Ekonomisti poručuju: "Građani da ne brinu, rate kredita se neće menjati zbog skoka euribora"

"Euribor je indikator, odnosno mera koja se koristi u obračunu. Ukoliko on raste, rastu i rate kredita, ukoliko pada - padaju rate. Za sada ne vidim da će se nešto značajno menjati. Mislim da će kamate bar u kratkom periodu ostati na ovom nivou", rekao je Musabegović za RTS.

Dvanaestomesečni euribor napravio je svoj najveći skok u jednom danu za poslednjih 18 godina, još od juna 2008.

Šestomesečni euribor je porastao najviše za poslednje tri godine. Jedino je tromesečni euribor ostao manje-više miran. 

Kod većine stambenih i gotovinskih kredita sa promenljivom kamatom, banke kao osnovu koriste tromesečni euribor.

Musabegović je rekao da se kamata sastoji od vrednosti euribora u tom periodu i marže banke. Prema njegovim rečima, šestomesečni euribor se ređe koristi, dok je tromesečni najčešći parametar za obračun kamate na kredite u evrima.

"Kod prosečnog kredita od 100.000 evra na 25 godina, povećanje bi moglo da bude oko 15 do 20 evra mesečno“, naveo je Musabegović.

Buduća kretanja kamatnih stopa u velikoj meri zavise od odluka Evropske centralne banke.

"Glavni cilj je da se inflacija u Evropi zadrži oko dva odsto. Centralna banka mora pažljivo da balansira – ako podigne kamate, može dodatno da uspori privredu, a ako dozvoli rast inflacije, rizikuje inflatornu spiralu", objasnio je Musabegović.

Prema njegovim rečima, dodatnu neizvesnost na tržištu doneli su geopolitički rizici i rast cena energenata.

Jedan od ključnih razloga za turbulencije na finansijskim tržištima je rast cene nafte.

"Cena nafte je do pre mesec dana bila oko 70 dolara, a sada je oko 100 dolara. To je klasičan naftni šok koji može da podstakne inflaciju“, rekao je Musabegović.

 On je dodao da se takvi šokovi mogu odraziti na transport, cene robe i ukupnu ekonomsku aktivnost.

Slabljenje evra u odnosu na dolar takođe je jedan od pokazatelja kretanja kapitala na globalnom tržištu.

"Odnos evro–dolar pokazuje gde ide novac. Ako su kamate veće u nekoj ekonomiji, kapital se usmerava tamo", rekao je Musabegović.

On je dodao da bi smanjenje kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama moglo da ublaži pritisak na evropsku valutu.

Odluke Narodne banke Srbije ne zavise direktno od politika evropskih institucija, ali postoji posredan uticaj.

"Narodna banka vodi samostalnu monetarnu politiku i brine o stabilnosti cena i kursa dinara", objasnio je Musabegović.

Ukoliko bi došlo do značajnih promena u Evropi, moguće je da bi se to indirektno odrazilo i na domaće kamatne stope, posebno na dinarske kredite.

Prema oceni ekonomista, Srbija trenutno ima dovoljno finansijskih mehanizama da odgovori na potencijalne potrese.

"Bruto devizne rezerve Srbije su blizu 30 milijardi evra. To daje prostor Narodnoj banci da reaguje i stabilizuje tržište u slučaju većih poremećaja", zaključio je profesor Musabegović.