Umorni zbog Monmartra, pokisli zbog Ane

Nema više te frke, sudaranja sa ljudima u prolazima ispred stadiona, trčanja sa meča na meč, konferencije na konferenciju.

Te dane i mi novinari koristimo kako bismo malo videli i grad, a ne samo kompleks Rolan Garosa i pres centar iz kog ne izlazimo više od 10 dana.

Obim posla dodatno nam je smanjio poraz Novaka Đokovića u četvrtfinalu od Rafaela Nadala.

Morala je da se napravi klasična pariska tura – Ajfelova kula, Trijumfalna kapija, Šanzelize, Monmartr. Biće tu još po nešto u preostala dva dana.

Nažalost, "izvisili" smo za Versaj, koji je do ponedeljka prebukiran i tamo se ne može.

Zapravo, građevine kao građevine, estetski gledano nisu ništa posebno. Jednostavno imate samo utisak da se nalazite ispred nečeg bitnog i poznatog – i to je to.

Duh grada može da se upozna na drugim mestima, poput, na primer, Monmartra, koji je subotom prepodne krcat.

Mali problem bio je taj što se nalazi na severu grada i od Bulonjske šume je potrebno promeniti dve linije metroa.

Izlazak na površinu iz metro stanice i prvi prizor malo me je podsetio na Zeleni venac, a kaldrmisane ulice na našu Balkansku, na primer.

Ipak, kako se više ide prema crkvi Sakr-Ker, taj utisak nestaje.

Ima svega u ovoj umetničkoj i boemskoj četvrti, od uličnih svirača i slikara, prepunih bistroa, kafića i restorana, do šibicara i ljudi koji žele da profitiraju od naivnih turista.

Jedna grupica obitava u blizini crkve, napadno ljudima stavlja narukvice na ruku, uz izgovor da je to stara "afrička tradicija".

Ne odustaju ni kada im tri-četiri puta kažete da vas ne zanima. Bukvalno je sve na ivici da preraste u incident.

Kada prođete tu "barijeru", izdržite sve izazove mnogobrojnih stepenika, stižete do prelepog vidikovca i najviše tačke Pariza, odakle pogled puca na ceo grad.

U blizini je i groblje, na kojima počivaju mnoge znamenite ličnosti Aleksandar Dima Sin, Hektor Berlioz, Emil Zola, Hajnrih Hajne...

Turista ima zaista dosta, pa tako i prodavnica suvenira, gde možete naći sve od mini replika Ajfelove kule do zastava zemalja, među njima i srpske.

Mnogo je kafića, u kojima su cene, kada se uzme u obzir mesto gde se nalazite, zaista prihvatljive. Pristojan ručak može da se nađe za 20-30 evra.

Svakako jeftiniji nego u centru Pariza ili na Rolan Garosu, gde sendviči tvrdi kao kamen koštaju šest, a pivo osam evra.

View this post on Instagram

A post shared by Sport na B92.net (@b92_sport)

Francuska je zaista multikulturalna. Gde god da odete, naići ćete na ljude svih nacija, rasa, vera.

Da i nas ima svuda, pokazala je situacija iz restorana, u kojem su na stolu pored nas sedela dva momka i devojka iz Srbije.

Srpski jezik smo čuli i u metrou, kada smo sa Monmartra krenuli nazad ka Rolan Garosu, gde se igralo finale u ženskoj konkurenciji.

Poljakinja Iga Švjontek je opravdala očekivanja, deklasirala Koko Gof, dopustivši joj četiri gema. O fenomenalnoj Igi čitajte u tekstu našeg Luke Nikolića.

Naredni i poslednji zadatak ove subote bio nam je da dođemo do Ane Ivanović, koja je sa mužem Bastijanom Švajnštajgerom gledala meč za trofej.

Iz novinarske lože pratili smo i čekali momenat kada će poći, te tako tempirati pravo vreme da je sačekamo ispred VIP ulaza, odnosno izlaza.

View this post on Instagram

A post shared by Sport na B92.net (@b92_sport)

Da stvar bude gora, kiša je u tom momentu krenula da pljušti, tako da je prvi pokušaj da je zaustavimo za izjavu, propala. Prosto je lilo kao iz kabla.

Na kraju, pomogli su nam fanovi osvajačice Rolan Garosa iz 2008, koji su je "saletali" za fotografiju.

Ubacili smo se i mi na brzaka, tačno na mestu gde krov "Filip Šatrije" stadiona radi svoj posao.

Ana nije želela naširoko da priča, prokomentarisala je finale, dve igračice, a onda se i podsetila svog finala protiv Dinare Safine pre 14 godina. Tačnije, intoniranja himne.

"Koko je dosta mlada, još uvek ima šanse, ali joj je to prvo finale, pa je bila dosta nervozna. Iga je definitivno najdominantna u ženskom tenisu. Vuče me ponekad da igram, pogotovo kada sam gledala polufinale, atmosfera i sve... Bilo mi je emotivno kada se svirala himna ovde, setila sam se kada se ovde svirala naša himna", rekla je Ana Ivanović srpskim novinarima na Rolan Garosu.

Otvoreno prvenstvo Francuske polako se privodi kraju, a u nedelju je ostalo da se odigraju još finala u muškom singlu (Nadal – Rud), odnosno ženskom dublu (Gof/Pegula – Garsija/Mladenović).