Teofilo Stivenson

Kubanac Teofilo Stivenson bio je prvi bokser koji je osvojio tri zlatne medalje u istoj kategoriji. Učestvovao je na Igrama u Minhenu, Montrealu i Moskvi i sva tri puta dominirao u superteškoj kategoriji.

Stivenson je najznačajniji izdanak kubanske ‘Škole boksa’ koju je pokrenuo bivši sovjetski bokser Andrej Červonenko nakon dolaska na Kubu u sklopu saradnje bratskih komunističkih zemalja. Pod njegovim vođstvom, Stivenson će izrasti u najboljeg svetskog teškaša u amaterskoj konkurenciji. Do 1970. i centralnoameričkog šampionata bio je vodeći kubanski bokser.

Na Igrama je debitovao kao 20-godišnjak, 1972. u Minhenu, gde je najpre nokautirao Poljaka Ludvika Denderisa posle samo 30 sekundi, a zatim iskoristio priliku da se revanšira Amerikancu Dvejnu Bobiku za poraz na Panameričkim igrama godinu dana ranije.

Bobik je ušao u duel kao favorit, a bio je glavna nada Amerikanaca za nastavak dominacije u superteškoj kategoriji, posle uspeha Džoa Frejzera na Igrama 1964. i Džordža Formana 1968. Posle izjednačene prve runde, Stivenson je izgubio drugu, ali je u trećoj tri puta poslao Bobika na pod, pa je meč prekinut.



Posle polufinalne pobede nad Peterom Husingom iz Nemačke, njegov rival je izjavio: “Nikada u karijeri, tokom svih 212 borbi, nisam pretrpeo tako jake udarce. Njegovu desnicu ni ne vidite. Odjednom se pojavi, tu, na vašem obrazu”. Stivensonov rival u finalu je predao zbog preloma palca i kubanski as je stigao do prvog olimpijskog zlata.

1976, u Montrealu, Kubanac je rešio prva tri meča za rekordnih 7 minuta i 22 sekunde. U finalu, Rumun Mirčea Simion je uspeo da izdrži do treće runde, pre nego što je njegov trener odlučio da prekine duel i spasi svog pulena od Stivensonovih razarajućih udaraca.

Posle Igara u Montrealu dobio je ponudu od čak 5 miliona dolara za prelazak u profesionalce i duel sa legendarnim Muhamedom Alijem, ali ju je odbio, izjavivši: “Šta je million dolara u poređenju s ljubavlju 8 miliona Kubanaca”, naravno sve u trenutku kada je sećanje na Kubansku krizu i dalje bilo relativno sveže.

Do Olimpijskih igara u Moskvi 1980. je stekao takvu reputaciju da je Mađar Ištvan Levai u polufinalu trčkarao po ringu cele tri runde da bi postao prvi olimpijski bokser koji je izbegao nokaut protiv Stivensona. U finalu je savladao sovjetskog boksera Pjotra Zajeva za olimpijsko zlato broj 3.

Stivenson je tako ušao u istoriju amaterskog boksa, ali je do kraja odbijao da pređe u profesionalce. Status najboljeg amatera nastavio je da dokazuje i van Olimpijskih igara, sve do 36 godine, kada je osvojio titulu na Svetskom prvenstvu 1986. Predstavlja glavnu inspiraciju za mnoge generacije kubanskih boksera, a na Igrama u Sidneju, 2000. godine, Feliks Savon, takođe sa Kube, izjednačio je njegov učinak od 3 zlatne olimpijske medalje.