Politički uslovi za Partnerstvo za mir

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer nalazi se na turneji po zemljama Balkana, ali u planu njegovog puta nema Beograda.

Shefer je do sada je posetio je Tiranu, Zagreb, Skoplje i Sarajevo. Pred polazak na turneju, Hop Shefer je izjavio da na Samitu NATO-a, krajem juna u Istanbulu, neće biti prijema novih članova u program Partnerstvo za mir, za koji su poziv očekivale Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Analitičari kažu da je ta izjava samo nastavak već poznate priče: da formalnog približavanja Srbije i Crne Gore evroatlanstskim integracijama neće biti dok se ne reši problem saradnje sa Haškim tribunalom i tužbe Jugoslavije protiv zemalja, članica NATO.

Odgovarajući na pitanje zbog čega generalni sekretar NATO ovog puta obilazi Srbiju i Crnu Goru, ministar odbrane, Prvoslav Davinić, kaže je postojala namera da on poseti i Beograd, ali da se od toga za sada odustalo, zato što se čeka da Savet ministara potvrdi odluke VSO koje, kako kaže, vode u pravu reformu vojske: „U ovom trenutku, razgovarati sa generalnim sekretarom NATO-a, bi moglo da se svede na izražavanje dobrih želja i onoga šta bi ministar mogao da mu izrazi, a to su lepe namere i dobre želje. Ali, znate, na takvim sastancima, na takvom nivou, ipak se govori o konkretnim stvarima”, kazao je Davinić.

Novinar nedeljnika Vreme, Dejan Anastasijević, međutim, podseća da se od oktobarskih promena u Srbiji najavljuje prijem SCG u NATO program Patnerstvo za mir, ali da isto toliko Brisel odgovara da nema napretka u rešavanju političkih uslova: “I prethodni ministar, Boris Tadić i Davinić davali su prilično neosnova optimistične prognoze da bismo mogli da uđemo, ali je stav da razgovora nema dok postoji problem Ratka Mladića i problem tužbe Jugoslavije protiv NATO-a”.

U Atlantskom savezu Srbije i Crne navode da se procenjuje kako su vojni uslovi, koji se odnose na reformu vojske i sistema odbrane, odavno ispunjeni, ali da oni politički ostaju prepreka i pored svih napora koji su preduzeti u poslednje dve godine: “Ono čemu smo se mi nadali i na čemu je radila država i deo nevladinog sektora, jeste da nas u Istambulu pozovu bez ispunjenja uslova, s obzirom na važnost našeg priljučenja Partnerstvu za bebzednost u samom regionu. Međutim, u Briselu, očigledno, nije prevladalo takvo mišljenje”, kaže Marko Kovačević, iz Atlantskog saveza.

Srbija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, jedine su evropske zemlje koje su ostale izvan svih evroatlantskih integracija. Rumunija i Bugarska suu aprilu postale su punopravne članice NATO, dok Albanija, Hrvatska i Makedonija imaju status kandidata.