"Da nismo osvojili zlato u Atini, možda bismo tavorili kao Hrvati"

Tačno 30 godina od osvajanja zlata na Evropskom prvenstvu u Grčkoj, na čelu sa selektorom Dušanom Dudom Ivkovićem, navršiće se 2. jula.

Tadašnja Jugoslavija pobedila je Litaniju u finalu, na prvom takmičenju na kom je učestovala posle sankcija i na koje je došla kroz kvalifikacije.

Žarko Paspalj, kapiten te generacije koja je u atinskoj OAKA uzela pehar namenjen šampiona Evrope, evocirao je uspomene na jedan od najvećih događaju i storiji naše košarke, možda i najvažniji.

"Pravo igranja na Evrobasketu smo stekli bukvalno tri nedelje pre početka takmičenja, na turniru u Bugarskoj, gde zamalo izgubismo od domaćina. Sve ostalo bilo je posledica svih dešavanja. Evropsko kao evropsko, bilo bi samo još jedno od prvenstava koje si igrao i do tada u nekim uslovima normalnim, dok je bila SFR Jugoslavija, osvajao tri puta", počeo je priču Paspalj za Meridian sport.

"Ali, zemlja se raspala, mi izgubismo pravo da igramo, a Hrvati koji su bili adekvatno isti i košarkaški jaki kao i mi stekoše pravo da idu na Olimpijske igre 1992. Koje su otprilike bile njihov najveći pik u istoriji. A ta reprezentacija je mogla i morala da uradi mnogo više. Mi smo sa druge strane čekali, u nekoj prazini, nadajući se da će se nešto promeniti. Prolazile su jedna, druga, treća godina… Uz to onda nesrećna situacija u našoj zemlji, loše, da ne može biti lošije. Ili bar mislimo da ne može".

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Legendarno krilo ističe da je zlato iz Atine veliki uspeh i da je ono bilo veoma važno za nastavak uspeha košarkaške selekcije.

"To jeste bio veliki uspeh, ali je bio puta 10 ili puta 20 veći zbog svega što smo preživeli. Možda ste u pravu, možda je to bila prekretnica za dalje. Da nismo osvojili možda bismo krenuli da tavorimo kao i Hrvati. Pošto smo sa njima imali pandan kvaliteta i svega ostalog, samo je očigledno da nisu pokazali dovoljno svesti šta znači reprezentacija. Mi smo nastavili da igramo košarku vrlo uspešno, oni otišli u potpuno drugu stranu. Ako me pitate da li je to bila ‘velika’ košarka, mislim da je najveća košarka bila u finalu. Nije ni bilo logično da bude neka sjajna igra, jer ako skupiš ekipu dve nedelje pre takmičenja nemaš baš puno prostora da nešto posebno namestiš. Tako da je bilo prirodno da u toku prvenstva stičeš iskustvo i uigranost. Želja i motiv uvek postoje, ali samu igru, ono što treniraš da bi na takmičenjima bio što bolji, ovde smo morali da gradimo kroz prvenstvo", jasan je Paspalj.

Košarkaši Srbije ove godine u septembru imaće priliku da se bore za evropsku zlato, nakon svetskog srebra i olimpijske bronze, koje su osvojene u poslednje dve godine.

"Mislim da mi moramo da pravimo uspeh. Kad je košarka u pitanju nemamo prostora da radimo druge stvari, jer mnogi ljudi su se navikli da je ova zemlja deo košarke, kao što je košarka deo ove zemlje i to moramo svi da shvatimo. Zato nam i teško padaju porazi kad je košarka u pitanju, zato tražimo defekte sa željom da se isprave i bude nam bolje, zato nam strašno teško pada bilo čije neigranje za reprezentaciju. Jer uspesi reprezentacije su nešto što te odvaja od svih ostalih. Ovogodišnje OI su samo potvrda. Nismo uzeli 10 plus medalja kao što se očekivalo, ali smo uzeli medalje tamo gde smo najponosniji i najsrećniji. Naš odnos prema košarci, Đokoviću i vaterpolistima je bio adekvatan da zadovolji dušu naroda koji smatra da smo u ta tri sporta najbolji na svetu", poručio je Paspalj.