Arhitektura jednog grada: Identitet Šida nije u spektaklu – već u kontinuitetu i meri

Duž mirnih ulica Šida, pored monumentalnih crkava, porodičnih kuća i dubokih sremskih dvorišta, arhitektura i danas čuva prepoznatljiv ritam malog vojvođanskog grada. Ovde nema potrebe za spektakularnim građevinama i naglim rezovima. Promene dolaze postepeno, kroz nove materijale, savremenije oblike i drugačije potrebe stanovnika, ali uz nastojanje da grad ne izgubi identitet koji se stvarao generacijama.

Arhitekta Milenko Krtinić, osnivač biroa M2MK sistem, Šid ne posmatra samo kao prostor u kojem radi, već i kao grad u kojem živi i svakodnevno oseća njegove navike, potrebe i ritam.

Prema njegovim rečima, Šid danas živi između tradicije i postepene transformacije.

I dalje dominiraju niskogradnja, linearne porodične kuće, jasno definisane ulice i duboki placevi, ali se kod investitora sve češće javlja potreba za savremenijim arhitektonskim izrazom.

"Polako se oslobađamo straha od ravnih krovova, većih staklenih otvora i prozora bez parapeta. Ono što je pre desetak godina delovalo radikalno, danas investitori sve češće prihvataju kao kvalitet", kaže Krtinić.

U novim projektima pojavljuju se aluminijumski kompozitni paneli, WPC dekorativni elementi i veće staklene površine, često u kombinaciji sa opekom, drvetom i drugim tradicionalnim materijalima.

Tako objekti dobijaju savremen izgled, ali bez potpunog prekida sa okruženjem.

"Identitet Šida nije u spektaklu, već u kontinuitetu i meri", ističe Krtinić.

Shutterstock/ Zoran Milosavljevic

Arhitektura prilagođena ravnici

Vojvođansku arhitekturu tradicionalno karakterišu racionalnost, jednostavna osnova, izduženi volumeni, naglašeno ulično pročelje i duboko dvorište.

U Šidu i drugim delovima Srema tome se dodaju toplina opeke, svodovi, drveni elementi i dekorativni detalji koji savremenim arhitektama mogu poslužiti kao osnova za nova tumačenja.

Umesto doslovnog kopiranja starih kuća, tradicionalna silueta može da se sačuva, dok se unutrašnjost, proporcije, otvori i materijali prilagođavaju savremenom načinu života.

"Često zadržavamo tradicionalnu formu kuće, ali uvodimo savremene proporcije, veće prozore ili diskretne detalje. Tako stara forma dobija novi duh", objašnjava Krtinić.

Na projektovanje u Šidu direktno utiču i prirodni uslovi – ravnica, vetrovi, sunce i otvoreni pogledi. Zbog toga orijentacija objekta, zaštita od sunca, duboke terase, natkriveni prostori i izbor dugotrajnih materijala nisu samo estetska odluka, već funkcionalna potreba.

Grad Save Šumanovića

Posebno mesto u vizuelnom i kulturnom identitetu Šida pripada Galeriji slika „Sava Šumanović“ i umetničkom nasleđu jednog od najznačajnijih srpskih slikara.

Šumanović je upravo u sremskom pejzažu, ulicama, baštama i prizorima iz okoline Šida pronalazio motive koji su dobili univerzalnu umetničku vrednost.

Za savremenu arhitekturu to predstavlja važnu poruku – kvalitet ne mora da nastane kopiranjem velikih gradova i svetskih centara.

"Šid ima privilegiju da ga obeležava umetničko nasleđe Save Šumanovića. Galerija nije samo kulturna institucija, već podsetnik da lokalni pejzaž može imati univerzalnu vrednost. Ne moramo kopirati velike centre, već iz sopstvenog konteksta možemo stvarati autentičan kvalitet", navodi Krtinić.

Shutterstock/ staka99

Moderne kuće, ali i dalje "kuće"

Stanovnici Šida žele savremeniji komfor, kvalitetnu izolaciju, bolje osvetljenje i funkcionalniji prostor, ali istovremeno očekuju da porodični objekat zadrži izgled i toplinu doma.

Zbog toga se novine uglavnom uvode postepeno. Ravan krov, veliki stakleni otvor ili neuobičajena fasada lakše se prihvataju kada su uklopljeni u poznatu formu i kada se jasno pokaže njihova funkcionalna vrednost.

"Ljudi žele modernizaciju, ali i dalje žele da kuća liči na kuću. Zato savremena rešenja uvodimo kroz postepenu transformaciju, a ne kroz nagli rez", kaže Krtinić.

Promene su vidljive i u oblasti energetske efikasnosti. Iako Šid sporije od Novog Sada ili Subotice prihvata nove standarde, sve više investitora razmišlja o kvalitetnijoj termoizolaciji, boljoj stolariji i pravilnoj orijentaciji objekta.

Tradicionalni materijali, poput opeke, crepa i drveta, nisu nestali. Oni se danas često koriste kao detalj ili veza između nove kuće i lokalne graditeljske tradicije.

shutterstock/Dalibor Ogrizovic

Potencijal javnih prostora i starijih objekata

Šid ima kompaktnu urbanističku strukturu i gradsku meru prilagođenu čoveku, što predstavlja jednu od njegovih najvećih prednosti.

Ulice, trgovi, javne zgrade i sadržaji nalaze se na relativno maloj udaljenosti, dok grad još nije izgubio neposrednost i sporiji životni ritam karakterističan za manje sredine.

Prostor za dalji razvoj postoji u uređenju javnih površina, obnovi starijih objekata i pažljivo osmišljenim intervencijama u centru grada.

Savremeni objekti, smatra Krtinić, ne treba da imitiraju istorijske građevine, ali bi morali da poštuju njihovu visinu, proporcije, ritam fasada i ukupni karakter prostora.

Potencijal postoji i u razvoju turističkih kapaciteta, imajući u vidu kulturno nasleđe Šida, blizinu Fruške gore, vinograde, vodene površine i okolna sremska mesta.

Veronika Kovalenko/ Shutterstock

Vino, voda i život napolju

Sremski način života podrazumeva druženje, vino, hranu, dvorište i boravak na otvorenom. Zbog toga terasa u ovom kraju nije samo dodatak kući, već često njen najvažniji deo tokom većeg dela godine.

U okolnim mestima, poput Batrovaca, Morovića, Sota i Erdevika, raste interesovanje za izgradnju vikend-kuća i objekata namenjenih povremenom boravku.

U blizini vode objekti se projektuju tako da koriste pogled i prirodni ambijent, dok se u vinogradarskim krajevima često zadržavaju postojeći zasadi i grade manji, savremeni podrumi za kućnu proizvodnju vina.

Sot i Erdevik oslanjaju se na vinograde i jezera, dok Morović ima potencijal za razvoj lovnog, ribolovnog i rekreativnog turizma.

Takvi objekti, prema rečima Krtinića, ne bi trebalo da budu prenaglašeni, već uklopljeni u pejzaž, karakter sela i prirodno okruženje.

Promene koje svi vide

Projektovanje u malom gradu nosi posebnu odgovornost, jer je svaka nova kuća, fasada ili intervencija odmah primećena.

Arhitekta zato ne projektuje samo objekat, već mora da gradi i poverenje investitora i lokalne zajednice.

"Najveći izazov je balans između savremenog izraza i lokalne prihvatljivosti. U malom gradu svaka promena je vidljiva, pa arhitekta mora da objasni vrednost novih rešenja", kaže Krtinić.

Sledeći korak u razvoju Šida, prema njegovom mišljenju, trebalo bi da bude planska i kontrolisana modernizacija, praćena obnovom javnih prostora, zaštitom kulturnog nasleđa i podizanjem kvaliteta individualne gradnje.

Cilj nije da Šid postane kopija većih gradova, već da ostane prepoznatljiv, a istovremeno funkcionalniji, energetski efikasniji i prilagođen savremenom životu.

Jer budućnost Šida možda nije u velikim i dramatičnim promenama, već u pažljivom spoju starog i novog – u gradu koji ostaje svoj, ali se ne plaši da ide napred.