Najveća pretnja globalnoj ekonomiji stiže s Istoka?

Istina, Trampov agresivni tarifni stav izazvao je toliku nepredvidljivost da američki trgovinski partneri ne znaju kako da reaguju, a kompanije ne mogu da planiraju, rekao je Bred Setser, viši saradnik u Veću za spoljne odnose i zamenik pomoćnika sekretara u Ministarstvu finansija za vreme Obamine administracije.

Ali Tramp nije jedina opasnost s kojom se svetska ekonomija suočava, a možda nije ni najveća, napisao je Setser u New York Timesu u utorak. “To bi mogao biti kineski predsednik Si Đinping, čija strateška i kalibriranija industrijska i ekonomska politika u osnovi narušava i šteti globalnoj trgovini.”

Tramp je uveo carine Kini, najavio carine na čelik i aluminijum, pauzirao carine Kanadi i Meksiku i naložio svojoj administraciji da prouči recipročne carine, s potencijalom da ih uvede u aprilu.

U međuvremenu, pažljiviji pregled kineskih trgovinskih podataka otkriva radikalnu promenu u načinu na koji je ta zemlja u poslednje vreme bila u interakciji s ostatkom sveta, rekao je Setser.

Uvoz industrijskih proizvoda u Kinu rastao je u proseku za samo 15 milijardi dolara godišnje u poslednjih šest godina, u suštini nepromenjen nakon inflacije. Ali izvoz iz Kine porastao je za više od 150 milijardi dolara, piše Fortune.

“Kada je reč o industrijskim proizvodima, trgovina sa Kinom je praktično jednosmerna ulica”, rekao je Setser.

Taj ogroman disparitet šteti drugim ekonomijama, posebno drugim izvozno orijentisanim poput Nemačke i Japana, dodao je.

Problem se može pratiti unazad do kineskog odbijanja da rebalansira svoju ekonomiju nakon globalnog finansijskog kraha udaljavanja od velike zavisnosti od investicija i trgovine. Umesto da pomeri ekonomiju prema potrošačkom sektoru, Peking je podstakao bonacu nekretnina i infrastrukture. Ali, plašeći se balona, ​​Si je obuzdao bum, izazvavši pad od kojeg se Kina još nije oporavila.

U isto vreme, Si je izbegao usmeravanje ogromnih stimulacija potrošačima tokom pandemije, za razliku od mnogih drugih zemalja koje su podstakle potražnju za kineskim proizvodima. Umesto potrošača, Kina je ponudila podršku svojim proizvođačima, što je rezultiralo prekomernom proizvodnjom kojoj samo prekomorska potražnja nije mogla parirati.

“Sada samo Kina ima kapacitet da proizvede dve trećine svetske potražnje za automobilima”, rekao je Setser. Slično, Kina proizvodi više od polovine svetske ponude čelika, aluminijuma i brodova. Obim kineskog izvoza raste tri puta brže od globalne trgovine, što znači da njeni dobici dolaze na štetu drugih.

“Ovo ukazuje na svetsku ekonomiju u kojoj Kini nema potrebe za industrijskim inputima drugih zemalja, dok te zemlje ostavlja zavisnim od kineske robe – i ranjive na politički i ekonomski pritisak Pekinga”, predviđa on.

Trampove tarife bi zapravo mogle pogoršati problem, primetio je Setser. Jednokratne dažbine i odmazde ne bi suštinski promenile trgovinske tokove, ali Trampova nepredvidivost čini prilagođavanje njegovim tarifama izuzetno teškim.

Tramp je takođe zapretio da će Evropa biti naredni cilj carina, tvrdeći da je upotreba poreza na dodatu vrednost nepravedna prema američkim izvoznicima. A nedavno je podigao tarife na automobile, čips i lekove.

“Predsednik Si i ima jednosmernu viziju trgovine dok Tramp često zvuči kao da ne vjeruje ni u kakvu trgovinu. Između njih dvojice, globalna ekonomija čeka tešku vožnju”, upozorio je Setser.

Drugi su takođe podigli uzbunu zbog prevelikih kapaciteta Kine i njene podrške proizvođačima umesto potrošačima, rekavši da bi to naštetilo i kineskoj ekonomiji. Uz slabu domaću potražnju, svaki višak ponude u Kini mogao bi dovesti do deflacije.

Džongjuan Džoe Liu, kineska naučnica u Veću za inostrane odnose, ukazala je na decenijama staru strategiju Pekinga favorizovanja industrijske proizvodnje.

“Jednostavno rečeno, u mnogim ključnim ekonomskim sektorima, Kina proizvodi daleko više nego što ona, ili strana tržišta, mogu održivo apsorbovati,” napisala je ona u časopisu Foreign Affairs prošlog augusta. 

“Kao rezultat toga, kineska ekonomija rizikuje da bude uhvaćena u propast pada cena, nelikvidnosti, zatvaranja fabrika i, na kraju, gubitka radnih mesta”, dodala je ona.