Najveća pretnja globalnoj ekonomiji stiže s Istoka?

Istina, Trampov agresivni tarifni stav izazvao je toliku nepredvidljivost da američki trgovinski partneri ne znaju kako da reaguju, a kompanije ne mogu da planiraju, rekao je Bred Setser, vi&scaron;i saradnik u Veću za spoljne odnose i zamenik pomoćnika sekretara u Ministarstvu finansija za vreme Obamine administracije.Ali Tramp nije jedina opasnost s kojom se svetska ekonomija suočava, a možda nije ni najveća, napisao je Setser u New York Timesu u utorak. &ldquo;To bi mogao biti kineski predsednik Si Đinping, čija strate&scaron;ka i kalibriranija industrijska i ekonomska politika u osnovi naru&scaron;ava i &scaron;teti globalnoj trgovini.&rdquo;Tramp je uveo carine Kini, najavio carine na čelik i aluminijum, pauzirao carine Kanadi i Meksiku i naložio svojoj administraciji da prouči recipročne carine, s potencijalom da ih uvede u aprilu.U međuvremenu, pažljiviji pregled kineskih trgovinskih podataka otkriva radikalnu promenu u načinu na koji je ta zemlja u poslednje vreme bila u interakciji s ostatkom sveta, rekao je Setser.Uvoz industrijskih proizvoda u Kinu rastao je u proseku za samo 15 milijardi dolara godi&scaron;nje u poslednjih &scaron;est godina, u su&scaron;tini nepromenjen nakon inflacije. Ali izvoz iz Kine porastao je za vi&scaron;e od 150 milijardi dolara, pi&scaron;e Fortune.&ldquo;Kada je reč o industrijskim proizvodima, trgovina sa Kinom je praktično jednosmerna ulica&rdquo;, rekao je Setser.Taj ogroman disparitet &scaron;teti drugim ekonomijama, posebno drugim izvozno orijentisanim poput Nemačke i Japana, dodao je.Problem se može pratiti unazad do kineskog odbijanja da rebalansira svoju ekonomiju nakon globalnog finansijskog kraha udaljavanja od velike zavisnosti od investicija i trgovine. Umesto da pomeri ekonomiju prema potro&scaron;ačkom sektoru, Peking je podstakao bonacu nekretnina i infrastrukture. Ali, pla&scaron;eći se balona, Si je obuzdao bum, izazvav&scaron;i pad od kojeg se Kina jo&scaron; nije oporavila.U isto vreme, Si je izbegao usmeravanje ogromnih stimulacija potro&scaron;ačima tokom pandemije, za razliku od mnogih drugih zemalja koje su podstakle potražnju za kineskim proizvodima. Umesto potro&scaron;ača, Kina je ponudila podr&scaron;ku svojim proizvođačima, &scaron;to je rezultiralo prekomernom proizvodnjom kojoj samo prekomorska potražnja nije mogla parirati.&ldquo;Sada samo Kina ima kapacitet da proizvede dve trećine svetske potražnje za automobilima&rdquo;, rekao je Setser. Slično, Kina proizvodi vi&scaron;e od polovine svetske ponude čelika, aluminijuma i brodova. Obim kineskog izvoza raste tri puta brže od globalne trgovine, &scaron;to znači da njeni dobici dolaze na &scaron;tetu drugih.&ldquo;Ovo ukazuje na svetsku ekonomiju u kojoj Kini nema potrebe za industrijskim inputima drugih zemalja, dok te zemlje ostavlja zavisnim od kineske robe &ndash; i ranjive na politički i ekonomski pritisak Pekinga&rdquo;, predviđa on.Trampove tarife bi zapravo mogle pogor&scaron;ati problem, primetio je Setser. Jednokratne dažbine i odmazde ne bi su&scaron;tinski promenile trgovinske tokove, ali Trampova nepredvidivost čini prilagođavanje njegovim tarifama izuzetno te&scaron;kim.Tramp je takođe zapretio da će Evropa biti naredni cilj carina, tvrdeći da je upotreba poreza na dodatu vrednost nepravedna prema američkim izvoznicima. A nedavno je podigao tarife na automobile, čips i lekove.&ldquo;Predsednik Si i ima jednosmernu viziju trgovine dok Tramp često zvuči kao da ne vjeruje ni u kakvu trgovinu. Između njih dvojice, globalna ekonomija čeka te&scaron;ku vožnju&rdquo;, upozorio je Setser.Drugi su takođe podigli uzbunu zbog prevelikih kapaciteta Kine i njene podr&scaron;ke proizvođačima umesto potro&scaron;ačima, rekav&scaron;i da bi to na&scaron;tetilo i kineskoj ekonomiji. Uz slabu domaću potražnju, svaki vi&scaron;ak ponude u Kini mogao bi dovesti do deflacije.Džongjuan Džoe Liu, kineska naučnica u Veću za inostrane odnose, ukazala je na decenijama staru strategiju Pekinga favorizovanja industrijske proizvodnje.&ldquo;Jednostavno rečeno, u mnogim ključnim ekonomskim sektorima, Kina proizvodi daleko vi&scaron;e nego &scaron;to ona, ili strana trži&scaron;ta, mogu održivo apsorbovati,&rdquo; napisala je ona u časopisu Foreign Affairs pro&scaron;log augusta. &ldquo;Kao rezultat toga, kineska ekonomija rizikuje da bude uhvaćena u propast pada cena, nelikvidnosti, zatvaranja fabrika i, na kraju, gubitka radnih mesta&rdquo;, dodala je ona.

Najveća pretnja globalnoj ekonomiji stiže s Istoka?

7 Komentari