"Nacionalna liga, a ne školica košarke"

Autorski tekst predsednika KSS za dnevni list &quot;Politika&quot; prenosimo u celosti i bez redakcijskih izmena:&quot;Sazonova 83. Kuća ko&scaron;arke. Sve je u znaku trofeja i medalja koje su decenijama unazad osvajani na velikim i onim drugim međunarodnim takmičenjima. Spolja sjaj, a kada dobro zagrebete, ispod tog sjaja nailazi se na brojne probleme i trulež, koji odavno nagriza srpsku ko&scaron;arku i vodi je ka putu bez povratka.Paradoks ili ne, medalje prethodnih godina služile su da prikriju i maskiraju brojne probleme i nerad, koji ozbiljno prete na&scaron;oj ko&scaron;arci.Da se ne lažemo i zajedno pogledamo istini u oči &ndash; stanje koje smo kao novo rukovodstvo KSS zatekli je alaramantno. O finansijskim problemima i lo&scaron;em poslovanju već se govori i tek će biti prilike da se priča.O drugim stvarima, a koje su od krucijalnog značaja za vraćanja srpske ko&scaron;arke na pravi put se dugo ćutalo. A činjenice su vapile da se iznesu i ukažu da je ne&scaron;to trulo u sistemu, tačnije u onome &scaron;to je od njega ostalo, a to je gotovo ni&scaron;ta.Podatak da od 2015. godine pa sve do danas, ne samo &scaron;to nismo osvojili ni jednu medalju kada su u pitanju U19 i U20 selekcije, već nismo bili ni blizu tog rezultata, mnogo govori o realnom stanju u srpskoj ko&scaron;arci.Za&scaron;to? Zato &scaron;to ove selekcije zahtevaju sistem, jer ovaj prelazni period iz juniora u seniore, odnosno iz selekcija koje se oslanjaju na suvi talenat (U15 &ndash; U18) u selekcije koje stvaraju vrhunske seniorske igrače, zahtevaju sistem i organizaciju.A njega nema. Na&scaron;i najbolji talenti nemaju adekvatan sistem takmičenja, a ne pomaže ni Registracioni pravilnik koji je upitan, čime je mogućnost oblikovanja talenta u kvalitet smanjena. Ovaj podatak jasno ukazuje na rad u klubovima, kao i na sistem takmičenja.Sakrivanje iza odličja talenata i seniora ne sme i neće biti način funkcionisanja ovog rukovodstva KSS. Ako želimo dobro ko&scaron;arci, moramo se vratiti srpskoj reprezentativnoj ko&scaron;arci ali ne pojedinačno, već svi zajedno i voditi se isključivo interesima nacionalne ko&scaron;arke, a ne ličnim.KSS u ovom sastavu gleda i gledaće isključivo kolektivni interes srpske ko&scaron;arke.Konstantno slu&scaron;amo priče o uspesima na&scaron;ih ko&scaron;arka&scaron;a u NBA, a moram priznati da nisam video da se govori o onima koji nisu uspeli u tom takmičenju. A njih je mnogo, mnogo vi&scaron;e od 16. Da ne nabrajam poimenično.Kada smo već kod NBA, prvo pitanje koje treba postaviti jeste &scaron;ta su&scaron;tinski znači broj draftovanih igrača u odnosu na broj igrača koji stvarno igraju NBA ili imaju neku značajniju ulogu u američkoj klupskoj ko&scaron;arci.Činjenice su jasne &ndash; od 16 igrača koji se pominju kao draftovani, pokazatelji su sledeći: samo pet igrača igra NBA ligu. Vi&scaron;e njih ima nekakvu ulogu, če&scaron;će u G ligi, nego u NBA ekipama ili je jako kratko imalo ulogu u nekom od klubova u NBA. Čak sedam igrača od pomenutih 16 koji su draftovani je van Amerike, a pet nikada nije igralo NBA.Reći će, samo proizvoljno nabacani podaci koji ni&scaron;ta ne znače. Naprotiv, ovo su činjenice koje mnogo govore o radu na kolektivnom interesu na&scaron;e ko&scaron;arke i radu u svrhu ličnih interesa.Da bi bilo jasnije, biću konkretniji. U periodu do 2003. godine NBA je igralo ukupno 17 igrača iz Srbije. Od 2003. do danas u Americi je igralo 19 igrača od kojih je sedam aktivno (Jokić, Bogdanović, Jović, Micić, Vukčević, Topić, Đuri&scaron;ić).Tu je ključni pokazatelj, jer brojke nikada ne lažu. A one nedvosmislenu ukazuju na to da je i pre ABA lige broj igrača iz Srbije u NBA bio veliki, sa imenima kao &scaron;to su Divac (16 sezona), Stojaković (13 sezona), Radmanović (12), Pavlović, Miličić (10), Krstić, Bjelica, Jarić (7), Rebrača (6). Od svih ostalih igrača do danas samo Jokić (9 sezona), Bogdanović (7) i Marjanović (9) imaju vi&scaron;e od dve provedene sezone u NBA.I dolazimo na kraju do regionalnog takmičenja, koje sve manje daje, a sve vi&scaron;e uzima srpskoj ko&scaron;arci i njenom nacionalnom interesu. ABA liga je u jednom periodu, dok je bila kompetitivna dala doprinos u razvoju na&scaron;e ko&scaron;arke i ne treba umanjivati njen značaj. Međutim, u poslednjih nekoliko sezona evidentno je da kvalitet regionalnog takmičenja drastično opada i da svrhu i postojanje ABA lige održavaju isključivo srpski timovi.Sve glasnije se priča da će ABA liga ukinuti nacionalni ključ, &scaron;to znači da veći broj srpskih klubova može učestvovati u perspektivi. Zar nije logično postaviti pitanje za&scaron;to bi mi po svaku cenu održavali status te lige, kada ti isti klubovi, sa jačim aktiviranjem centara poput Kraljeva, Valjeva, Vr&scaron;ca, Kragujevca, Zlatibora, Leskovca i drugih, mogu formirati profesionalnu Ko&scaron;arka&scaron;ku ligu Srbije i jačati i razvijati sopstvene resurse.Ako se zna da je najveći sponzor ABA lige iz Srbije, od nacionalnog značaja bilo bi preusmeriti ta sredstva na profesionalnu srpsku ligu. Jačanje domaćih klubova iz manjih centara i dolazak Crvene Zvezde i Partizana će sigurno puniti dvorane u Srbiji, povećati interes svih, između ostalog i potencijalnih sponzora.Koliko je na&scaron;oj javnosti poznato da je trenutno u Evropi jedino ABA liga ta koja nema ograničenja kada je u pitanu broj stranih igrača?! Ne govori li nam to mnogo o navodnoj dobrobiti ovog takmičenja po srpsku nacionalnu ko&scaron;arku?U najvećem broju liga u Evropi, ograničenje je &scaron;est stranaca, &scaron;to je moguće sprovesti i u potencijalnoj srpskoj ligi, ali sa manjim brojem stranaca.Istina je da i drugi timovi Evrolige imaju u rosterima veći broj stranaca od &scaron;est, ali za utakmice domaćeg prvenstva se uvek drže ograničenja i to isključivo zbog nacionalnog interesa ko&scaron;arke i razvoja domaćih igrača. Oni imaju jasan plan i strategiju razvoja domaćih igrača propisanih od strane nacionalnih Saveza kojih se moraju pridržavati, pa zvali se i Real Madrid.Činjenica je da je popularnost i interes za ko&scaron;arku u Srbiji na najvećem nivou ali je za to pre svega zaslužna reprezentacija sa poslednjim uspesima i uče&scaron;će Partizana i Crvene Zvezde u Evroligi. Ne regionalna liga. De facto &ndash; ABA liga ne daje prohodnost ka Evroligi, iako to rukovodstvo ove lige poku&scaron;ava predstaviti drugačije. Oba na&scaron;a tima platila su po million eura da se nađu u elitnom klupskom takmičenju.Dokle ćemo nasedati na priče onih koji se vode parolom &ndash; da ABA liga večno traje, a da KLS bude nečija &scaron;kolica ko&scaron;arke? Krajnje je vreme da na&scaron;e, domaće, srpsko, stavimo ispred ličnog, regionalnog, sitnog pojedinačnog interesa.Uradili su to Litvanci, kada su istupili iz WTB lige. Ma koliko se uzimali kao reper za lo&scaron; primer, činjenice ipak govore suprotno.U rosteru Žalgirisa ima devet litvanskih igrača od kojih je osam poteklo iz nacionalne lige. I internacionalci koji igraju u Evroligi npr (Grigonis, Motiejunas, Gidraitis, Jokubaitis, Sedekerskis) su proizvod litvanske lige. Litvanska država broji 2,8mil stanovnika, i imaju malu nacionalnu ligu od deset klubova, ali veoma profesionalno organizovanu, sa standardima u vezi budžeta,dvorana, licenciranja. Pokriveni su TV pravima, a dvorane su na svim utakmicama ispunjene do poslednjeg mesta. Imaju nagradni fond od 750.000 eura, koje liga proporcionalno daje svim timovima, za svaku pobedu i plasman. Imaju deset timova, a čak &scaron;est igraju međunarodna takmičenja (FIBA Lige &Scaron;ampiona, FIBA Kupa, Evrolige i Evrokupa).Navodi da je zbog svoje nacionalne lige litvanska reprezentacija bez rezultata u poslednjih sedam, osam godina nisu u stvarnoj relaciji, jer je i srpska reprezentacija imala dva perioda apstinencije bez medalja, od 2003-2009. (srebro na EP) i nakon toga sve do 2014. (srebro SP). A klubovi su igrali ABA ligu. Činjenično, priča o lo&scaron;em litvanskom scenariju ne pije vodu.Zato moramo da se pokrenemo &scaron;to pre. Partizan i Crvena Zvezda, kao stubovi nosioci srpske ko&scaron;arke, zajedno sa KSS, moraju naći način da kroz pregovore, pre svega sa Evroligom, obezbede status ili prohodnost klubova (privremenim licencama ili statusom suvlasnika) ka ovom takmičenju, ali se takođe mora razgovarati i o uče&scaron;ću drugih srpskih ekipa u međunarodnim takmičenjima, kako u Evrokupu, tako i takmičenjima pod okriljem FIBA.Bez uče&scaron;ća većeg broja timova iz Srbije u međunarodnim takmičenjima, u kojima mogu igrati zapažene uloge, te&scaron;ko je razvijati igrače i trenere i razvijati sistem koji će u budućnosti dati odgovarajuće rezultate na duže staze. Oni ekspres rezultati, incidenti, vratiću se na početak priče, samo nam čine medveđu uslugu.Mislimo već danas &scaron;ta ćemo nakon Los Anđelesa. Sutra već može biti kasno&quot;.

"Nacionalna liga, a ne školica košarke"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

"Nacionalna liga, a ne školica košarke"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest