Svaki peti Evropljanin u riziku od siromaštva u starosti

&ldquo;To je neverovatno visok procenat, a kod žena je taj rizik veći za jo&scaron; 30 posto&rdquo;, rekla je ona za Politiko.Prema njenim rečima, zemlje EU bi trebalo da automatski registruju zaposlene u penzione sisteme kako bi za&scaron;titile stanovni&scaron;tvo koje ubrzanim tempom postaje sve starije.Situacija će se samo pogor&scaron;ati, a za 40 godina na svakog penzionera dolaziće samo 1,5 zaposlenih, &scaron;to je dvostruko manje od sada&scaron;njeg odnosa.Decenijama se standardni evropski model oslanjao na vladin sistem državnih penzija koji brine o starijim građanima, navodi Politiko.Po&scaron;to, međutim, ljudi žive sve duže a stopa nataliteta opada, tro&scaron;kovi oko ovakvih sistema postaju sve veći, tako da kada se jo&scaron; tome pridodaju zdravstvena nega i briga o starima, ovaj teret za poreske obveznike postaje ogroman.Jedno od re&scaron;enja za ovu situaciju je stvaranje komplementarnih privatnih penzionih sistema, ili sistema penzija vezanih za radno mesto zaposlenih, kako bi se obezbedilo da će moći da računaju na određeni fond.Skandinavske zemlje su u tom smislu najbolje organizovane jer imaju vi&scaron;e različitih izvora finansiranja za penzionere, dok se mnoge zemlje, posebno u Istočnoj i Južnoj Evropi, mahom oslanjaju na državne penzije, navodi Politiko.Hilkema, koja je na čelu Evropske službe za osiguranje i penzije (EIOPA) od 2021, smatra da postoji zamah za velike promene, koje će ovoj službi dati veću ulogu.U narednih nekoliko meseci, Evropska komisija će objaviti preporuke o penzijama i izvoru njihovog finansiranja kako bi se iza&scaron;lo u susret demografskim i finansijskim izazovima unutar EU.Kako navodi Politiko, do kraja godine EK će predložiti vladama da uspostave digitalne račune za ulaganja &scaron;tednje i investicija koji će biti dostupni svim građanima, kao i sisteme za praćenje penzija i poreske olak&scaron;ice kako bi se mere &scaron;tednje za penzioni fond učinile atraktivnijim.Ključna mera je uspostavljanje sistema kojim bi se ljudi automatski prijavljivali u penzione fondove zaposlenih.&ldquo;Bili biste automatski uključeni u penzioni fond ako radite. Ukoliko to ne želite, onda ćete biti izuzeti od toga&rdquo;, ukazala je Hilkema.Ona je dodala da se radi i na tome da se stvori određeni način i da samozaposleni i frilenseri mogu da &scaron;tede za svoj penzioni fond.Na kraju će nacionalne vlade morati da pokrenu takve reforme, a pitanje penzija je politički eksplozivno, prenosi Politiko.Vlada francuskog premijera Fransoa Bajrua je izgubila podr&scaron;ku socijalista kada radnici i poslodavci nisu uspeli da se dogoovre oko penzionih reformi.Nemački kancelar Fridrih Merc je predložio da bi mladi ljudi trebalo da &scaron;tede za svoj penzioni fond, &scaron;to je izazvalo negodovanje sindikata koji su stali u odbranu sistema državnih penzija.U Nemačkoj se za penzije izdvaja 267 milijardi evra, dok ta suma u &Scaron;vedskoj, koja ima osminu broja stanovnika Nemačke, ali gde skoro svako ima penzioni fond, iznosi čak 516 milijardi evra, ili 92 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Svaki peti Evropljanin u riziku od siromaštva u starosti

0 Komentari