Novi način merenja siromaštva: Amerika zaostaje za Evropom

U Sjedinjenim Američkim Državama potrebno je čak 63 minuta da se zaradi 1 međunarodni dolar – dvostruko više nego u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Novo istraživanje Univerziteta Oksford pokazuje da je “prosečno siromaštvo” u SAD znatno veće nego u većini zapadnoevropskih ekonomija, iako su prihodi u proseku viši.

Vreme potrebno da se zaradi 1 međunarodni dolar u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 63 minuta – gotovo dvostruko više nego prosek u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, pokazuje istraživanje ekonomiste Oliviera Sterka sa Univerziteta Oksford.

Ovaj podatak otvara važno pitanje: Kako je moguće da najjača ekonomija sveta ima izraženiji nivo siromaštva od evropskih zemalja?

Nova mera: "Prosečno siromaštvo"

Sterk uvodi novi koncept – tzv. “prosečno siromaštvo”, koje meri koliko je vremena potrebno da osoba zaradi 1 dolar, izražen u međunarodnim dolarima (PPP).

Za razliku od klasičnih linija siromaštva, ovaj pristup obuhvata celu distribuciju prihoda, uzima u obzir nejednakost i daje realniju sliku ekonomskog standarda.

Drugim rečima, ne meri samo koliko ljudi je siromašno – već koliko je društvo u celini “udaljeno” od pristojnog standarda.

SAD bogatije – ali ne i ravnomernije

Na prvi pogled, podaci o BDP-u po glavi stanovnika sugerišu da su SAD znatno bogatije od Evrope. Međutim, detaljnija analiza pokazuje zanimljiv kontrast.

Primera radi: Najsiromašnija američka savezna država Misisippi ima BDP po stanovniku od oko 49.780 evra, dok Nemačka ima oko 51.304 evra. Razlika je minimalna – svega oko 1.500 evra.

Istovremeno, u terminima kupovne moći (PPP), SAD su jače od većine EU zemalja, izuzev Luksemburga i Irske.

Koliko se radi za 1 dolar

Razlike postaju drastične kada se pogleda vreme potrebno za zaradu:

SAD: 63 minuta

Nemačka: 26 minuta

Francuska: 31 minut

Velika Britanija: 34 minuta

Ovi podaci pokazuju da je “prosečno siromaštvo” u SAD približno dvostruko veće nego u ove tri evropske ekonomije.

Globalni trend: Siromaštvo pada

Na globalnom nivou, situacija je pozitivnija. Prema Sterkovom istraživanju, globalno “prosečno siromaštvo” smanjeno je za 55% od 1990, vreme potrebno da se zaradi 1 dolar palo je sa pola dana na oko pet sati, a Amerika ide u suprotnom smeru.

Za razliku od ostatka razvijenog sveta, SAD beleže rast “prosečnog siromaštva”. 1990. je 43 minuta bilo potrebno za 1 dolar, dok je sada 47 odsto više.

U isto vreme, Evropa beleži pad ovog pokazatelja i prihodi rastu u svim analiziranim zemljama. Ključni razlog? Nejednakost.

Nejednakost briše efekte rasta

Prema Sterku, prosečni prihodi u SAD rastu oko 1% godišnje. Međutim, nejednakost raste brže – oko 2,2% godišnje.

Rezultat je da se bogatstvo koncentriše, veći broj ljudi ostaje na dnu, a ukupno “prosečno siromaštvo” raste.

U Evropi je situacija drugačija: nejednakost je stabilnija, a rast prihoda se direktno prevodi u smanjenje siromaštva. Ključno pitanje glasi – kako ekonomija raste, a društvo siromaši? Sterk daje jasan odgovor: nejednakost.

Siromaštvo se menja iz dva razloga: rast ili pad prihoda i promena u raspodeli tog prihoda. U SAD drugi faktor dominira. Zato ekonomija može da raste – a društvo istovremeno postaje siromašnije u proseku.

SAD među najnejednakijim razvijenim ekonomijama

Prema pokazateljima poput Gini koeficijenta, SAD imaju veću nejednakost od glavnih evropskih ekonomija a taj trend raste u svih 50 saveznih država od 1990. godine.

Bez obzira na političke ili ekonomske razlike među državama – nejednakost se povećava.