Prvi put posle 27 godina su Niksi u finalu NBA lige, a tada su, interesantno, za protivnika imali San Antonio Sparse.
Bila je to legendarna generacija Niksa predvođena Lerijem Džonsonom, Alanom Hjustonom, Patrikom Juingom (u poznim igračkim godinama), Latrelom Sprivelom, i Čarlijem Vordom.
Sa klupe je u igru ulazio Markus Kembi, Rik Branson, Kris Čajlds, Kurt Tomas, Kris Dadli...
San Antonio je bio predvođen Timom Dankanom i Dejvidom Robinsonom, a tu su bili još i Šon Eliot (u nekim mečevima ključni igrač), Ejveri Džonson, Mario Eli, Džeren Džekson (otac Džerena Džeksona Džuniora iz Jute), Stiv Ker, Džerom Kersi...
Na klupi Sparsa je sedela živa legenda Greg Popovič, dok je Nikse predvodio Džef Van Gandi. Neko će reći bolji trener od dvojice braće.
Niksi su bili "pokošeni" povredama. Do plej-ofa su došli sa 8. pozicije i jedina su ekipa koja je sa najnižeg plej-of mesta igrala finale, ali je poražena u pet utakmica zbog silnih problema.
Bilo je to potpuno drugo vreme. Protokoli na aerodromima su bili mnogo drugačiji (sve će se promeniti dve godine kasnije), društvene mreže nisu postojale, više od polovine trenutnog rostera Niksa nije ni bilo rođeno.
Nakon toga usledile su mračne godine. Da ne bismo prolazili kroz sve to, uputiću vas na tekst kolege i prijatelja Luke Nikolića koji je opširno i temeljno obradio tu temu nazvavši Njujork Nikse "rupom bez dna".
Nije pogrešio, naprotiv. Priča o preporodu Njujork Niksa nije nešto što je krenulo na leto 2025. godine. Pogrešno bi bilo vratiti se u 1973. godinu i pričati o poslednjoj tituli Niksa.
Nije sve počelo ni dolaskom Karla Entonija Taunsa, odnosno Mikala Bridžisa i Ou Džija Anunobija pre toga, ni "krađom" na agenciji kada je doveden Džejlen Branson.
Preporod Niksa je počeo u periodu pisanja gore pomenutog teksta. Kada je vlasnik Džejms Dolan skapirao da je krajnje vreme da se skloni i prepusti košarkaški pismenim ljudima da donose odluke.
I drugim nekim ljudima bi bilo bolje da slede takav primer umesto što tvrdoglavo teraju inat, ali to je druga tema. Probali su Niksi sa živom legendom Filom Džeksonom na mestu generalnog menadžera, a onda... Onda su pogodili kada je bivši agent Lion Rouz preuzeo uzde.
Kroz godine pogrešnih odluka, neuspeha, podsmeha i pokušaja da se pronađe identitet koji je ova franšiza izgubila još posle ere Patrika Juinga.
Decenijama su Niksi bili simbol haosa. Organizacija koja je nekada predstavljala srce NBA lige pretvorila se u primer kako se ne vodi veliki klub.
Posle odlaska Juinga iz Medison Skver Gardena, gotovo svaki pokušaj povratka među elitu završavao se razočaranjem.
Stefona Marberija, dečaka iz Bruklina koji je trebalo da postane lice franšize, pratili su problemi i neuspeh.
Kada je 2010. propao san o dovođenju Lebrona Džejmsa, klub je sav fokus prebacio na Amarija Stodemajera, čije su karijeru konstantno prekidale povrede.
Potom je stigao Karmelo Entoni, jedan od najvećih strelaca svoje generacije, ali njegov dolazak još jednom je pokazao način na koji Niksi funkcionišu – impulsivno, bez dugoročnog plana i bez razmišljanja o budućnosti.
I tu je bilo legendarnih momenata, ali je konkurencija bila prejaka da bi se nešto ozbiljnije uradilo. Zato i dan danas imamo romantizovanje očajničkih pokušaja deteta u telu odrasle osobe pod imenom Karmelo Entoni.
Godinama su trošili draft pikove kao da nemaju vrednost. Andrea Barnjani, Edi Kari, Antonio Mekdajs i mnogi drugi postali su simboli jedne ere u kojoj su Niksi neprestano jurili velika imena, a zauzvrat dobijali samo kratkotrajnu pažnju i dugoročnu štetu.
U tim godinama su birani Maćej Lampe i Slavko Vraneš, Miloš Vujanić, Majkl Svitni, Mardi Kolins... A bilo je tu i dobrih igrača poput Dejvida Lija, Trevora Arize, Nenea Ilarija, Danila Galinarija, ali niko nije bio elitni nivo.
Kasnije su se uzdali u ljude poput Tima Hardaveja Džuniora, Enesa Kantera, u startnoj postavi imali Kortnija Lija, Kevina Noksa, Demjana Dotsona, Emanuela Mudieja.
Gledali Marija Hezonju koji zakucava preko Janisa Adetokumba i preskače ga, pa blokira Lebrona Džejmsa za pobedu dok se tim muči da postigne koš.
Klientoni Erli, Ignas Brazdeikis, Kadim Alen, Alonzo Trir, Lu Amudson, Teo Pinson, Norvel Pele, Rajan Arčidijakono...
Tokom gotovo dve decenije imali su samo nekoliko pobedničkih sezona i mnogo više ovakvih momenata gde se navijači prisećaju koga su sve gledali i za koga su navijali.
U tom periodu Madison Skver Garden više je bio stend ap pozornica, "Meka košarke" postala je mesto gde nastaju priče poput ove koju danas pričamo.
Kako sam rekao i samom Dolanu je dojadilo da glumi komedijaša i da se publika ne smeje njegovim šalama već njegovim neuspesima, pa je Lion Rouz pustio magiju na delo.
To je bio prvi znak da Niksi više ne žele da funkcionišu kao ranije. Niksi su počeli da sanjaju šampionske snove.
Peter Kováč / Alamy / Profimedia
Vratimo se korak unazad. Fil Džekson je čovek koji je jedan od najsupešnijih ljudi i trenera u istoriji ovog sporta, a mnogi su birali da veruju njegovoj filozofiji.
Pokušavao je na sve načine da probudi pobendički duh ekipe čiji je nekada dres nosio (da, Fil Džekson je kao igrač bio NBA šampion sa Niksima), ali nije mu išlo.
Opet tvrdoglavi pokušaju trijangl napada bez pravog plejmejkera, ali, uz želju da to bude Frenk Nilikina. Čovek koji će nešto manje od deceniju kasnije igrati za beogradski Partizan jedan kratak vremenski period bio je uzdanica celog Njujorka.
Nije to išlo kako je Fil zamislio. Trener koga je postavio nije dorastao zadatku i Džef Hornasek je morao da ide, a ubrzo i Džekson za njim s tim što je jedan Filov potez urodio plodom.
Bar se činilo da je Kristaps Porzingis bio pravi čovek za Nikse, ali je Letonac tražio da ide i 2019. godine trejdovan je u Dalas Maverikse.
U javnosti su Niksi izvređani, govorili su da su čelnici nesposobni i da su se odrekli najtalentovanijeg igrača svog tima i zvezde kakvu nisu imali od Patrika Juinga pa su za malu naknadu pustili franšiznog igrača.
Niksi su Maveriksima poslali Porzingisa, Tima Hardaveja Džuniora, Kortnija Lija i Treja Burka za Diandrea Džordana, Denisa Smita Džuniora, Veslija Metjuza i dva pika prve runde.
ELSA / Getty images / Profimedia
"Little did they knew" što kažu Amerikanci. Čelnici Niksa su imali jasnu viziju, oslobodili su mesto u seleri kepu, dobili pikove na draftu i ostvarili fleksibilnost.
Svi žele da žive u Njujorku i igraju u Medison Skver Gardenu. Bilo je jasno da žele da budu uticajni na tržištu za slobodne igrače, ali nisu stvari išle kako su zamislili.
Niti jednom nisu dobili prvog pika. Ne prvog, top 5 pika. Kajri Irving i Kevin Dukent nisu želeli u Nikse i otišli su u Bruklin Netse, a Kevin je imao podrugljive komentare u intervjuima kao objašnjenje zašto je birao Netse pre Niksa.
Sreća je pogledala Njujorčane 2022. godine. Rik Branson je stigao u Nikse, Lion Rouz je stigao u Nikse, pa je red bio i da Džejlen Branson stigne u Nikse, ali...
Dalas Maveriksi su se pitali. Na sreću po Rouza, Mavsi nisu želeli da plate Bransona 55 miliona dolara na četvorogodišnjem ugovoru i ostavili su taj novac za neke druge igrače kako bi oko Luke Dončića izgradili šampionski tim.
Niksi su prošli kroz otvorena vrata i ušetali u prostoriju gde je Branson sedeo i čekao nekoga da mu da šansu, a bolje od porodične priče u rodnom gradu nije moglo. Zar ne?
Emilee Chinn / Getty images / Profimedia
Pojedini američki mediji pisali su da je Doni Nelson bio svestan da Niksi kreću "jako" po Bransona i da je čak želeo da ga zadrži, ali je stvari kasno skapirao, ponudu nisu poslali i on je besplatno odšetao u Nikse.
Kada je Doni Nelson (sin Dona Nelsona) pokrenuo pregovore oko trejda sa Niksima gde bi im poslali Bransona u zamenu za Imanuela Kviklija i Kventina Grajmsa, kao i pikove prve runde – Niksi su odbili.
Džejms Dolan bi verovatno to prihvatio (ili neko od saradnika koji bi vodio Nikse), ali ne i Lion Rouz. Bro Aler, njegov najbliži saradnik savetovao je da se ti pikovi čuvaju "poput blaga" i pregovori su propali.
Niksi su odlučili da čekaju. Branson se nije dogovorio sa Dalasom i to odmah nakon što je pomogao Maveriksima da stignu do finala Zapada.
Njujork je u njemu video nešto što ostatak lige nije. Bivši šampion sa Vilanove dobio je svoj novi tim, a brojni stručnjaci kritikovali su izbor da ode iz Dalasa, dok su drugi kritikovali Nikse što su doveli preniskog plejmejkera.
Tanjug/AP Photo/Seth Wenig
Tom Tibodo je poznat kao tvrdoglav čovek, ali trener koji i te kako zna kako košarka funkcioniše. Ponavljao je da je Branson mnogo više od solidnog plejmejkera i da su pred njim velike stvari.
Odmah su "kliknuli" Branson i Tibodo. Videlo se da Džejlen nema poseban tretman jer mu je otac pomoćnik, pa su se ljudi na društvenim mrežama smejali scenama gde Rik kritikuje sina pred svima.
Sjajna Bransonova prva sezona je izvukla komentar Toma Tibodoa da još uvek nismo videli ono najbolje od Džejlena. Igrača sa "MIP" nagradom, onom koja odlikuje igrača koji je najviše napredovao.
Niksi su strpljivo gradili tim oko njega.
Džoš Hart stigao je trejdom iz Portlanda. Njegov najbolji prijatelj sa Vilanove. Odmah potom su doveli i Ou Džija Anunobija iz Toronta, da bi tu već bio Donte Divinćenco, a onda je ostao poslednji deo slagalice.
"Iron Man" Mikal Bridžis. Jedan od najboljih "3 and D" igrača u NBA ligi došao je nakon što su im Niksi poslali pet pikova prve runde.
Tanjug/AP Photo/Seth Wenig, File
Setite se drame oko Karla Entonija Taunsa i njegovog dolaska iz Minesote u Njujork. Setite se i da je košarkaš Partizana Dvejn Vašington bio deo tog trejda.
Tada smo videli i legendarnu situaciju da Vašington izlazi iz ugovora sa Partizanom i odlazi u Njujork Nikse, dobija otkaz prvom prilikom, pa se vraća u Beograd.
A Tauns... Tauns postaje integralni deo Niksa.
Ipak, pre toga treba reći da je bilo tenzija. Niksi su zbog problema sa povredama izgubili od Indijana Pejsersa (dogodine takođe) i Tom Tibodo je verovao da Divinćenco ne može da im pomogne da pobeđuju.
Zato je uz Džulijusa Rendla i završio u Minesoti, a Niksi su se kockali sa Taunsom koji je morao da prihvati da nije glavni igrač već da je to Džejlen Branson.
Hart, Bridžis i Anunobi preuzimali su najteže defanzivne zadatke kako bi sakrili Bransonove mane u odbrani.
Njihova energija, agresivnost i sposobnost da prolaze kroz blokove omogućili su mu da sačuva snagu za napad, gde je postao gotovo nezaustavljiv.
Dovođenjem Taunsa otvoren je dodatni prostor u reketu i napad je konačno dobio fluidnost kakvu Niksi nisu imali decenijama.
A dobili su i čoveka kroz kog mogu da igraju u napadu. Neku vrstu sekundarnog plejmejkera sa centarske pozicije ili pozicije krilnog centra.
Tanjug/AP Photo/Frank Franklin II
Ipak, i pored svega, malo ko je verovao da ovaj tim može da ode korak dalje. Tom Tibodo se kritikovao zbog spremnosti ekipe, zbog prevelikog broja minuta glavnih igrača i zbog mnogo povreda.
Niksi su gubili pod pritiskom povreda i umora, mučili se sa Atlantom, pa sa Detroitom i onda Bostonom i Indijanom.
Ali nešto se promenilo. Mentalna čvrstina kakva ranije nije bila prikazana viđena je u pravom trenutku. Tim se skupio oko Tibodoa, pružili podršku treneru i dali sve od sebe, a onda su skrhani povredama ostali kratkih rukava i svi su bili razočarani.
Donesena je teška odluka – Tibodo dobija otkaz, Majk Braun dolazi na klupu Niksa. Svi su bili skeptični. Uključujući i mene, verujte mi.
Delovalo je kao privremeno rešenje, a ne potez ekipe koja želi titulu.
Braun je tokom cele godine bio osporavan, ali upravo je on uspeo da izvuče poslednji nivo iz ove ekipe.
Pod njegovim vođstvom Niksi su postali nezaustavljivi.
EPA-EFE/JOHN G. MABANGLO SHUTTERSTOCK OUT
U regularnom delu je Braun pokazao određene stvari, stvari koje će Nikse okarakterisati kao vrhunsku ekipu tek kada plej-of krene.
I to ne odmah. Atlanta Hoksi su ih iznenadili i pročitali. Znali su svaki njihov potez u prve tri utakmice i zasluženo poveli sa 2-1.
Tada Braun menja taktiku. Imao je čudnu izjavu da im je Branson jedina opcija kada prave taktiku i smišljaju akcije, a Hoksi su im te akcije lako branili.
Kako je Tauns bio više aktivan u odbrani, pre svega sa strane pomoći i kako je napad išao kroz njega sa visokog posta (kada odluče da hoće da rasterete Bransona), Atlanta više nije imala šansu.
Šesti meč su dobili sa monstruoznih +51, da bi na red došla Filadelfija.
Siksersima su odmah pokazali gde im je mesto. Nisu mogli na bolji način da se osvete za prošlogodišnji plej-of u kom je Džoel Embid slomio nogu Mičelu Robinsonu.
Poslednji, 4. meč, dobili su 30 razlike i obezbedili veliku pauzu pred finale Istoka u koje su stigli Klivlend Kavalirsi nakon rata sa Detroit Pistonsima.
I oni su dobili metlu. A verujem da ni Pistonsi ne bi drugačije prošli jer su Niksi zaista ubedljivo najjači na ovakvom Istoku.
NBA finale je druga priča, skroz druga zver...
Tanjug/AP Photo/Frank Franklin II
I nakon svih ovih rečenica, utisak je da je Džejlen Branson postao centralna figura cele NBA priče i bajke Njujork Niksa.
Igrač visok svega 188 centimetara našao se na četiri pobede od toga da se pridruži Ajzei Tomasu i Stefu Kariju kao jedini bekovi njegove visine koji su bili neprikosnoveni lideri šampionskog tima.
Ono što je tek neverovatno je da u poslednje tri godine nijedan košarkaš nema više poena u plej-ofu od Džejlena Bransona.
Dali su mu ključeve tima u ruke i pogodili. Nisu paničili. Nisu jurili najveća imena po svaku cenu. Nisu uništili budućnost zarad kratkotrajnog sjaja.
Prvi put posle mnogo godina imali su plan i držali su ga se.
Sada je Njujork na pragu istorije. Četiri pobede daleko od sna.
"Si deus pro nobis, quiz contra nos", što kaže čuvena latinska izreka "Ako je Bog sa nama ko sme protiv nas".
Burni dani na Malom Kalemgdanu se nastavalju, a posle odlaska Saše Obradovića sa mesta trenera, sledeći na redu je generalni direktor KK Crvena zvezda Nemanja Vasiljević.
Nekoliko dana uoči početka Fajnal-fora KLS, došlo je do neslaganja između večitih rivala nakon što je Partizan podneo zahtev za izmenu spiska stranih igrača zbog povreda.
Fudbaler Argentine Hulijan Alvares izjavio je danas da njegova selekcija želi da osvoji titulu šampiona na predstojećem SP, koje će biti održano od 11. juna do 19. jula u SAD, Kanadi i Meksiku.
Posle plasmana Njujork Niksa u prvo NBA finale posle 27 godina, jedan od ključnih igrača ekipe Karl-Entoni Tauns poručio je da tim ima razloga za slavlje, ali i da je glavni cilj i dalje osvajanje šampionske titule.
Nekoliko dana uoči početka Fajnal-fora KLS, došlo je do neslaganja između večitih rivala nakon što je Partizan podneo zahtev za izmenu spiska stranih igrača zbog povreda.
Posle plasmana Njujork Niksa u prvo NBA finale posle 27 godina, jedan od ključnih igrača ekipe Karl-Entoni Tauns poručio je da tim ima razloga za slavlje, ali i da je glavni cilj i dalje osvajanje šampionske titule.
Košarkaši Njujork Niksa plasirali su se u NBA finale prvi put od 1999. godine, a centralna figura istorijske večeri bio je Džejlen Branson, koji je proglašen za najkorisnijeg igrača finala Istočne konferencije (MVP).
Podigla je Crvena zvezda pehar u poslednjem kolu, ali nije trijumfom zaokružila sezonu, pošto je OFK Beograd slavio na stadionu Rajko Mitić, a velike zasluge za to pripadaju golmanu Nedeljku Stojišiću.
Analiza bolnog poraza Crvene zvezde od Partizana u polufinalu ABA lige (2-0). Statistički krah na parketu, skandiranje u Pioniru i bizarna reakcija Saše Obradovića.
Iako još nije ni jun, već ove nedelje očekuje nas do 30 stepeni Celzijusa. Znamo da se za vozilo treba opsebno pobrinuti zimi, ali ono zapravo znatno teže podnosi visoke temperature.
Možete da ga volite ili ne, ali jedno je sigurno - Yugo je obeležio čitav period i odrastanje mnogih generacija. Sada, stigli su novi detalji o povratku ove marke.
Američka kompanija Galvion razvila je novu generaciju borbene kacige koja može da prima video signal sa izviđačkih dronova i prikazuje snimak direktno ispred očiju vojnika na terenu.
Komentari 6
Pogledaj komentare Pošalji komentar