedištem u Nemačkoj.

Prema izveštajima, usled ovih izmeštanja u zemlji je izgubljeno oko 50.800 radnih mesta, a mnogi su strahovali da će se taj trend nastaviti ili čak ubrzati zbog visokih troškova energije i radne snage u Nemačkoj.

Ipak drugačiji trend

Međutim, nemačka državna razvojna banka KfW već uočava drugačiji trend. Njeno odeljenje za istraživanje je u junu saopštilo da se "mnoga preduzeća srednje veličine povlače iz međunarodnog poslovanja". Prema podacima banke, broj nemačkih srednjih preduzeća koja posluju u inostranstvu opao je sa oko 880.000 u 2022. godini na približno 760.000 godinu dana kasnije.

"Opšti uslovi za spoljnu trgovinu su se značajno pogoršali", rekao je Dirk Šumaher, glavni ekonomista u KfW-u, pripisujući to "geopolitičkim tenzijama u Ukrajini i na Bliskom istoku, rastućoj izvoznoj konkurenciji iz Kine u ključnim industrijama i protekcionističkoj trgovinskoj politici u Sjedinjenim Državama".

Podaci koji zbunjuju

Udruženje nemačkih privrednih komora (DIHK) predstavlja potpuno drugačiju sliku. Pozivajući se na svoje istraživanje poslovne klime iz početka 2026. godine, portparol DIHK-a Sven Eling izjavio je da su pritisci troškova na nemačku industriju dostigli rekordne nivoe, što je navelo mnoge kompanije da planiraju povećana ulaganja u inostranstvo.

Prema podacima DIHK-a, 43 odsto industrijskih preduzeća planira da ove godine investira u inostranstvu, što predstavlja rast od tri procentna poena u odnosu na prošlu godinu. „Razlozi su jasni: rastući troškovi, strukturni problemi i slabi ekonomski uslovi u Nemačkoj kao poslovnoj lokaciji”, izjavio je Folker Trajer, direktor sektora za međunarodnu trgovinu u DIHK-u.

Promena razloga za ulaganje

U prošlosti su strane investicije obično jačale domaće poslovanje i dovodile do povećanja zaposlenosti u Nemačkoj, što je posebno važilo za ulaganja usmerena na otvaranje novih tržišta. Međutim, prema istraživanju DIHK-a, udeo nemačkih kompanija koje ulažu u inostranstvo prvenstveno radi razvoja tržišta opada sa 30 na 28 procenata.

"Kompanije su sada prinuđene da investiraju u inostranstvu prvenstveno kako bi smanjile troškove. To često dovodi do značajnih smanjenja na domaćim lokacijama", rekao je Trejer. Strane investicije sada služe smanjenju troškova, a ne podsticanju širenja.

Sve u svemu, trend stranih investicija daleko je od jasnog. Prema rečima profesora Štefena Milera sa Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu (IWH), direktne investicije nemačkih kompanija u inostranstvu su "daleko ispod rekordnih nivoa".

Statistika Bundesbanke, kako je Miler rekao za DW, pokazuje godišnji obim transakcija od 120 milijardi evra u periodu od 2017. do 2022. godine. Poređenja radi, cifre za 2024. godinu iznose 80 milijardi evra, a za 2025. manje od 100 milijardi evra. Ovi podaci, po njegovom mišljenju, pružaju "malo razloga za pretpostavku da zemlju napušta znatno više kapitala nego prethodnih godina".

Amerika gubi, Azija dobija

Istraživanja takođe otkrivaju značajne promene kada je reč o destinacijama za nemačke strane investicije. Posebno opada atraktivnost Severne Amerike, pri čemu se udeo nemačkih kompanija koje planiraju ulaganja u tom regionu smanjio sa 48 na 44 odsto.

Istovremeno, angažovanost u Aziji raste. Prema podacima DIHK-a, udeo industrijskih kompanija koje investiraju u Kinu raste sa 31 na 34 odsto. Azijsko-pacifički region (isključujući Kinu) takođe dobija na značaju, uz rast sa 21 na 26 odsto.

"Carinski spor sa Sjedinjenim Državama podstiče neizvesnost i navodi kompanije da odlažu donošenje odluka", objasnio je Trajer.

Sa udelom od 64 odsto, evrozona ostaje najvažniji region za ulaganja nemačkih kompanija. Stabilnost, zajedničko jedinstveno tržište i zajednička valuta pružaju pouzdane okvirne uslove – što je faktor koji je, kako ističe predstavnik DIHK-a, posebno važan prilikom donošenja investicionih odluka u vremenima geopolitičke neizvesnosti.