Svaki peti Evropljanin u riziku od siromaštva u starosti

“To je neverovatno visok procenat, a kod žena je taj rizik veći za još 30 posto”, rekla je ona za Politiko.

Prema njenim rečima, zemlje EU bi trebalo da automatski registruju zaposlene u penzione sisteme kako bi zaštitile stanovništvo koje ubrzanim tempom postaje sve starije.

Situacija će se samo pogoršati, a za 40 godina na svakog penzionera dolaziće samo 1,5 zaposlenih, što je dvostruko manje od sadašnjeg odnosa.

Decenijama se standardni evropski model oslanjao na vladin sistem državnih penzija koji brine o starijim građanima, navodi Politiko.

Pošto, međutim, ljudi žive sve duže a stopa nataliteta opada, troškovi oko ovakvih sistema postaju sve veći, tako da kada se još tome pridodaju zdravstvena nega i briga o starima, ovaj teret za poreske obveznike postaje ogroman.

Jedno od rešenja za ovu situaciju je stvaranje komplementarnih privatnih penzionih sistema, ili sistema penzija vezanih za radno mesto zaposlenih, kako bi se obezbedilo da će moći da računaju na određeni fond.

Skandinavske zemlje su u tom smislu najbolje organizovane jer imaju više različitih izvora finansiranja za penzionere, dok se mnoge zemlje, posebno u Istočnoj i Južnoj Evropi, mahom oslanjaju na državne penzije, navodi Politiko.

Hilkema, koja je na čelu Evropske službe za osiguranje i penzije (EIOPA) od 2021, smatra da postoji zamah za velike promene, koje će ovoj službi dati veću ulogu.

U narednih nekoliko meseci, Evropska komisija će objaviti preporuke o penzijama i izvoru njihovog finansiranja kako bi se izašlo u susret demografskim i finansijskim izazovima unutar EU.

Kako navodi Politiko, do kraja godine EK će predložiti vladama da uspostave digitalne račune za ulaganja štednje i investicija koji će biti dostupni svim građanima, kao i sisteme za praćenje penzija i poreske olakšice kako bi se mere štednje za penzioni fond učinile atraktivnijim.

Ključna mera je uspostavljanje sistema kojim bi se ljudi automatski prijavljivali u penzione fondove zaposlenih.

“Bili biste automatski uključeni u penzioni fond ako radite. Ukoliko to ne želite, onda ćete biti izuzeti od toga”, ukazala je Hilkema.

Ona je dodala da se radi i na tome da se stvori određeni način i da samozaposleni i frilenseri mogu da štede za svoj penzioni fond.

Na kraju će nacionalne vlade morati da pokrenu takve reforme, a pitanje penzija je politički eksplozivno, prenosi Politiko.

Vlada francuskog premijera Fransoa Bajrua je izgubila podršku socijalista kada radnici i poslodavci nisu uspeli da se dogoovre oko penzionih reformi.

Nemački kancelar Fridrih Merc je predložio da bi mladi ljudi trebalo da štede za svoj penzioni fond, što je izazvalo negodovanje sindikata koji su stali u odbranu sistema državnih penzija.

U Nemačkoj se za penzije izdvaja 267 milijardi evra, dok ta suma u Švedskoj, koja ima osminu broja stanovnika Nemačke, ali gde skoro svako ima penzioni fond, iznosi čak 516 milijardi evra, ili 92 odsto bruto domaćeg proizvoda.