Srbija leži na blagu: Vinča krije rešenje za energetsku krizu; Ovi resursi mogu da greju hiljade domova

Energetska kriza je pokazala koliko je važno da svaka zemlja razvija sopstvene izvore energije. Jedan od takvih izvora nalazi se u otpadu koji svakodnevno proizvodimo, a koji može da se koristi za dobijanje toplotne i električne energije.Profesorka fizičke hemije Svetlana Stani&scaron;ić ističe za RTS da je dobar primer u Srbiji postrojenje u Vinči, ali i da postoji potencijal za kori&scaron;ćenje geotermalnih izvora i industrijske toplote.Profesorka Stani&scaron;ić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, podsetila da se otpad može koristiti za proizvodnju energije.Postrojenje u Vinči godi&scaron;nje preradi oko 340.000 tona otpada i obezbeđuje električnu energiju za oko 30.000 domaćinstava, kao i grejanje za oko 60.000 domaćinstava.Geotermalni izvoriKada je reč o geotermalnim izvorima, u Vranjskoj Banji postoji izvor sa najvi&scaron;om temperaturom vode u Evropi, koji se koristi ne samo u terapijske svrhe već i za grejanje objekata, pre svega u okviru institucija poput Specijalne bolnice.Direktorka bolnice, dr Slađana Sto&scaron;ić, navodi da ova ustanova koristi toplu vodu i za grejanje, čime postiže energetsku nezavisnost i smanjuje tro&scaron;kove.Ona obja&scaron;njava da sistem omogućava uključivanje grejanja čim temperature padnu, bez zavisnosti od spolja&scaron;njih energenata. Održavanje je jednostavno, tro&scaron;kovi su niski, a voda se dobija iz dve bu&scaron;otine, uz mogućnost regulacije temperature putem termoregulatora.Otpad kao resursGovoreći o postrojenju u Vinči, Stani&scaron;ić je naglasila da ono preradi oko 60 odsto otpada koji godi&scaron;nje nastaje u Beogradu.Proces spaljivanja je tehnolo&scaron;ki zahtevan i odvija se pod strogo kontrolisanim uslovima kako bi se sprečilo emitovanje &scaron;tetnih gasova. U tu svrhu koriste se aktivni ugalj, kreč i različita hemijska jedinjenja za neutralizaciju, kao i filteri za uklanjanje čestica.Prema njenim rečima, u Evropi postoji oko 450 sličnih postrojenja.U nekim gradovima, poput Kopenhagena, ovakve fabrike su deo urbanog života i imaju dodatne sadržaje poput ski-staza ili zidova za penjanje, dok su u Austriji pojedina postrojenja čak turističke atrakcije zbog svog neobičnog izgleda.Nije sav otpad pogodan za spaljivanje, baterije, elektronski otpad, medicinski i radioaktivni materijali, kao i azbest, izdvajaju se zbog prisustva opasnih materija.Sa druge strane, sagorevaju se organski otpad, plastika, karton i komunalni otpad. Staklo i metal ostaju u pepelu, ali se kasnije izdvajaju i recikliraju, dok se pepeo može koristiti u građevinarstvu.Zanimljiv primer dolazi iz Beča, gde se otpadna toplota iz industrijske proizvodnje koristi za grejanje domaćinstava. Jedna fabrika keksa koristi veliku peć, a vi&scaron;ak toplote preusmerava u sistem daljinskog grejanja, čime se snabdeva oko 600 domaćinstava. Iako broj nije veliki, ovaj primer pokazuje kako industrija i grad mogu da funkcioni&scaron;u u međusobnoj simbiozi.Stani&scaron;ić je dodala da geotermalni izvori, poput banja u Srbiji, imaju značajne prednosti jer ne zagađuju životnu sredinu, smanjuju upotrebu fosilnih goriva i omogućavaju veću energetsku nezavisnost.Kao ekstreman primer navodi Island, gde visoke temperature vode i pare, usled blizine lave povr&scaron;ini, omogućavaju proizvodnju i električne i toplotne energije.U Beču se, s druge strane, koristi preči&scaron;ćena otpadna voda temperature između 12 i 20 stepeni, koja se uz pomoć toplotnih pumpi zagreva do oko 70 stepeni i koristi za grejanje oko 56.000 domaćinstava.Iako su za ovakve sisteme potrebna značajna početna ulaganja i razvijena infrastruktura daljinskog grejanja, dugoročno se isplate i sa ekonomskog i sa ekolo&scaron;kog aspekta.Kao ključne pravce razvoja u Srbiji, Stani&scaron;ić izdvaja energiju iz otpada, geotermalne izvore, iskori&scaron;ćavanje industrijske toplote, kao i vodoničnu energiju, koja je jo&scaron; u ranoj fazi razvoja zbog tehničkih izazova poput zapaljivosti i curenja.

Srbija leži na blagu: Vinča krije rešenje za energetsku krizu; Ovi resursi mogu da greju hiljade domova

0 Komentari