Kill Bill – vojnik sreće koji sanja Beograd i 2005.

Ba&scaron; kao &scaron;to je surovi Kventin Tarantino u serijalu &quot;Kill Bill&quot; od Beatris Kido (Uma Turman) napravio ubicu, osvetoljubivu i svirepu ma&scaron;inu na ramenima pravde, tako je i Vasilis Spanulis sve stavio u svoje ruke i predvodi Grčku do novih uspeha na ovom Evrobasketu.Grčka je u utorak uveče eliminisala Litvaniju pred punom &quot;&Scaron;aomi Arenom&quot; u Rigi, gde je 97% hale navijalo za Litvance.Uspeli su da ugu&scaron;e buku domaće publike, da rezultatom 87:76 dođu do velike pobede i plasmana u polufinale, prvo posle 2009. godine i nadomak su &scaron;anse da osvoje medalju nakon 16 godina dugog posta.Na putu ka finalu im stoji selekcija Turske, koja će, ruku na srce, imati breme favorita u tom duelu, ali ne možemo tek tako reći da su Grci autsajder sa sve Janisom Adetokumbom u timu. EPA/GEORGI LICOVSKI Janis je Litvancima ubacio 29 poena, imao nekoliko atraktivnih zakucavanja i pomogao Grcima da postignu čak 20 poena posle kontra napada, dok su Litvanci iz tranzicije ubacili tek 4.Vasilis Spanulis je ponovo bio &quot;vojnik sreće&quot;. Kao nebrojeno puta tokom igračke karijere kada bi mu se karte poklopile i otvorile vrata raja. But I feel I&#39;m growing olderAnd the songs that I have sungEcho in the distanceLike the sound of a windmill going aroundI guess I&#39;ll always be a soldier of fortune Tako kaže čuvena pesma &quot;Vojnik sreće&quot; (Deep Purple - Soldier of Fortune) iliti vojnik sudbine ako hoćete malo dublje da je analizirate.Na sličan način je &quot;Bili&quot; opisao najboljeg igrača svog tima Janisa Adetokumba, iako nije ni bio svestan da se paralela među njima može povući.&quot;On je veoma važan za sve i pravi je vođa. Pro&scaron;le godine sam mu bio trener prvi trener, a ove godine priča vi&scaron;e nego ikada ranije. On je ljudsko biće i stalno napreduje. Pokazao je fokus i posvećenost ne samo timu nego i ličnim ciljevima. Skroman je i pravi vođa, neverovatan spoj i na terenu hoće da uni&scaron;ti protivnika, ali ne sam već sa saigračima. On je glasan u svlačionici, ba&scaron; kao i Slukas i Papanikolau&quot;, na kraju konferencije za novinare je rekao Vasilis Spanulis. Ba&scaron; kao i junak pesme, Spanulis stari, vi&scaron;e nije onaj &quot;ubica&quot; sa pozicije beka &scaron;utera koji čeka da sat kuca poslednje momente utakmice kako bi &quot;ubio&quot; svog protivnika.Ponovo, kao i junak, sve &scaron;to je Vasilis proživeo ili rekao sada je daleko, odjek pro&scaron;losti, &scaron;utevi za pobedu uz zvuk sirene i bacanje na kolena protivničke odbrane je sada samo sećanje i mi smo tu da prepričavamo, da pamtimo.U pesmi lepo kaže da se to poredi sa zvukom vetrenjače čija krila idu u krug, tako se i ove priče ponavljaju i vrte u krug, a &quot;Bili&quot; kao vojnik sreće, osuđen je da &quot;luta&quot; ko&scaron;arka&scaron;kim svetom, da pi&scaron;e stranice istorije iznova i iznova prvo kao igrač, a sada kao trener (Monako) i selektor (Grčka). EPA/GEORGI LICOVSKI Iako je pesma sama po sebi melanholična, Spanulis nije takav. Viktor Igo je lepo rekao jednom prilikom, parfraziraću, da je melanholija stanje u kome je čovek srećan &scaron;to je tužan, ali Spanulis nije tužan, često je ozbiljan i zabrinut, poput hladnokrvnog ubice, ali nije tužan.Zato je i dobio nadimak &quot;Kill Bill&quot;, kada dođu odlučujući momenti, kada se vrele lopte i užarenog momenta mnogi pla&scaron;e, kada ste stavljeni na test na kome nema mesta za gre&scaron;ku...Tada Beatris Kido i Vasilis Spanulis pokazuju zbog čega su vojnici sreće, kako svaki uvežbani potez može biti koban, kako svaka odluka koja se donese ima uticaj na konačni ishod i kako ba&scaron; tada deluju nedodirljivo.Neko će reći da je Spanulis to pokupio od Dude Ivkovića. Legendarni trener koji je psihologiju čoveka držao u malom prstu.U svojoj biografiji je ispričao kako je igrače pred finale Evrolige vodio na plažu da bacaju kamenčiće u vodu, pa da potom krstare morem i lagano večeraju gde je priča o ko&scaron;arci bila potpuno zabranjena, a trening otkazan.Naravno da je Olimpijakos osvojio &scaron;ampionsku titulu, a da je Vasilis Spanulis bio heroj. Da kažemo da je prvi deo Tarantinovog remek-dela igračka karijera Vasilisa Spanulisa, kada se katana o&scaron;trila i kada se njegov um spremao za naredni nivo.Drugi deo bi bila trenerska karijera, kada je već zreo čovek, svestan svojih prednosti i mana, trijumfa i gre&scaron;aka.Kada zna da je vispren i namazan, miljenik fortune i kada zna kako pridobiti prvo svlačionicu, a onda publiku, pa i sudije.Sada on vi&scaron;e nije glavna uloga na terenu, tu je palicu predao i sada se pitaju Kostas Slukas i Janis Adetokumbo.Spanulisova Grčka je imala jasnu formulu, Janis je glavni i svi moraju da mu pomognu, svi moraju da di&scaron;u kao jedan jer je to odlika tima.Samo na taj način su i mogli da pobede Litvaniju i da dođu do prvog polufinala jo&scaron; od 2009. godine, &scaron;to je navedeno već gore u tekstu.Nakon &scaron;to u četiri od prethodnih pet Evrobasket turnira nisu uspeli da prođu četvrtfinale, Grci su konačno probili tu barijeru i sada će se za mesto u finalu i bitku za zlato boriti protiv Turske.To je ono &scaron;to njih pokreće, &scaron;to ih motivi&scaron;e. Oni žele da se Beograd ponovi i da nakon 1987. i 2005. godine (Beogradska Arena) po treći put postanu evropski &scaron;ampioni.Ekipa Vasilisa Spanulisa nalazi se i na korak od svoje prve medalje jo&scaron; od 2009. godine, kada su osvojili bronzu &scaron;to bi bio uspeh za njihov tim, ali ne ba&scaron; ono &scaron;to silno žele.Na taj način bi se Spanulis utisnuo zlatnim slovima u istoriju ko&scaron;arke i postao jedan od odabranih, jedan od retkih koji je evropski &scaron;ampion postao i kao igrač i kao trener.Sreća prati hrabre, kako kaže ona stara dobra izreka, a Spanulisa je, nekako, uvek htela sreća. I kao igrača kada je pisao istoriju evropske ko&scaron;arke, prvo u Panatinaikosu, pa u Olimpijakosu, ali i u dresu reprezentacije.Pa ba&scaron; pomenuta 2012. godina i meč sa CSKA Moskvom je pravi pokazatelj koliko je Bilija pratila sreća i kako su mu se otvarale situacije.On se, ipak, nije stideo da te prilike ugrabi i da protivnika &quot;ubije&quot;. Ba&scaron; kao &scaron;to napominje da sada rade njegovi puleni, pre svega Janis Adetokumbo i Kostas Slukas.Ko će znati bolje od njega? On je taj.Kill. Bill.

Kill Bill – vojnik sreće koji sanja Beograd i 2005.

9 Komentari