Heroj dana IV: Francuzi, gde ste ga krili?

Drugi put u tri dana bio je na set do eliminacije – prvo je gubio 0-2 od Radeka Štepaneka i preokrenuo, da bi samo 24 sata kasnije bio razbijen u duelu sa anonimnim Matijasom Burgom.

„Nisam znao šta da očekujem, samo sam jednom pogledao meč koji je igrao u prvom kolu. Pogledao sam neke snimke jutros i nisam posebno upoznao njegovu igru“, rekao je Mari o protivniku koji je na startu turnira savladao Đordija Samper-Montanu maksimalnim rezultatom.

Pojavio se niotkuda – organizatori su mu dali ’vajld kartu’ za drugi Gren slem sezone čime je dobio priliku da odigra prvi meč na ATP turu. Do sada je nastupao samo na čelendžerima i fjučersima, kao i u kvalifikacijama za turnire, ali nije imao sreće.

Nikada u karijeri nije igrao ’profesionalni’ meč, nastupao je na čelendžerima i fjučersima, pre nego što je izašao na teren stadiona ’Filip Šatrije’. Lako je izgubio prvi set, činilo se da je kraj bajke blizu, ali je sat kasnije na semaforu pisalo 6:2, 2:6, 4:6.

„Igrao je veoma dobro, imao je visok procenat prvog servisa tokom čitavog meča i dobro se kretao kada je diktirao poene forhendom. Ni mnogo bekhenda nije promašio, nekoliko sjajnih je pogodio. Ima odličan osećaj, pravio je poene drop šotovima u finišu meča, ali mu taj udarac nije funkcionisao. Fizički je izgledao dobro, brz je i drugi francuski igrači su mi rekli da veći deo godine igra na šljaci i veoma je dobar na ovoj podlozi“, dodao je Mari.

I upravo je ta raznovrsnost u važnim trenucima oduševila ceo teniski svet – nije previše forsirao, udarci mu nisu toliko razorni, ali ih je fantastično plasirao i svakim sledećim dodatno otvarao teren.

A spomenuti drop-šotovi bili su samo šlag na torti, onoj koja je mogla da bude još slađa da je realizovao jednu od tri brejk lopte na početku četvrtog seta.

„U početku sam bio uplašen jer sam znao da je stadion veliki i da ima mnogo ljudi. Onda je počeo meč i osećao sam se bolje jer mi je pomogao svojom igrom. Igrao je veoma sporo, pa sam rekao sebi: ’Ok, pokušaj da igraš kao on’. Kada sam to krenuo da radim, povećalo mi se samopouzdanje“, istakao je Burg.

Endi je tada ušao u svoju karakterističnu fazu, udarao je ravno i iz sve snage, ali je ovoga puta pogađao. Šansa je propala...

„Nisam mogao da verujem da vodim 2-1. Bio sam presrećan i ponosan, znao sam da u tom trenutku imam prednost. Vodio sam 15:40, imao brejk loptu kada je on pogodio sjajan poluvolej. Shvatio sam da će ovo biti dug meč jer je on podigao nivo tenisa. Počeo sam slabije da serviram i ’momentum’ je prešao na njegovu stranu. Šteta, baš je šteta što sam izgubio meč, ali to je život“.

Međutim, prisutni na najvećem stadionu u Bulonjskoj šumi znali su da pozdrave i poštuju fantastičnu tenisku predstavu trenutno 164. igrača na ATP listi. Još od prošlogodišnjeg finala i aplauza Novaku Đokoviću ovacije jednom igraču nisu toliko dugo trajale.

„Bilo je potpuno neverovatno. Prvi put sam bio na ovako velikom terenu, protiv ovako velikog igrača. Moram da se zahvalim publici na podršci, bilo je izuzetno emotivan trenutak za mene kada sam čuo ovacije. Nikada ih neću zaboraviti“.

Sledi logično pitanje – šta dalje?

„Vraćam se svojoj svakodnevnoj rutini, a to su čelendžeri. Igraću dubl ovde, onda ću nastupati na čelendžeru u Lionu...Nadam se da sledeće godine mogu da se vratim na Rolan Garos bez specijalne pozivnice“, zaključio je Burg.

ALL the well earned applause for Bourgue. #RG16 https://t.co/MEo4kGVaa4

— Roland Garros (@rolandgarros) May 25, 2016