Pšenice ima, ali je kvalitet upitan: Koliko će "tavansko seme" uticati na hleb

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je za RTS da nećemo imati problem sa prinosom p&scaron;enice, već sa njenim kvalitetom, jer su poljoprivrednici koristili &bdquo;tavansko seme&ldquo;, zbog čega će i pekarski proizvodi biti upitnog kvaliteta.Vremenski uslovi zadaju glavobolju ratarima jer nema snega, koji je neophodan p&scaron;enici. Poljoprivrednike dodatno muče i neizvesne cene na trži&scaron;tu.Žarko Galetin rekao je da bi p&scaron;enici najvi&scaron;e odgovarao snežni pokrivač, jer bi je &scaron;titio od niskih temperatura i obezbedio dovoljnu količinu vlage. &quot;Polovina povr&scaron;ina zasejana je nesertifikovanim semenom, &scaron;to će se odraziti na prinos, ali &scaron;to je jo&scaron; važnije, na kvalitet p&scaron;enice. Nećemo imati problem sa zadovoljenjem domaćih potreba, jer je p&scaron;enica zasejana na oko 620.000 hektara i, u normalnim okolnostima, imaćemo čak i dvostruko veći prinos&quot;, kaže Galetin.Žrtvovanje zemlji&scaron;ta i kvalitetaPrema njegovim rečima, otvara se pitanje odnosa prema zemlji&scaron;nom resursu, jer se kori&scaron;ćenjem nesertifikovanog semena postiže od 10 do 15 odsto manji prinos, žrtvuju se povr&scaron;ine, a kvalitet je slabiji, upitan i često ne zadovoljava kriterijume za ljudsku ishranu.&quot;Genetičari rade na tome da imamo &scaron;to vi&scaron;e sorti, trenutno ih je oko 70, koje su otpornije na različite klimatske uslove. Ipak, borimo se sa elementarnim problemom: da seje&shy;mo sertifikovano seme, a ne &rsquo;tavansku&rsquo; p&scaron;enicu. Neracionalno i neodgovorno koristimo oko 300.000 hektara zemlji&scaron;ta&quot;, napominje Galetin.Na pitanje da li će doći do poskupljenja u pekarskoj industriji, Galetin kaže da to ne očekuje, ali upozorava da p&scaron;enica sve vi&scaron;e konkuri&scaron;e kukuruzu kao komponenta stočne hrane, umesto da se koristi za ljudsku ishranu.&quot;Odgovor je jednostavan: puna primena agrotehnike i kori&scaron;ćenje sertifikovanog semena p&scaron;enice. Poražavajuće je da u 21. veku koristimo metode na&scaron;ih predaka i sejemo tavansko seme. Otvara se i pitanje kapaciteta domaćih semenskih kuća: da li su poljoprivrednici bili prinuđeni da koriste nesertifikovano seme&quot;, ističe Galetin.

Pšenice ima, ali je kvalitet upitan: Koliko će "tavansko seme" uticati na hleb

0 Komentari