Jedan od faktora zbog kojeg je ova ptica sve ređa pojava u užem delu prestonice jeste nagla preterana urbanizacija poslednjih godina. Pred njom nestaju kvalitetne zelene površine na kojima bi ptice mogle da pronađu insekte koje koriste za ishranu svojih mladunaca.Vrabac pokućar, koji je najazastupljeniji u prestonici, jeste sinantropna vrsta, što znači da se razvija tako da živi u blizini čoveka. Kad je reč o Beogradu, ima ga u parkovima, dvorištima, prostorima između zgrada, ali uvek tamo gde ima žbunja u kojem mogu da se okupljaju.Kako su za "Novosti" rekli u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, pretpostavlja se da je više faktora uticalo na smanjenje broja vrabaca u Beogradu."Najpre je to nedostatak žbunja, odnosno spratovnosti zelenila, kada govorimo o užem gradskom jezgru. Vrabac pokućar je društvena vrsta, živi u grupama sa ostalim pripadnicima svoje vrste i gusto žbunje im je neophodno da bi se u njemu sakrili od kiše, jakog sunca, napada grabljivica. Dodatno, ne odgovara im ni savremeni način gradnje i materijali koji se koriste, jer su objekti previše hermetični, sa mnogo ravnih i glatkih površina da bi tu mogla da se ugnezdi vrsta koja i u svom nazivu 'vrabac pokućar' upućuje na vezanost za čoveka. Spisak faktora ugrožavanja se ni tu ne završava: pretpostavlja se da im smeta i svetlosno, vazdušno i zvučno zagađenje"  Kako su kazali u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica, nestanak ove vrste vrabaca mogao bi da dovede i do nestanka neke druge vrste, te da to dovodi i do opasnosti za ljude.Pored prostora, nedostaje i hranaJedna od karakteristika zbog kojih je u prestonici sve manji broj vrabaca jeste i činjenica da je ovoj ptici smanjena količina zrnevlja kojim se hrani.U odnosu na vreme prošlog veka kada je vrabac bio simbol Beograda, nedostaje dovoljno zrnaste hrane, jer se Beograd i u tom smislu urbanizovao, da skoro u potpunosti nema domaćih životinja, samim tim nema ni kukuruza, pšenice, suncokreta u većim i dostupnim količinama, rekli su u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica."Odnosi u prirodi su delikatni. Priroda zahvaljujući kojoj opstajemo je kao kuća sagrađena od mnoštva vrsta, a nestanak jedne od njih nužno će izazvati promene. Ako je ikome potreban dokaz za to, neka pogleda kako je izgledala 'kampanja protiv četiri štetočine' koja se vodila polovinom prošlog veka u Kini i koliko je ljudi stradalo od gladi koja je uzrokovana naglim promenama u prirodi, između ostalog i masovnim istrebljenjem vrabaca", rekli su u ovom društvu.U Društvu upozoravaju da je došlo vreme da se stvari posmatraju iz šire perspektive i da se govori o značaju ove vrste za biodiverzitet. Prema njihovim rečima, vrabac je izuzetno značajan, kao i svaka vrsta, za opstanak tog bogatog živog sveta. Ako se govori o koristima koje čovek usput ima od vrabaca, oni uklanjaju insekte i hrane se semenjem korovskog bilja, a zahvaljujući njima u gradovima imamo kontakt sa prirodom, oni svojom pojavom, svojim dživkanjem život u gradovima čine plemenitijim. 
26.6.2025.
13:05
U Beogradu se sve manje čuje cvrkut ptica: Vrabac ugrožen
U prošlom veku vrabac je cvrkutao sa svakog drveta, bio omiljena ptica i simbol Beograda, međutim, danas se sve promenilo.
Izvor: Novosti/Simeun Krgović
Podeli:
Vrati se na vest
27 Ostavite komentar