Novi način merenja siromaštva: Amerika zaostaje za Evropom

U Sjedinjenim Američkim Državama potrebno je čak 63 minuta da se zaradi 1 međunarodni dolar &ndash; dvostruko vi&scaron;e nego u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Novo istraživanje Univerziteta Oksford pokazuje da je &ldquo;prosečno siroma&scaron;tvo&rdquo; u SAD znatno veće nego u većini zapadnoevropskih ekonomija, iako su prihodi u proseku vi&scaron;i.Vreme potrebno da se zaradi 1 međunarodni dolar u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 63 minuta &ndash; gotovo dvostruko vi&scaron;e nego prosek u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, pokazuje istraživanje ekonomiste Oliviera Sterka sa Univerziteta Oksford.Ovaj podatak otvara važno pitanje: Kako je moguće da najjača ekonomija sveta ima izraženiji nivo siroma&scaron;tva od evropskih zemalja?Nova mera: &quot;Prosečno siroma&scaron;tvo&quot;Sterk uvodi novi koncept &ndash; tzv. &ldquo;prosečno siroma&scaron;tvo&rdquo;, koje meri koliko je vremena potrebno da osoba zaradi 1 dolar, izražen u međunarodnim dolarima (PPP).Za razliku od klasičnih linija siroma&scaron;tva, ovaj pristup obuhvata celu distribuciju prihoda, uzima u obzir nejednakost i daje realniju sliku ekonomskog standarda.Drugim rečima, ne meri samo koliko ljudi je siroma&scaron;no &ndash; već koliko je dru&scaron;tvo u celini &ldquo;udaljeno&rdquo; od pristojnog standarda.SAD bogatije &ndash; ali ne i ravnomernijeNa prvi pogled, podaci o BDP-u po glavi stanovnika sugeri&scaron;u da su SAD znatno bogatije od Evrope. Međutim, detaljnija analiza pokazuje zanimljiv kontrast.Primera radi: Najsiroma&scaron;nija američka savezna država Misisippi ima BDP po stanovniku od oko 49.780 evra, dok Nemačka ima oko 51.304 evra. Razlika je minimalna &ndash; svega oko 1.500 evra.Istovremeno, u terminima kupovne moći (PPP), SAD su jače od većine EU zemalja, izuzev Luksemburga i Irske.Koliko se radi za 1 dolarRazlike postaju drastične kada se pogleda vreme potrebno za zaradu:SAD: 63 minutaNemačka: 26 minutaFrancuska: 31 minutVelika Britanija: 34 minutaOvi podaci pokazuju da je &ldquo;prosečno siroma&scaron;tvo&rdquo; u SAD približno dvostruko veće nego u ove tri evropske ekonomije.Globalni trend: Siroma&scaron;tvo padaNa globalnom nivou, situacija je pozitivnija. Prema Sterkovom istraživanju, globalno &ldquo;prosečno siroma&scaron;tvo&rdquo; smanjeno je za 55% od 1990, vreme potrebno da se zaradi 1 dolar palo je sa pola dana na oko pet sati, a Amerika ide u suprotnom smeru.Za razliku od ostatka razvijenog sveta, SAD beleže rast &ldquo;prosečnog siroma&scaron;tva&rdquo;. 1990. je 43 minuta bilo potrebno za 1 dolar, dok je sada 47 odsto vi&scaron;e.U isto vreme, Evropa beleži pad ovog pokazatelja i prihodi rastu u svim analiziranim zemljama. Ključni razlog? Nejednakost.Nejednakost bri&scaron;e efekte rastaPrema Sterku, prosečni prihodi u SAD rastu oko 1% godi&scaron;nje. Međutim, nejednakost raste brže &ndash; oko 2,2% godi&scaron;nje.Rezultat je da se bogatstvo koncentri&scaron;e, veći broj ljudi ostaje na dnu, a ukupno &ldquo;prosečno siroma&scaron;tvo&rdquo; raste.U Evropi je situacija drugačija: nejednakost je stabilnija, a rast prihoda se direktno prevodi u smanjenje siroma&scaron;tva. Ključno pitanje glasi &ndash; kako ekonomija raste, a dru&scaron;tvo siroma&scaron;i? Sterk daje jasan odgovor: nejednakost.Siroma&scaron;tvo se menja iz dva razloga: rast ili pad prihoda i promena u raspodeli tog prihoda. U SAD drugi faktor dominira. Zato ekonomija može da raste &ndash; a dru&scaron;tvo istovremeno postaje siroma&scaron;nije u proseku.SAD među najnejednakijim razvijenim ekonomijamaPrema pokazateljima poput Gini koeficijenta, SAD imaju veću nejednakost od glavnih evropskih ekonomija a taj trend raste u svih 50 saveznih država od 1990. godine.Bez obzira na političke ili ekonomske razlike među državama &ndash; nejednakost se povećava.

Novi način merenja siromaštva: Amerika zaostaje za Evropom

0 Komentari