Ekonomisti poručuju: "Građani da ne brinu, rate kredita se neće menjati zbog skoka euribora"

&quot;Euribor je indikator, odnosno mera koja se koristi u obračunu. Ukoliko on raste, rastu i rate kredita, ukoliko pada - padaju rate. Za sada ne vidim da će se ne&scaron;to značajno menjati. Mislim da će kamate bar u kratkom periodu ostati na ovom nivou&quot;, rekao je Musabegović za RTS.Dvanaestomesečni euribor napravio je svoj najveći skok u jednom danu za poslednjih 18 godina, jo&scaron; od juna 2008.&Scaron;estomesečni euribor je porastao najvi&scaron;e za poslednje tri godine. Jedino je tromesečni euribor ostao manje-vi&scaron;e miran. Kod većine stambenih i gotovinskih kredita sa promenljivom kamatom, banke kao osnovu koriste tromesečni euribor.Musabegović je rekao da se kamata sastoji od vrednosti euribora u tom periodu i marže banke. Prema njegovim rečima, &scaron;estomesečni euribor se ređe koristi, dok je tromesečni najče&scaron;ći parametar za obračun kamate na kredite u evrima.&quot;Kod prosečnog kredita od 100.000 evra na 25 godina, povećanje bi moglo da bude oko 15 do 20 evra mesečno&ldquo;, naveo je Musabegović.Buduća kretanja kamatnih stopa u velikoj meri zavise od odluka Evropske centralne banke.&quot;Glavni cilj je da se inflacija u Evropi zadrži oko dva odsto. Centralna banka mora pažljivo da balansira &ndash; ako podigne kamate, može dodatno da uspori privredu, a ako dozvoli rast inflacije, rizikuje inflatornu spiralu&quot;, objasnio je Musabegović.Prema njegovim rečima, dodatnu neizvesnost na trži&scaron;tu doneli su geopolitički rizici i rast cena energenata.Jedan od ključnih razloga za turbulencije na finansijskim trži&scaron;tima je rast cene nafte.&quot;Cena nafte je do pre mesec dana bila oko 70 dolara, a sada je oko 100 dolara. To je klasičan naftni &scaron;ok koji može da podstakne inflaciju&ldquo;, rekao je Musabegović. On je dodao da se takvi &scaron;okovi mogu odraziti na transport, cene robe i ukupnu ekonomsku aktivnost.Slabljenje evra u odnosu na dolar takođe je jedan od pokazatelja kretanja kapitala na globalnom trži&scaron;tu.&quot;Odnos evro&ndash;dolar pokazuje gde ide novac. Ako su kamate veće u nekoj ekonomiji, kapital se usmerava tamo&quot;, rekao je Musabegović.On je dodao da bi smanjenje kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama moglo da ublaži pritisak na evropsku valutu.Odluke Narodne banke Srbije ne zavise direktno od politika evropskih institucija, ali postoji posredan uticaj.&quot;Narodna banka vodi samostalnu monetarnu politiku i brine o stabilnosti cena i kursa dinara&quot;, objasnio je Musabegović.Ukoliko bi do&scaron;lo do značajnih promena u Evropi, moguće je da bi se to indirektno odrazilo i na domaće kamatne stope, posebno na dinarske kredite.Prema oceni ekonomista, Srbija trenutno ima dovoljno finansijskih mehanizama da odgovori na potencijalne potrese.&quot;Bruto devizne rezerve Srbije su blizu 30 milijardi evra. To daje prostor Narodnoj banci da reaguje i stabilizuje trži&scaron;te u slučaju većih poremećaja&quot;, zaključio je profesor Musabegović.

Ekonomisti poručuju: "Građani da ne brinu, rate kredita se neće menjati zbog skoka euribora"

0 Komentari