Cene zakupa divljaju: Evo ko je apsolutni pobednik u Evropi

Stručnjaci ističu da potražnja raste brže od ponude &scaron;irom Evrope, &scaron;to dodatno produbljuje rast zakupnina, izve&scaron;tava Euronews.Pronalaženje pristupačnog i kvalitetnog mesta za život postaje sve teže &scaron;irom Evrope. Stanovanje čini petinu prosečnog prihoda domaćinstva u EU, dok je u nekim zemljama ovaj udeo znatno veći &ndash; na primer, u Grčkoj dostiže čak 35%, prema podacima Evrostata, &scaron;to ističe problem pristupačnosti stanovanja.Rastuće kirije predstavljaju značajan teret za Evropljane. U 2025. godini, kirije u EU su porasle za 3,1%, dok je inflacija kirija dostigla dvocifren broj u nekim zemljama, &scaron;to potvrđuje trend inflacije kirija.Glavni razlog za ovo povećanje je jasan: potražnja raste brže od ponude. Kejt Everet-Alen iz kompanije Najt Frank ističe da su pritisci na pristupačnost nekretnina, posebno zbog jo&scaron; uvek relativno visokih kamatnih stopa na kredite, primorali vi&scaron;e domaćinstava da iznajmljuju, posebno one koji prvi put kupuju nekretninu, &scaron;to dodatno podstiče potražnju za iznajmljivanjem.U ovom kontekstu, postavlja se pitanje koje su zemlje zabeležile najveći porast zakupnina u 2025. godini i koji su glavni pokretači cena. Unutar EU, prosečna promena zakupnina kretala se od 1% u Finskoj do čak 17,6% u Hrvatskoj, &scaron;to Hrvatsku svrstava među zemlje sa najizraženijim rastom zakupnina.Visoka inflacija zakupnina zabeležena je i u Grčkoj (10%), Mađarskoj (9,8%), Bugarskoj (9,6%) i Rumuniji (8,2%), pri čemu su sve ove zemlje pre&scaron;le prag od 8%, &scaron;to ukazuje na &scaron;iri regionalni problem visokih zakupnina.Pored rastuće potražnje, ponuda je takođe pod pritiskom. Poreske i regulatorne promene smanjile su interesovanje zakupaca na nekim trži&scaron;tima, dok zahtevi za energetsku efikasnost i tro&scaron;kovi renoviranja dodatno povećavaju tro&scaron;kove držanja nekretnina za iznajmljivanje, &scaron;to negativno utiče na ponudu stanova.Ograničenja kratkoročnog iznajmljivanja donekle pomažu, ali ne dovoljno da značajno povećaju ukupnu ponudu. Rezultat je sve tesnije trži&scaron;te iznajmljivanja i kontinuirani pritisak na rast cena, tj. dalji pritisak na zakupnine.U nekim zemljama, rast zakupnina je ostao ispod proseka EU. Pored Finske (1%), niže stope su zabeležene u Luksemburgu (1,6%), Malti (1,7%), Sloveniji (1,9%), Nemačkoj (2,1%), Danskoj (2,2%), Francuskoj (2,3%) i &Scaron;paniji (2,4%), &scaron;to odražava sporiji rast cena zakupnina.To znači da su tri velike evropske ekonomije zabeležile rast zakupnina ispod proseka EU. Među četiri najveće ekonomije EU, samo je Italija (3,8%) zabeležila rast iznad proseka, ali za manje od jednog procentnog poena, &scaron;to ukazuje na relativno stabilnije trži&scaron;te zakupnina.S druge strane, Če&scaron;ka (6,1%), Letonija (5,7%), Litvanija (5,6%), Portugal (5,3%), &Scaron;vedska (5,3%), Holandija (5,1%) i Slovačka (5,1%) zabeležile su rast od preko 5%, &scaron;to ih svrstava među zemlje sa umereno visokim povećanjem zakupnina.Rast cena zakupnina dodatno je podstaknut povećanim tro&scaron;kovima za stanodavce. Vi&scaron;e cene nekretnina gurnule su vi&scaron;e domaćinstava u iznajmljivanje, dok su stanodavci, posebno oni sa većim dugom, postepeno prenosili tro&scaron;kove na zakupce, dodatno ubrzavajući rast tro&scaron;kova stanovanja.Takođe, zemlje sa manje regulisanim trži&scaron;tima zakupnina i ograničenom ponudom doživljavaju veći rast, dok zemlje sa kontrolom zakupnina ili već visokim nivoom cena imaju tendenciju da doživljavaju sporiji rast, &scaron;to pokazuje važnost regulacije zakupnina.Kada se uključe zemlje kandidati za EU i EFTA, Turska se jasno ističe sa godi&scaron;njim rastom zakupnina od 77,6% među 36 zemalja. Crna Gora je druga sa 18,5%, &scaron;to pokazuje koliko je Turska daleko ispred, &scaron;to je čini ekstremnim primerom ekstremnog rasta zakupnina.Visoka inflacija u Turskoj čini veliki deo nominalnog povećanja zakupnine. Istovremeno, kupovina nekretnina postaje sve nedostupnija zbog rasta cena, visokih kamatnih stopa i ograničenog pristupa dugoročnom finansiranju, &scaron;to dodatno povećava nemogućnost kupovine kuće.Turska je ograničila povećanje zakupnine na 25% 2022. godine, a mera je produžena do jula 2024. godine. Međutim, takve mere su imale neželjene posledice jer su stanodavci poku&scaron;ali da nadoknade gubitke povećanjem cena za nove zakupce, dodatno gurajući kontrolu zakupnine u suprotnom smeru.Stanovanje se često koristi kao za&scaron;tita od inflacije i devalvacije valute, &scaron;to dodatno povećava cene i zakupnine, ističući ulogu nekretnina kao za&scaron;tite od inflacije.Minimalna neto plata u Turskoj je porasla za 27% u 2026. godini u poređenju sa 2025. godinom, a skoro dva od pet radnika primaju minimalnu platu, &scaron;to dodatno utiče na životni standard.Generalno, zakupnine su znatno vi&scaron;e porasle u Istočnoj Evropi i na Balkanu nego u drugim regionima, sa izuzecima kao &scaron;to su Kosovo (1%) i Severna Makedonija (3,3%), &scaron;to pokazuje regionalne razlike na trži&scaron;tu iznajmljivanja.Crna Gora i Hrvatska su takođe zabeležile snažan rast, prvenstveno zbog svoje atraktivnosti za kratkoročno i dugoročno iznajmljivanje, posebno u poređenju sa tradicionalnim trži&scaron;tima kao &scaron;to su &Scaron;panija i jug Francuske, &scaron;to potvrđuje važnost turističkog iznajmljivanja.Odnos između neto plata i zakupnina u centrima evropskih gradova znatno varira, a prethodne analize su pokazale velike razlike između najpovoljnijih i najmanje povoljnih gradova, &scaron;to dodatno ističe problem odnosa plata i zakupnina.

Cene zakupa divljaju: Evo ko je apsolutni pobednik u Evropi

0 Komentari