Kontinuitet ni(je) u mentalitetu jednog Srbina

To je u srpskom tenisu tačno duže nego što nije, a jedan od takvih primera je Miomir Kecmanović, koji se ponovo plasirao u treće kolo Australijan opena.

I to ne da se samo plasirao u taj deo takmičenja, već je na putu ka tome pregazio doskorašnjeg Top 10 igrača Huberta Hurkača.

Nije ovo prvi put Miomiru da bljesne u Melburnu, štaviše, ovde brani četvrto kolo iz prošle sezone, i svi ljbuitelji tenisa u Srbiji znaju da se od njega ovakve stvari očekuju.

Ali nekoliko puta po sezoni -- i to je to.

Kvalitet koji sada već 25-godišnji Kecmanović poseduje je neosporiv. Što se tiče same igre i nekih još okolnih stvari, tu je jasno da se radi o potencijalno Top 10 igraču. I ne, ne preterujemo, ali nije to tako jednostavno u sportu, a tek ne u tenisu.

Nije Miša jedini srpski predstavnik kod koje je to tako -- kontinuitet je bilo nešto što je kroz čitavu karijeru mučilo i Lajovića, i Krajinovića i Đerea, a ni Međedović se, iako je njemu još prerano "suditi", ne snalazi baš najbolje sa tim segmentom.

Utisak je, stvarno, da kontinuitet nije u mentalitetu jednog Srbina, kako mi je jednom prilikom rekao kolega, naš čuveni komentator Nebojša Višković.

Miša sada deluje smireno, posvećeno, predano. Promenio je trenera, a najveća želja nam je da mu upravo taj kontinuitet Viktor Troicki usadi u život. To i određenu vrstu discipline, ali to je neka druga priča...

Srbiji i srpskom tenisu je stvarno potreban jak Miomir Kecmanović. Jer Miomir Kecmanović može mnogo i biće istinska greota ako kada se sve završi o njemu ne budemo pričali barem kao o Grend slem polufinalisti.

Pokazao je da može mnogo, pokazao je naznake tog kontinuiteta, ali još mnogo toga mora da pokaže da bi mu se verovalo u tom smislu.

Ne zbog nas, već zbog sebe. A, dobro, malo i zbog nas...

• "Lepo je da Đoković bude na vašoj strani – za promenu"
• Kecmanović se prisetio kraha Srbije: "Bio je užasan"