Priča dana - Qatar 2022 -

U pesku, do grla

Ako je kojim slučajem, negde gore, u fudbalskom raju, Dijego Maradona mogao da gleda slom Argentine na startu Mundijala, sigurno je besneo.

Zoran KecmanIzvor: B92 Argentina, Saudijska Arabija
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

* Saudijska Arabija šokirala svet – Argentina izgubila od autsajdera!

* Pogledajte majstorske golove za senzaciju veka VIDEO

Duhoviti korisnici Tvitera, zatrpali su mrežu različitim gifovima razljućenog fudbalskog Boga, sve sa jasnim gestikulacijama šta bi, da je kojim slučajem živ, uradio.

A šta li bi tek u naletu one njegove nepojmljive strasti sasuo u lice Skalonijevim izabranicima posle "Al Šoka" na startu Mundijala? Možemo samo da nagađamo...

Nema Dijega, tu je naslednik Mesi, ali u stvari ga je na terenu bilo samo prvih desetak minuta.

A onda se, najslavnija argentinska "buva", uhvatila u vešto ispredenu paučinu selektora Erva Renara i njegovih "11 razbojnika", i pauku je ostalo samo da je pojede.

I ne samo on, u mrežu je upao čitav argentinski roj, da od tog petominutnog šoka u drugom poluvremenu nisu mogli da se pomere ni nogama ni glavom u pravom smeru! A imali su mnogo više od pola sata sa se saberu.

Šta ti je fudbal! Saudijci su u prvom poluvremenu pre izgledali da će se, posle 90 minuta, pridružiti na stubu srama susedu Iranu (katastrofa od Engleske, 6:2), nego da će ispisati jednu od najblistavijih stranica u istoriji fudbala te pustinjske zemlje i mundijalskih šokova, uopšte.

* Mesi: Nema izgovora

* Lautaro: Ovo mnogo boli; Mediji: Istorijska blamaža

Na pitanje kako se igrači Argentine osećaju posle utakmice, Mesi, kog su novinari dugo čekali, dao je jasan odgovor.

"Hoćete istinu? Mrtvi smo. Težak udarac, nismo očekivali ovako da počnemo".

Koliko samo jedan dan u fudbalu može mnogo toga da promeni!

Naslovnica argentinskog sportskog dnevnika "Ole" u utorak ujutro, na dan početka Mundijala za Argentince, osvanula je sa velikom, nasmejanom Mesijevom slikom i aluzijom kako sanja trofej Svetskog kupa, te naslovom, "Početak sna".

Samo 24 časa kasnije, naslovnica će bez dileme biti ispunjena mnogo tmurnijim nijansama, a nije mali broj onih koji od Buenos Ajresa do juga Patagonije strahuju da je to možda "Početak košmara".

Potencijalno, jeste. Da je sve gotovo - nije.

* Prvi put od 1930 – "Azuri" ostali nedodirljivi

* Sreda državni praznik u Saudijskoj Arabiji

Nekada su u fudbalu ovako strašni, jaki timovi kao ovaj argentinski, slamali protivnika u tren oka. Dok si rekao "keks", sve bi bilo završeno, dali bi gol, dva, tri i stali na loptu, štedeli energiju.

Nekada je i razlika u klasi između velikih fudbalskih reprezentacija i uslovno rečeno onih malih, bila podebela, taj jaz je mnogima delovao nepojmljivo velikim.

I istina je, da je Argentina u tom prvom poluvremenu, imala samo malo više koncentracije u manevru, da Lautaro Martines nije tako bezglavo uletao u ofsajde i da Mesiju "za nokat" nije poništen gol zbog istoga, moglo je komotno da bude 4:0.

I ne bi bilo ove priče.

Ali fudbal 21. veka je sav - u detaljima. Svaki propust, svako potcenjuvanje protivnika (a posle tih 45 minuta ga je svakako moralo biti), skupo se kažnjava.

Bizarno zvuči podatak da su igrači Argentina na meču sa Saudijskom Arabijom sedam puta bili u ofsajdu, koliko za čitav Mundijal u Rusiji 2018. godine.

Dobro, i postavka ofsajd zamke je deo taktike, očigledno je da igrači Saudijske Arabije to umešno rade, ali biće i da su dobro proučili kretnje igrača Argentine, kombinatoriku, ništa tu nije prepušteno slučaju.

Ali ona eksplozija u drugom delu, kada su u dva poteza u pet minuta matirali kralja fudbala i porušili Argentincima sve šahovske figure na tabli, nije se dala predvideti.

I u tome je apsolutna čarolija fudbala. To je razlog što čitava planeta stane u tih mesec dana, kada se zakotrlja lopta na Svetskom kupu. Kreiranje magije, na zelenom čaršavu.

Foto: Profimedia/Florencia Tan Jun/PxImages
Foto: Profimedia/Florencia Tan Jun/PxImages

Ipak, biće da je nešto i iz tog "zelenog saudijskog vulkana" koji je pravo nitkuda proključao usred katarske pustinje, bilo fudbalskog karaktera. Da nije bila puka slučajnost.

Daleko od toga. Statistika pokazuje da je tim Saudijske Arabije u kvalifikacijama imao najveći procenat pretvaranja velikih šansi u gol (41,2 odsto).

I ona takođe pokazue da su najveće izglede da zatresu mrežu imali baš oni koji su se i proslavili - Salah Al Šehri i Salem Al-Davsari.

To što je od izgovaranja njihovih imena argentinskim TV komentatorima zapinjao jezik, druga je stvar, Argentina je neslavno potonula u živi pesak koji je mogla odavno da uoči, da je bila pažljivija.

Poučan primer bio je i meč Danske i Tunisa - reprezentacije iz Azije (poput Saudijske Arabije) i Afrike (Tunis, Maroko, Kamerun, Gana), igraju moderno, do koske borbeno, srčano, s neverovatnom eksplozijom energije, da je užasno teško nositi se sa njima.

Pre svega, to su reprezentacije kreirane od igrača koji mahom igraju u važnim evropskim ligama, koji su tehnički i taktički dobro potkovani i kada se sve to uz timski karakter, borbenost i upotrebu mozga na terenu, prenese na igru, dobije se ovakav iznenađujući rezultat.

Ipak, ceo fudbalski svet češka se po glavi i pita se - šta se dogodilo, gde je nestala ta "Skaloneta", kako Argentinci nazivaju igru reprezentacije pod dirigentskom palicom Lionela Skalonija?

Onoj koja na 36 utakmica pre ovoga nije poznavala falš note, koja je bila skladna fudbalska simfonija?

Izgubila se u detaljima, u nekoliko pogrešnih procena i samog Skalonija (igrao na mestu štopera dekoncentrisani Kristijan Romero, umesto recimo "koljača" Lisandra Martinesa, koji brije u super formi od početka sezone u Premijer ligi u dresu Mančester junajteda).

U nekoliko pogrešnih odluka, zakasnelih dodavanja. Opet, nijanse. Eksplozivne nijanse.

Ipak, biće da su Argentincima ponajviše od saudijskog šoka ostala otvorena usta i da jednostavno, nisu znali kako da se odmrznu do kraja meča.

I to se dešava, to je psiha, i to dobro zna i Lionel Mesi.

Srećom po Argentince, ovo se dogodilo na prvom stepeniku i svesni su da u preostala dva mogu da isprave stvari i vrate se na put sna.

Ne moraju mnogo da se vraćaju u prošlost - Španija je pre 12 godina na Mundijalu u Južnoj Africi izgubila na startu, od Švajcarske (0:1), ali se kući vratila sa peharom Svetskog kupa. Što ne bi i Argentina?

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Jasno je da bi mnogi zaljubljenici u fudbal želeli da Mesi, na svojoj poslednjoj mundijalskoj avanturi odsanja taj san, jer to bi, ruku na srce, zbvog svega što je podario fudbalu u ove dve decenije, bilo najpravednije.

Ali fudbal ne poznaje pravdu, poznaje samo trenutak, ovaj tu, sadašnji. Gde ne igraju nikakvu ulogu ni istorija, ni tradicija, ni statistika, ni veliki ni mali. Iskoristi svoju šansu, to je ključna deviza.

Svetski kup nisu kvalifikacije gde ima mnogo prostora da se stvari koriguju.

Svetki kup je surova scena gde radi fudbalska giljotina, gde padaju, počesto i te krupne glave.

Da bi Argentina, došla rame uz rame i bacila rukavicu u lice braniocu trofeja, Francuskoj, koja je sinoć demonstrirala snagu i rešenost da nastavi gde je stala u Moskvi 2018. godine, moraće mnogo da se potrudi.

Da otkrije pravu bušotinu u tom nepreglednom moru peska, i crpi naftu za goli opstanak na turniru. Lusail je, ipak, grad energije.

Moraće i da ima sreće, ali i ona je deo fudbala.

Ali pre svega, moraće da zapleše Leo Mesi, da se izdigne iz vrtloga ovog košmara, pljusne se hladnom vodu po licu i naredi saigračima da se izvuku iz peska u kom su već do grla:

"Idemo sad iz početka, ali ozbiljno"...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.