"Propast evropske košarke"

Pojavljivanje Adama Silvera, komesara NBA lige, i Andreasa Zagklisa, generalnog sekretara FIBA-e, u Njujorku, jasna je slika &ndash; verovatno i konačni okidač za sveobuhvatnu revoluciju i seizmičku transformaciju evropske ko&scaron;arke.S jedne strane, to je potvrda da je ovog puta sve ozbiljno: postoji projekat i on je u fazi realizacije. Silver, koji je već neko vreme imao ovu ideju na umu, sada deluje kao da je čak glavni zagovornik pro&scaron;irenja NBA lige na 32 fran&scaron;ize.S druge strane, slika je bila brutalno surova za treću stranu &ndash; onu koja je izostala, a koju je Silver samo uzgredno pomenuo i to uz eufemizme: Evroligu. Najveće takmičenje Starog kontinenta, moderna verzija Kupa &scaron;ampiona, nije bilo deo tog novog saveza, u kojem FIBA, po svemu sudeći, prihvata podređenu ulogu. EPA/JEAN-CHRISTOPHE BOTT Do daljeg, ovo je pre svega projekat NBA lige. FIBA je na svom mestu, i to joj je za sada dovoljno. Priključuje se vozu koji Evroliga izgleda gubi. Rival koji, nažalost, nikada nije prestao da bude neprijatelj. I to je takođe postalo jasno u četvrtak u podne u Njujorku, dok je u Evropi bilo vreme ručka.Jo&scaron; jedan neuspeh u odnosima između FIBA i Evrolige je zavr&scaron;en, a mnogi propali pregovori iza kulisa sada deluju samo kao pozadina za ovu, naizgled konačnu, inscenaciju. Ljubitelji ko&scaron;arke ostaju zbunjeni i pomalo žale &scaron;to dve organizacije godinama nisu uspele da prevaziđu razlike, čak ni u osnovnim pitanjima, kao i sa osećajem gubitka za sve one koji samo žele da gledaju vrhunsku ko&scaron;arku.Možda je dolazak NBA bio neminovan znak vremena, ali vreme i način mogli su biti drugačiji &ndash; mogli su uključivati ujedinjenu i snažnu evropsku ko&scaron;arku sa čvrstim projektom i analizom mogućnosti za jačanje kroz partnerstvo sa takmičenjem koje je, očigledno, na drugom nivou. Umesto toga, imamo računice koje se pre svega odnose na NBA i koje će biti prilagođene u cilju maksimizacije njihovih investicija, dok je pred nama najmanje nestabilan srednjoročni period.Čak i ako se stvari na kraju pokažu uspe&scaron;nima i NBA u Evropi zaista zaživi, &scaron;to za sada izgleda pre kao rebrendiranje nego kao strukturalna promena, pre toga ćemo verovatno proći kroz fazu dualnosti takmičenja koja će se lo&scaron;e odraziti na navijače i devalvirati titule. Sećate li se onog eksperimenta iz sezone 2000/01, kada su Evroliga i Suproliga postojale istovremeno? EPA PHOTO EPA/SRDJAN SUKI Težak period za EvroliguEvroliga je i dalje, barem na takmičarskom nivou, kruna evropske ko&scaron;arke, ali njena pozicija počinje da se uru&scaron;ava. Zbog unutra&scaron;njih sukoba, frakcija i kratkoročnih projekata, nije uspela da izgradi stvarnu moć, koja je u su&scaron;tini moć klubova. Čim se pojavila informacija da neki od licenciranih klubova Evrolige flertuju sa novim NBA projektom, njena pozicija je znatno oslabljena. Bez obzira da li se radi o ASVEL-u, čiji predsednik Toni Parker odavno ima dobre veze sa američkom ko&scaron;arkom, ili o gigantima poput Real Madrida, Barselone, Fenerbahčea i Olimpijakosa &ndash; svi su u opticaju za prelazak na drugu stranu.Čini se da je NBA konačno shvatio da mu trebaju ti klubovi i da ne može samo doći i početi iznova u već uspostavljenom i hijerarhijski složenom sistemu evropske ko&scaron;arke. Tako se nazire hibridni sistem, u kojem NBA crpi resurse iz postojećeg okruženja, dok FIBA poku&scaron;ava da iskoristi priliku da potkopa Evroligu. Paralelno, odvijaju se pregovori sa Katar Sports Investmentom (vlasnicima Paris Sen Žermena), Abu Dabi United Grupom (vlasnicima Mančester Sitija) i drugim potencijalnim investitorima sa Bliskog Istoka. Roberto Tommasini/NurPhoto/Shutt / Shutterstock Editorial / Profimedia Povratak u pro&scaron;lostSukob između FIBA i Evrolige traje već četvrt veka. On vuče korene iz 2000. godine, kada je FIBA transformisala nekada&scaron;nji Kup &scaron;ampiona u Suproligu, dok su najveći evropski klubovi, nezadovoljni odlukama, osnovali Evroligu pod okriljem ULEB. Tada su paralelno postojale dve lige, ali je Suproliga ubrzo nestala. Evroliga je tokom godina rasla, menjala format i &scaron;irila se, dok je FIBA poku&scaron;avala da napravi konkurenciju kroz FIBA Ligu &scaron;ampiona, koja nikada nije ozbiljno ugrozila Evroligu, ali je ipak postala stabilno takmičenje.Podsetimo, &scaron;panski klubovi Barselona, Real Madrid, Tau Keramika, uz italijanske velikane Virtus Bolonju, Beneton Trevizo, Fortitudo Bolonju i Veronu su pre&scaron;li u ULEB, a liga je dopunjena sa ekipama iz Grčke, AEK-om, PAOK-om, Olimpijakosom, Peristerijem kao i ekipama koje kasnije nisu ni pri&scaron;le Evroligi poput &Scaron;arloa iz Belgije, Zadra i Cibone, Overeansea iz Portugala, London Tauersa, Lugano Tajgersa.Kod FIBA Suprolige su ostali naizgled jači klubovi Partizan, CSKA, Panatinaikos, Makabi Tel Aviv, Montepaski Sijena, Skavolini Pezaro, ASVEL, Po Ortez, Split, Alba Berlin, Lijetuvos Ritas uz dopunu manjih klubova poput Krke, Planje, Telindusa Ostende, Vroclava, Bajera iz Leverkuzena.Tada je Partizan dobio ponudu ULEB da se kao biv&scaron;i &scaron;ampion Evrolige (1992) i učesnik fajnal fora 1988. u Ganu priključi ULEB Evroligi, ali su crno-beli to tada odbili. EPA PHOTO EPA/SRDJAN SUKINisu ni sanjali kakvu će gre&scaron;ku napraviti jer će zbog Bore Stankovića i pritiska javnosti odabrati FIBA takmičenje.Da se vratimo na sada&scaron;njost i da napomenemo da smo u proteklih nekoliko godina videli smo poku&scaron;aje topljenja leda. Napravljeni su sitni ustupci, poput izbegavanja preklapanja Evrolige i kvalifikacionih utakmica reprezentacija. Bilo je i ideja o ujedinjavanju Evrokupa i FIBA Lige &scaron;ampiona u jedno takmičenje koje bi moglo poslužiti kao drugi nivo kontinentalne ko&scaron;arke. Ipak, ti pregovori su propali, a onda se pojavila NBA, dodatno komplikujući stvari.Evroliga je verovala da i dalje ima prednost &ndash; klubovi su uz nju, a bez njih je nemoguće zamisliti vrhunsko evropsko takmičenje. Ali ta pozicija moći sada izgleda znatno nestabilnija.U međuvremenu, organizacija se suočava sa unutra&scaron;njim izazovima &ndash; od planiranog pro&scaron;irenja na 20 timova, preko uvođenja novog sistema finansijskog fer-pleja i ograničenja budžeta, do odluke da se Fajnal-for od 2025. godine igra u Abu Dabiju.Klubovi su glasali sa 11 prema 2 u korist održavanja Fajnal-fora u Emiratima, a jedini protivnici bili su Real Madrid i Olimpijakos. Oni su zabrinuti za atmosferu i uticaj na navijače, zbog čega se već istražuju opcije subvencionisanja putovanja za najvernije pristalice. Evroliga je poku&scaron;ala da se osigura produženjem ugovora sa IMG-om do 2036. godine, ali nije uspela da obaveže sve klubove na dugoročno partnerstvo. To znači da će 2026. godine neki od njih moći da se priključe novom NBA-FIBA projektu kao slobodni agenti. EPA/ALEXANDROS VLACHOS Da li će evropska ko&scaron;arka umreti?Scenario sa dve evropske lige od sezone 2026/27. sve je realniji. NBA tvrdi da jo&scaron; nema potpisane dogovore, Evroliga čeka, a klubovi kalkuli&scaron;u. Podsećanja radi, 2000. godine je delovalo nezamislivo da će evropska ko&scaron;arka biti podeljena, ali to se desilo. Može li se isto ponoviti? Ako Real Madrid, Barselona, Olimpijakos i Fenerbahče pređu na drugu stranu, Evroliga će biti ozbiljno ugrožena.Za sada, jedino &scaron;to je sigurno jeste da evropska ko&scaron;arka ulazi u neizvesno razdoblje &ndash; i to neće biti dobro ni za navijače, ni za sport kao celinu. EPA PHOTO EPA/SRDJAN SUKI Pogledajmo malo bliže NBA ligu i njene idejne projekte. Otkako su se ujedini sa ABA ligom (i ista uga&scaron;ena), preuzeli su njene koncepte modernizacije sporta i prihvatili &scaron;ut za tri poena, redizajnirali Ol-Star čiji se format izuzetno malo menjao.Razvojna liga jedva da liči na kompetitivno takmičenje, gde igrači javno pričaju da se pre utakmice dogovaraju koliko će se ozbiljno čuvati jer je svima u interesu da dobiju bolje ugovore i pobolj&scaron;aju karijeru.Ženska NBA liga je na momente paravan političkih ideja, a o koledž ko&scaron;arci i njenom sunovratu bismo morali da pi&scaron;emo jo&scaron; jedan ovoliko op&scaron;iran tekst.Finansiranje studenata NIL sistemom gde se prednost amaterskog sporta potpuno gubi dovodi nas u situaciju da golobradi mladići zarađuju vi&scaron;e novca nego igrači u Evroligi.Ipak, postoji rok od kada do kada možete igrati NCAA i &scaron;ta se de&scaron;ava kasnije? &Scaron;ta će raditi momci koji neće biti dovoljno dobri za NBA ili jednostavno neće imati sreće da budu odbrani? EPA/PETER FOLEYTransfer portal koji je učinkovit u američkom fudbalu je ko&scaron;arka&scaron;ku scenu koledž ko&scaron;arke već pogodio i imamo situacije sa nekoliko univerziteta koji ostaju bez ijednog igrača, a živa legenda Džon Kalipari (na slici iznad u sredini, prim. aut. ) jo&scaron; pro&scaron;le godine pričao je o ovom problemu.Treneri poput Tonija Beneta povukli su se u penziju neželeći da učestvuju u dana&scaron;njem NCAA sistemu, a pominje se da će se to pro&scaron;iriti kao epidemija.&Scaron;ta se onda de&scaron;ava sa ko&scaron;arkom u Evropi? U Aziji? To su jedina preostala trži&scaron;ta relevantna za ko&scaron;arka&scaron;e i njihove karijere, a ukoliko se ko&scaron;arka u Evropi svede na marginalni nivo ostaće samo Azija sa već ograničenim brojem mesta.Daleko od toga da ko&scaron;arka kao sport ne privlači publiku i to ne samo u Srbiji, pogledajmo samo statistiku iz Francuske i Nemačke, gde su i u nižim ligama tribine prilično popunjene, ali je i to neka druga tema.Ko&scaron;arka&scaron;ki projekti u SAD nisu ba&scaron; zaživeli, kao &scaron;to se da videti na pomenutim primerima, pa se trenutno i dalje ne zna &scaron;ta daje toliko povoda za optimizam da će se u Evropi doneti prave promene.Nova liga ne donosi nijedno re&scaron;enje, ali kreira dosta novih problema, ba&scaron; kao &scaron;to je to bio slučaj sa razdorom FIBA i ULEB i ratom Suprolige i Evrolige početkom 21. veka. Stefanos Kyriazis/NurPhoto/Shutt / Shutterstock Editorial / Profimedia Oni koji vole ko&scaron;arku i koji pamte ljude poput Pjerluiđija Marcoratija, Sa&scaron;e Đorđevića, Sa&scaron;e Danilovića, Henrija Vilijamsa, Huana Karlosa Navara, Dejvida Riversa, Skunija Pena, Aleksandar Čubrila, Vasilisa Spanulisa, Đanluke Bazilea, Nikosa Galisa, Dimitrisa Dijamantidisa, braće Hofreza i mnoge druge velikane, njih najmanje zanima vrsta takmičenja, zanima ih kvalitet.Ideja o idealnom trži&scaron;tu u teoriji je sjajna, ali deluje da se u praksi neće pokazati kako njeni tvorci zami&scaron;ljaju. I &scaron;ta će se dogoditi ukoliko ne budu zadovoljni za pet ili deset godina? &Scaron;ta će ostaviti iza sebe i kome?Sve ove stvari moraju podhitno biti re&scaron;ene (kao i ostala problematika Evrolige poput finansiranja i distribucije TV prava) inače se ko&scaron;arci, kao sportu, ne pi&scaron;e dobro.Setimo se samo upozorenja Serđa Skariola:&quot;Nekada je stvar zona komfora, igrači nesvesno ulaze u takvo stanje jer su talentom bili privilegovani i spremaju se za okruženje gde je sve na visokom nivou, dobro su plaćeni i organizovani i kompeititvni insikt nestaje. Ne moraju da se bore ni za &scaron;ta, hijerarhija sve odrađuje i to im odgovara pa se i ne bore i ne bune ni za &scaron;ta&quot;, rekao je Skariolo.Stefan Nikolić

"Propast evropske košarke"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

52 Ostavite komentar

"Propast evropske košarke"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

52 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest