Praja

Čuveni Praja preminuo je u svojoj 73. godini života, a iza sebe imao bogatu ko&scaron;arka&scaron;ku karijeru. Naravno da svi Praju najvi&scaron;e pamte i sećaju se dok je igrao za Partizan, gde je u tandemu sa Draganom Kićanovićem činio jedan od najboljih tandema u istoriji kluba. Dalipagić je rođen i odrastao u Mostaru, gde ga je na jednoj utakmici primetio Ranko Žeravica koji ga je 1971. godine doveo u Partizan. Međutim on tada nije postao igrač Partizana, već je odlučio da ode u Jugoplastiku, jer je bila bliža Mostaru, a za crno-bele će igrati kada budu zaigrali u najjačoj ligi u Jugoslaviji. Ali naredne godine Partizanov funkcioner Đorđe Čolović je obećao da Dalipagiću da se pravi tim za budućnost, pa je Dražen odlučio da dođe u crno-bele. To ga je ko&scaron;talo &scaron;estomesečne suspenzije od strane Ko&scaron;arka&scaron;kog saveza BiH, zbog čega je Dalipagić propustio početak sezone. Svoju prvu zvaničnu utakmicu u dresu Partizana je igrao protiv Zadra i postigao je svega &scaron;est poena, da bi pred domaćim navijaćima debitovao protiv Lokomotive iz Zagreba je postigao 21 poen. Samo godinu dana kasnije u tim je stigao i Dragan Kićanović, dok je sa njim Dalipagić osvojio svoju prvu titulu u sezoni 1975/76. Sve do 1982. godine Praja je odigrao deset sezone u Partizanu, ukupno je odigrao 305 utakmica, i dan danas je sa prosekom od 33,7 poena najbolji strelac u istoriji crno-belih. Sa Partizanom je osvojio dve titule prvaka države kao i dva Kupa Radivoja Koraća. Posle karijere u Beogradu oti&scaron;ao je u Veneciju, potom Udine i Veronu. Tri puta je bio najbolji strelac tamo&scaron;njeg &scaron;ampionata, dok je na utakmici protiv Virtusa kada je igrao za Veronu ubacio 70 poena. U sezoni 1982/83 nosio je dres Real Madirda, ali je za kraljevski klub igrao samo u Evroligi, da bi u svojoj na nagovor svog velikog prijatelja Zorana Moke Slavnića pre&scaron;ao u Crvenu zvezdu. Iako je imao 40 godina u sezoni 1990/91 u dresu crveno-belih uspeo je da ukupno postigne 321 poen. Praja je bio jedan od igrača iz Evrope za kojeg su se interesovali i pojedini NBA timovi. Ali je od nastupa za Boston Seltiksi u čijem kampu je bio najbolji igrač. Ipak je odlučio da odustane od NBA lige najvi&scaron;e zbog neslaganja sa FIBOM i zbog čega ne bi mogao da igra za reprezentaciju Jugoslavije. &Scaron;to se tiče reprezentacije odigrao je 246 utakmica i sa nacionalnim timom je osvojio mnogo medalja. Zlato je osvojio na Olimpijadi u Moskvi 1980. godine, kao i na Svetskom prvenstvu u Manili, gde je progla&scaron;en za najboljeg igrača. Srebro je imao u Montrealu 1976. i na Svetskom u Portoriku i na prvenstvu Evrope 1981. godine. Treći je bio na Mundobasketu u Kolumbiji naredne godine. Nosio je zastavu Jugoslavije na Olimpijskim igrama 1984. godine u Los Anđelesu, a 1977. godine je poneo titlulu najboljeg igrača u Evropi. Godine 1978 postao je najbolji igrač Jugoslavije. Posle igračke karijere uplivao je u trenerske vode, gde je vodio italijansku Goricu, MZT Skoplje i Astra Banku iz Beograda. U januaru 2005. godine postao je član Kuće slavnih u Springfildu. Odlikovan je Ordenom Nemanje II stepena, a na inicijaticvu Pedra Fernandeza koji je bio trener Reala otvorena je kuća slavnih gde su postali članovi Ranko Žeravica, Borislav Stanković i Dražen Dalipagić.

Praja

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

9 Ostavite komentar

Praja

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

9 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest