U Beogradu se sve manje čuje cvrkut ptica: Vrabac ugrožen

Jedan od faktora zbog kojeg je ova ptica sve ređa pojava u užem delu prestonice jeste nagla preterana urbanizacija poslednjih godina. Pred njom nestaju kvalitetne zelene povr&scaron;ine na kojima bi ptice mogle da pronađu insekte koje koriste za ishranu svojih mladunaca.Vrabac pokućar, koji je najazastupljeniji u prestonici, jeste sinantropna vrsta, &scaron;to znači da se razvija tako da živi u blizini čoveka. Kad je reč o Beogradu, ima ga u parkovima, dvori&scaron;tima, prostorima između zgrada, ali uvek tamo gde ima žbunja u kojem mogu da se okupljaju.Kako su za &quot;Novosti&quot; rekli u Dru&scaron;tvu za za&scaron;titu i proučavanje ptica Srbije, pretpostavlja se da je vi&scaron;e faktora uticalo na smanjenje broja vrabaca u Beogradu.&quot;Najpre je to nedostatak žbunja, odnosno spratovnosti zelenila, kada govorimo o užem gradskom jezgru. Vrabac pokućar je dru&scaron;tvena vrsta, živi u grupama sa ostalim pripadnicima svoje vrste i gusto žbunje im je neophodno da bi se u njemu sakrili od ki&scaron;e, jakog sunca, napada grabljivica. Dodatno, ne odgovara im ni savremeni način gradnje i materijali koji se koriste, jer su objekti previ&scaron;e hermetični, sa mnogo ravnih i glatkih povr&scaron;ina da bi tu mogla da se ugnezdi vrsta koja i u svom nazivu &#39;vrabac pokućar&#39; upućuje na vezanost za čoveka. Spisak faktora ugrožavanja se ni tu ne zavr&scaron;ava: pretpostavlja se da im smeta i svetlosno, vazdu&scaron;no i zvučno zagađenje&quot; Kako su kazali u Dru&scaron;tvu za za&scaron;titu i proučavanje ptica, nestanak ove vrste vrabaca mogao bi da dovede i do nestanka neke druge vrste, te da to dovodi i do opasnosti za ljude.Pored prostora, nedostaje i hranaJedna od karakteristika zbog kojih je u prestonici sve manji broj vrabaca jeste i činjenica da je ovoj ptici smanjena količina zrnevlja kojim se hrani.U odnosu na vreme pro&scaron;log veka kada je vrabac bio simbol Beograda, nedostaje dovoljno zrnaste hrane, jer se Beograd i u tom smislu urbanizovao, da skoro u potpunosti nema domaćih životinja, samim tim nema ni kukuruza, p&scaron;enice, suncokreta u većim i dostupnim količinama, rekli su u Dru&scaron;tvu za za&scaron;titu i proučavanje ptica.&quot;Odnosi u prirodi su delikatni. Priroda zahvaljujući kojoj opstajemo je kao kuća sagrađena od mno&scaron;tva vrsta, a nestanak jedne od njih nužno će izazvati promene. Ako je ikome potreban dokaz za to, neka pogleda kako je izgledala &#39;kampanja protiv četiri &scaron;tetočine&#39; koja se vodila polovinom pro&scaron;log veka u Kini i koliko je ljudi stradalo od gladi koja je uzrokovana naglim promenama u prirodi, između ostalog i masovnim istrebljenjem vrabaca&quot;, rekli su u ovom dru&scaron;tvu.U Dru&scaron;tvu upozoravaju da je do&scaron;lo vreme da se stvari posmatraju iz &scaron;ire perspektive i da se govori o značaju ove vrste za biodiverzitet. Prema njihovim rečima, vrabac je izuzetno značajan, kao i svaka vrsta, za opstanak tog bogatog živog sveta. Ako se govori o koristima koje čovek usput ima od vrabaca, oni uklanjaju insekte i hrane se semenjem korovskog bilja, a zahvaljujući njima u gradovima imamo kontakt sa prirodom, oni svojom pojavom, svojim dživkanjem život u gradovima čine plemenitijim.

U Beogradu se sve manje čuje cvrkut ptica: Vrabac ugrožen

27 Komentari