Arhitektura jednog grada: Identitet Šida nije u spektaklu – već u kontinuitetu i meri

Duž mirnih ulica &Scaron;ida, pored monumentalnih crkava, porodičnih kuća i dubokih sremskih dvori&scaron;ta, arhitektura i danas čuva prepoznatljiv ritam malog vojvođanskog grada. Ovde nema potrebe za spektakularnim građevinama i naglim rezovima. Promene dolaze postepeno, kroz nove materijale, savremenije oblike i drugačije potrebe stanovnika, ali uz nastojanje da grad ne izgubi identitet koji se stvarao generacijama.Arhitekta Milenko Krtinić, osnivač biroa M2MK sistem, &Scaron;id ne posmatra samo kao prostor u kojem radi, već i kao grad u kojem živi i svakodnevno oseća njegove navike, potrebe i ritam.Prema njegovim rečima, &Scaron;id danas živi između tradicije i postepene transformacije.I dalje dominiraju niskogradnja, linearne porodične kuće, jasno definisane ulice i duboki placevi, ali se kod investitora sve če&scaron;će javlja potreba za savremenijim arhitektonskim izrazom.&quot;Polako se oslobađamo straha od ravnih krovova, većih staklenih otvora i prozora bez parapeta. Ono &scaron;to je pre desetak godina delovalo radikalno, danas investitori sve če&scaron;će prihvataju kao kvalitet&quot;, kaže Krtinić.U novim projektima pojavljuju se aluminijumski kompozitni paneli, WPC dekorativni elementi i veće staklene povr&scaron;ine, često u kombinaciji sa opekom, drvetom i drugim tradicionalnim materijalima.Tako objekti dobijaju savremen izgled, ali bez potpunog prekida sa okruženjem.&quot;Identitet &Scaron;ida nije u spektaklu, već u kontinuitetu i meri&quot;, ističe Krtinić.Shutterstock/ Zoran MilosavljevicArhitektura prilagođena ravniciVojvođansku arhitekturu tradicionalno karakteri&scaron;u racionalnost, jednostavna osnova, izduženi volumeni, nagla&scaron;eno ulično pročelje i duboko dvori&scaron;te.U &Scaron;idu i drugim delovima Srema tome se dodaju toplina opeke, svodovi, drveni elementi i dekorativni detalji koji savremenim arhitektama mogu poslužiti kao osnova za nova tumačenja.Umesto doslovnog kopiranja starih kuća, tradicionalna silueta može da se sačuva, dok se unutra&scaron;njost, proporcije, otvori i materijali prilagođavaju savremenom načinu života.&quot;Često zadržavamo tradicionalnu formu kuće, ali uvodimo savremene proporcije, veće prozore ili diskretne detalje. Tako stara forma dobija novi duh&quot;, obja&scaron;njava Krtinić.Na projektovanje u &Scaron;idu direktno utiču i prirodni uslovi &ndash; ravnica, vetrovi, sunce i otvoreni pogledi. Zbog toga orijentacija objekta, za&scaron;tita od sunca, duboke terase, natkriveni prostori i izbor dugotrajnih materijala nisu samo estetska odluka, već funkcionalna potreba.Grad Save &Scaron;umanovićaPosebno mesto u vizuelnom i kulturnom identitetu &Scaron;ida pripada Galeriji slika &bdquo;Sava &Scaron;umanović&ldquo; i umetničkom nasleđu jednog od najznačajnijih srpskih slikara.&Scaron;umanović je upravo u sremskom pejzažu, ulicama, ba&scaron;tama i prizorima iz okoline &Scaron;ida pronalazio motive koji su dobili univerzalnu umetničku vrednost.Za savremenu arhitekturu to predstavlja važnu poruku &ndash; kvalitet ne mora da nastane kopiranjem velikih gradova i svetskih centara.&quot;&Scaron;id ima privilegiju da ga obeležava umetničko nasleđe Save &Scaron;umanovića. Galerija nije samo kulturna institucija, već podsetnik da lokalni pejzaž može imati univerzalnu vrednost. Ne moramo kopirati velike centre, već iz sopstvenog konteksta možemo stvarati autentičan kvalitet&quot;, navodi Krtinić.Shutterstock/ staka99Moderne kuće, ali i dalje &quot;kuće&quot;Stanovnici &Scaron;ida žele savremeniji komfor, kvalitetnu izolaciju, bolje osvetljenje i funkcionalniji prostor, ali istovremeno očekuju da porodični objekat zadrži izgled i toplinu doma.Zbog toga se novine uglavnom uvode postepeno. Ravan krov, veliki stakleni otvor ili neuobičajena fasada lak&scaron;e se prihvataju kada su uklopljeni u poznatu formu i kada se jasno pokaže njihova funkcionalna vrednost.&quot;Ljudi žele modernizaciju, ali i dalje žele da kuća liči na kuću. Zato savremena re&scaron;enja uvodimo kroz postepenu transformaciju, a ne kroz nagli rez&quot;, kaže Krtinić.Promene su vidljive i u oblasti energetske efikasnosti. Iako &Scaron;id sporije od Novog Sada ili Subotice prihvata nove standarde, sve vi&scaron;e investitora razmi&scaron;lja o kvalitetnijoj termoizolaciji, boljoj stolariji i pravilnoj orijentaciji objekta.Tradicionalni materijali, poput opeke, crepa i drveta, nisu nestali. Oni se danas često koriste kao detalj ili veza između nove kuće i lokalne graditeljske tradicije.shutterstock/Dalibor OgrizovicPotencijal javnih prostora i starijih objekata&Scaron;id ima kompaktnu urbanističku strukturu i gradsku meru prilagođenu čoveku, &scaron;to predstavlja jednu od njegovih najvećih prednosti.Ulice, trgovi, javne zgrade i sadržaji nalaze se na relativno maloj udaljenosti, dok grad jo&scaron; nije izgubio neposrednost i sporiji životni ritam karakterističan za manje sredine.Prostor za dalji razvoj postoji u uređenju javnih povr&scaron;ina, obnovi starijih objekata i pažljivo osmi&scaron;ljenim intervencijama u centru grada.Savremeni objekti, smatra Krtinić, ne treba da imitiraju istorijske građevine, ali bi morali da po&scaron;tuju njihovu visinu, proporcije, ritam fasada i ukupni karakter prostora.Potencijal postoji i u razvoju turističkih kapaciteta, imajući u vidu kulturno nasleđe &Scaron;ida, blizinu Fru&scaron;ke gore, vinograde, vodene povr&scaron;ine i okolna sremska mesta.Veronika Kovalenko/ ShutterstockVino, voda i život napoljuSremski način života podrazumeva druženje, vino, hranu, dvori&scaron;te i boravak na otvorenom. Zbog toga terasa u ovom kraju nije samo dodatak kući, već često njen najvažniji deo tokom većeg dela godine.U okolnim mestima, poput Batrovaca, Morovića, Sota i Erdevika, raste interesovanje za izgradnju vikend-kuća i objekata namenjenih povremenom boravku.U blizini vode objekti se projektuju tako da koriste pogled i prirodni ambijent, dok se u vinogradarskim krajevima često zadržavaju postojeći zasadi i grade manji, savremeni podrumi za kućnu proizvodnju vina.Sot i Erdevik oslanjaju se na vinograde i jezera, dok Morović ima potencijal za razvoj lovnog, ribolovnog i rekreativnog turizma.Takvi objekti, prema rečima Krtinića, ne bi trebalo da budu prenagla&scaron;eni, već uklopljeni u pejzaž, karakter sela i prirodno okruženje.Promene koje svi videProjektovanje u malom gradu nosi posebnu odgovornost, jer je svaka nova kuća, fasada ili intervencija odmah primećena.Arhitekta zato ne projektuje samo objekat, već mora da gradi i poverenje investitora i lokalne zajednice.&quot;Najveći izazov je balans između savremenog izraza i lokalne prihvatljivosti. U malom gradu svaka promena je vidljiva, pa arhitekta mora da objasni vrednost novih re&scaron;enja&quot;, kaže Krtinić.Sledeći korak u razvoju &Scaron;ida, prema njegovom mi&scaron;ljenju, trebalo bi da bude planska i kontrolisana modernizacija, praćena obnovom javnih prostora, za&scaron;titom kulturnog nasleđa i podizanjem kvaliteta individualne gradnje.Cilj nije da &Scaron;id postane kopija većih gradova, već da ostane prepoznatljiv, a istovremeno funkcionalniji, energetski efikasniji i prilagođen savremenom životu.Jer budućnost &Scaron;ida možda nije u velikim i dramatičnim promenama, već u pažljivom spoju starog i novog &ndash; u gradu koji ostaje svoj, ali se ne pla&scaron;i da ide napred.

Arhitektura jednog grada: Identitet Šida nije u spektaklu – već u kontinuitetu i meri

0 Komentari