Durent i Vestbruk, pa Pokuševski i Maledon – Oklahomin "pakao" do šampionske titule

Oklahoma Siti Tanderi su 2025. godine pobedili Indijana Pejserse u NBA finalu posle sedam utakmica i došli do prve šampionske titule u istoriji franšize.

Pa, prve od selidbe iz Sijetla. Supersoniksi su 1979. godine bili NBA šampioni, a Tanderi su naslednici te ekipe i zato će neko reći da je druga, a neko da je prva titula ovog tima.

Da ne dužimo bezveze, držaćemo se Oklahoma Siti Tandera i njihovog puta do šampionskog prstena, a za ovu priču se vraćamo u 2007. godinu.

Zbog samo jednog čoveka – Sema Prestija.

Arhitekta Oklahoma Siti Tandera

EPA-EFE/MANUELA SOLDI SHUTTERSTOCK OUT

Generalni menadžer Oklahome, Sem Presti, glavni je i odgovorni za ovu dominaciju Tandera koja nam je pred očima. On je nacrtao i osmislio sve što se sada dešava.

Imaju 31 pik prve runde od 2025. do 2031. godine. Imaju supertim u nastajanju i jednu šampionsku titulu i čini se da ih niko neće skloniti sa trona.

San Antonio Sparsi i Oklahoma Siti Tanderi imaju veliki broj pikova na narednim NBA draftovima što im daje prostor za manevar, tačnije imaju kombinovano 20 pikova prve runde u narednih sedam godina, uključujući pikove zamene (najbolji za najlošiji pik se menja sa ekipom sa kojom imate dogovor).

Od pomenutih 20 pikova, 9 poseduju Sparsi i Tanderi, a ostalih 11 pikova je zamena. Dakle 45% pikova pripada ovim timovima, dok Oklahoma ima zamene 2025, 2026 i 2028, a San Antonio 2026, 2028, 2030 i 2031.

Slučajnost ili ne, ali upravo je pomenuti Sem Presti učenik žive legende Ar Sija Bjuforda, čoveka koji je stvorio moćne San Antonio Sparse koje je decenijama predvodio Greg Popovič sa klupe.

Profimedia

Sada već daleke 2000. godine je Sem Presti stigao u NBA ligu, on je nakon završenih studija radio na letnjem kampu San Antonio Sparsa i lično Ar Si Bjuford ga je pozvao na stažiranje.

Nije ni to bilo slučajno. Vratimo se na Emerson koledž za trenutak. Kada se Semov saigrač povredio i želeo da odustane od košarke, Presti ga je motivisao i vratio na parket.

Otac njegovog saigrača je bio nadzornik košarkaških operacija u Koloradu i tamo je svakog leta San Antonio organizovao kampove, pa kada im je bio potreban još jedan čovek za rad u kampu, nadzornik je preporučio Sema Prestija.

Ar Siju Bjufordu se odmah dopalo što je pristao da radi za 250 dolara, ali je jasno da tu ne dolaziš zbog novca već zbog neverovatne prilike za napredak.

Gosn Bjuford se često šalio da je mnogo više naučio od Prestija nego što je Presti uspeo da nauči od njega. Godinu dana kasnije je Bjuford pozvao Prestija da mu bude pomoćnik i ostalo je istorija.

Proveo je sate i sate gledajući snimke, imao blisku saradnju i sa Alfredom Salazarom iz TAU Keramike, a onda je na NBA draftu insisitrao da Sparsi izaberu francuskog plejmejkera koji ga je baš impresionirao.

Ispostavilo se da se radi o Toniju Parkeru, čoveku koji će dugi niz godina biti temelj šampionskog tima. 

Profimedia

Još tada je znao da prepozna talentovanog košarkaša i kada je 2007. godine Sijetl ostao bez tima i rodila se Oklahoma Siti Tander, Leni Vilkens je imao priliku da angažuje čoveka koji će voditi franšizu u budućnosti.

Izbor je pao na Sema Prestija, tada 29-godišnjeg člana San Antonio Sparsa, koji je u tim doveo ljude poput Luisa Skole, Leandrinja Barbose, Tijaga Splitera, Bena Udriha...

I nisu pogrešili, 18 godina kasnije je Presti i dalje na mestu generalnog menadžera. I dalje vuče poteze vredne divljenja i samo su Pet Rajli i Greg Popovič duže od njega u jednom timu.

Da li znate ko je prvi igrač koga je Sem Presti birao? Kevin Durent.

Tako je počela izgradnja "surovog" tima Oklahome, baš te 2007. godine u Sijetl Supersoniksima.

Godinu dana kasnije, plejmejker UCLA univerziteta Rasel Vestbruk, stigao je u Oklahomu sa četvrte pozicije na NBA draftu.

Sledeći igrač koga je Sem Presti birao bio je Džejms Harden, sa treće pozicije 2009. godine.

Presti je često bio kritikovan tokom ovih godina. Mnogim stručnjacima je smetalo što je te 2008. godine preskočio Kevina Lava, O Džeja Meja... A on je sa 24. pozicije "ukrao" Serža Ibaku.

Kada je birao Hardena, kritikovan je što je preskočio Tajrika Evansa (ruki godine, ispostaviće se), Rikija Rubija, Stefa Karija...

Sa izborom igrača nije pogrešio, a šta ćemo sa trenerom? Pi Džej Karlesimo dobija otkaz nakon samo 13 utakmica 2008. godine i na klupu seda Skot Bruks, dotadašnji asistent.

Bruks je bio poznat po tome što je imao fenomenalnu komunikaciju sa igračima, što je znao kako da izvuče talenat na najviši nivo, ali je imao premalo iskustva.

Opet je u očima javnosti Presti bio kritikovan. Neko će reći da se kockao, a neko da ga je intuicija vodila u pravom smeru. Bilo kako bilo, Oklahoma sa Skotom Bruksom i mladim igračima postaje "strašna".

Vestbruk, Sefološa, Durent, Ibaka, Perkins i Harden

Profimedia

Ovo je startna petorka i šesti čovek pomenutih "strašnih" Oklahoma Siti Tandera. 

Nakon NBA lokauta 2011. godine je ekipa zaigrala neuporedivo bolje. Džejms Harden je iz reprezentacije SAD pokupio ono najbolje, Real Madrid je preporodio Serža Ibaku, a Vestbruk i Durent su "kliknuli".

U to vreme je Majami bio "aždaja". Lebron Džejms, Dvejn Vejd i Kris Boš činili su supertim i "veliku trojku", a Dalas Maveriksi su im pokazali da nisu nepobedivi i postali su NBA šampioni.

Tada je Presti nešto primetio. Džejms Harden bi mogao da odgovara startnoj petorci više nego Rasel Vestbruk, ali je Bruks ubedio Sema da je bolje da bude šesti čovek, a da Vestbruk ostane u startnoj postavi zbog sjajne energije i saradnje sa Durentom.

Hardenu je to bila poslednja godina ugovora, pa je Presti želeo da mu vrednost naraste što više, a svima je bilo jasno da je Džejms najbolji igrač sa klupe u celoj ligi i čekalo se ozvaničenje produžetka saradnje sa maksimalnim ugovorom uz sada već čuvene povike "Fear the Beard".

Profimedia

 

 

Regularni deo sezone je Oklahoma završila na drugom mestu sa 47 pobeda i odmah u prvoj rundi imala duel sa šamionima Dalas Maveriksima.

Usledila je "metla" i pobeda od 4-0, da bi u drugoj rundi bio viđen "gentleman sweep" odnosno pobeda u pet utakmica nad Lejkersima (sa sve Kobijem i Gasolom), dok su u finalu Zapada izgubili samo dve utakmice od najbolje ekipe konferencije – San Antonio Sparsa.

U velikom finalu su igrali sa "aždajom" Majamijem i iako su pobedili u prvoj utakmici, izgubili su naredne četiri i šampionski pehar prepustili Lebronu Džejmsu.

Ono što tada Oklahoma nije uspela da uradi, uspeće 2025. godine. Za to će im biti potrebno 13 godina svega i svačega, ali su 2012. naučili kako treba da se ophode.

Džejms Harden nije mogao da se dogovori sa Oklahomom i putem trejda je završio u Hjuston Roketsima u zamenu za Džeremija Lemba, Kevina Martina, dva pika prve runde i jednog pika druge runde.

Tim više nije isti, ali zbog pravila oko "salary cap" jednostavno nije bilo izvodljivo imati Hardena i sve druge na okupu. Pričalo se da je Oklahoma dobila premalo, ali je tim Tandera želeo da spreči klivlendsku dramu sa Lebronom i prepusti medijima da vode priču.

Još pre nego što je Oklahoma stigla do finala Zapada, a kamoli NBA finala, Presti je morao da preseče oko budućnosti Džefa Grina.

Grinu je isticao ugovor na kraju sezone 2010/11, a sa Raselom Vestbrukom i Seržom Ibakom u drugoj NBA sezoni, te rukijem Hardenom, postavljalo se pitanje: Da li Tander može finansijski da izdrži produženje ugovora sa Grinom, koji je bio atletski krilo, dobar defanzivac i tada beležio 15,1 poen i 6 skokova po meču u sezoni 2009/10 i sa samo 24 godine, bio pred velikim ugovorom u slobodnoj agenciji?

Presti je, umesto da rizikuje, povukao hrabar potez: trejdovao je Grina u Boston, i to za:

Kendrika Perkinsa, šampionskog centra iz Bostona i Nejt Robinsona, energičnog beka koji je donosio instant doprinos s klupe.

Iako je to bila odluka koja bi mnoge generalne menadžere paralisala, Presti je pretvorio neminovni odlazak Grina u igrače koji su doneli i kratkoročnu i dugoročnu vrednost Tanderu.

U Perkinsu je dobio čvrstog defanzivnog lidera koji je odigrao ključnu ulogu u plej-of serijama, dok je Robinson davao dubinu na bekovskoj liniji.

I, što je još važnije, Tim je ostao finansijski održiv i fleksibilan, što je kasnije omogućilo dalji razvoj jezgra oko Vestbruka, Durenta i donekle Hardena, koji je pre potpisivanja maksimalnog ugovora morao da ode.

Presti ne pravi poteze iz nostalgije ili emocija. On razmišlja strateški, uvek nekoliko poteza unapred.

Ono što je Presti zapravo uradio nije bilo trejdovanje Hardena i osiguravanje kakvog-takvog kapitala. Znao je da neće moći da uzme punu vrednost "Bradonje"  pa je igračima uloge i lutrijskim pikovima obogatio ostatak tima.

Za trenutak ćemo pogledati 2025. godinu i izgled Oklahoma Siti Tandera, način na koji su postali šampioni i način na koji mogu da postanu NBA šampioni u godinama koje dolaze uz ogroman broj pikova na draftu.

Durentova izdaja, Vestbrukova dominacija i priprema za neminovnost

Profimedia

Oklahoma Siti Tanderi nisu mogli da dođu do NBA finala ma šta pokušali da urade. Presti je probao da 2015. godine "razmrda" ekipu i Skota Bruksa zamenio Bilijem Donovanom.

Dolaskom Stivena Adamsa trebalo je uvesti trenera koji zna da radi sa centrima, a Donovanova "centralni pikenrol" filozofija je Floridi donela dve titule NCAA sa Žoakimom Noom i Alom Horfordom, pa je ovaj potez delovao fantastično.

Promenio je ekipu i odmah ih vodio do finala Zapada, gde su imali vođstvo od 3-1 u finalu Zapadne konferencije protiv Golden Stejt Voriorsa, ali tada ih je "spržio" Klej Tompson i inicirao veliki preokret.

Kevin Dukent je potpuno nestao, Vestbruk je dao sve od sebe i – promašio sve. Voriorsi su otišli u NBA finale i tamo "prosuli" vođstvo od 3-1 dozvolišvi Klivlendu najveći preokret u NBA finalima ikada.

Na leto, Dukent je birao između ostanka u Oklahomi, prelaska u Boston ili prelaska u Golden Stejt i odabrao je da zabode nož u leđa Oklahomi i pređe u Voriorse koji su ih eliminisali mesec dana ranije.

Navijači Tandera su masovno spaljivali dresove Kevina Durenta i nazivali Rasela Vestbruka svojim herojem. A Sem Presti? Gledao je nemoćno.

Jedino što su Tanderi tada imali bio je dominantni Rasel Vestbruk koji je po prvi put posle "sto godina" prikazao tripl-dabl prosek i dominaciju plejmejkera.

Prestijeva magija je na videlo stigla i 2017. godine. 

Dogovorio je dolazak Pola Džordža i Karmela Entonija i pokušao da skorerskim potencijalom razbije protivničke odbrane, ali mu se nije isplatilo.

Čim je shvatio da to neće biti uspešna saradnja, poslao je Pola Džordža u Los Anđeles Kliperse i od Džerija Vesta izvukao plejmejkera sa Kentakija, Šeja Gildžesa-Aleksandera.

Profimedia

Nakon što je trejdovao Pola Džordža, Sem Presti je potom trejdovao i Rasela Vestbruka u Hjuston Roketse, u zamenu za:

Krisa Pola, pravo zamene pikova prve runde 2021. godine, pik prve runde 2024. godine, pravo zamene pikova 2025. godine i pik prve runde 2026. godine.

Ovim trejdom su se Vestbruk i Džejms Harden ponovo ujedinili u Hjustonu, kao bivši saigrači iz Oklahome.

Trejdom Vestbruka, Tander je zvanično zatvorio prvo poglavlje svoje franšize u Oklahomi, od kada se tim preselio iz Sijetla.

Nakon neočekivano uspešne sezone 2019/20, Presti je započeo proces potpune rekonstrukcije (rebuild) tako što je trejdovao ključne veterane, uključujući:

Krisa Pola (koji je te sezone izabran za Ol-Star i All-NBA tim), Stivena Adamsa, Danila Galinarija Denisa Šrudera. CP3 ih je vodio do plej-ofa i poslednjeg herojskog izdanja, ali je GM OKC-a doneo bitnu odluku.

Pre početka sezone 2020/21, Presti i glavni trener Bili Donovan su zajednički odlučili da prekinu saradnju nakon pet sezona, jer je tim ušao u fazu potpunog obnavljanja.

Nakon toga, Mark Degnolt je imenovan za novog glavnog trenera, postavši četvrti trener u istoriji Tandera.

Pokuševski, Maledon, godinje patnje i izgradnja šampionskog tima

Udarne igle tih godina bili su ljudi koji su trenutno u Evroligi: Aleksej Pokuševski i Teo Maledon. 

Uz njih su tim Oklahome činili ljudi poput Darijusa Bejzlija, Džejlena Horda, Čarlija Brauna, Svjatoslava Mihaljuka, Gabrijela Deka... Kao Makabi Tel Aviv.

Nakon plasmana u plej-of sezone 2019/20, Oklahoma Siti je naredne dve sezone beležila skor 22–50 i 24–58, pre nego što se ponovo vratila u doigravanje.

Napori Tandera da "tankuju" tokom 2021. godine rezultirali su tek šestim pikom na draftu, koji su Presti i njegov tim iskoristili da izaberu Džoša Gidija.

Iako Gidi nije imao direktan doprinos u dolasku Oklahome do finala NBA plej-ofa ove sezone, njegova vrednost na tržištu bila je dovoljna da se za njega dobije Aleks Karuzo u trejdu sa Čikago Bulsima.

Nakon što je Gidi bio prekomandovan na klupu od strane trenera Marka Degnolta u prošlogodišnjem plej-ofu, Karuzo je ove sezone bio ključan igrač u plej-of seriji Tandera.

Džejlen Vilijams, drugi Ol-Star igrač tima pored Šeja Gildžes-Aleksandera, izabran je kao 12. pik na draftu 2022. godine, nakon što je zapaženo napredovao kroz pred-draft proces, posle odlične sezone na Santa Klari.

Uspeh Oklahome bez čestog biranja na samom vrhu drafta pokazuje da franšize mogu biti uspešne čak i bez "lutrijskih pobeda", ako im je uprava vešta na tržištu trejdova, u proceni talenata na draftu i slobodnoj agenciji.

Zbog toga i timovi poput Vašington Vizardsa i Jute Džez, koji nisu dobili top-četiri pikove uprkos slabim sezonama, mogu zadržati nadu da će ipak doći do uticajnog igrača ili značajnog trejd resursa sa pozicija koje trenutno imaju.

Iako neće svaki tim moći da izgradi ekipu od 68 pobeda sa MVP-jem kao liderom, proces koji je Tander sproveo dokazuje da je moguće da tim iz male sredine pobeđuje i to bez prvog pika na draftu.

Degnolt je dobio priliku da se usavršava, njegov stručni štab je kovao "paklene" planove za budućnost, a Šej Gildžes-Aleksander, Džoš Gidi, Lugenc Dort i ostali su rasli, pa je kasnije i Čet Holmgren dobio priliku da im se pridruži, kao i Džejlen Vilijams, što smo i spomenuli.

Odbrana je donela titulu

Profimedia

Oklahoma Siti Tander je poseban NBA šampion, neverovatno mlad, ali apsolutno dominantan tim koji se oslanjao na Šeja Gildžesa-Aleksandera, ali i izuzetno kvalitetnu i mobilnu odbranu.

Sa prosečnom starošću od 25,6 godina, Tander je drugi najmlađi tim koji je osvojio NBA titulu u istoriji lige, stariji samo od Portland Trejlblejzersa iz sezone 1976/77.

Tander ne samo da ima mlade veterane, već je tokom regularnog dela sezone čak 23% odigranih minuta dolazilo od rukija i igrača u drugoj godini što ih svrstava na deveto mesto u NBA po tom kriterijumu.

Nijedan od osam timova sa većim procentom minuta nije ušao u plej-of, a najbolji među njima bio je Portland sa skorom 36–46.

Iako su finale NBA lige igrali svih sedam utakmica, Tander je, statistički gledano, jedan od najboljih timova u istoriji lige.

Foto: Profimedia

Tri ključne brojke koje opisuju NBA šampione 2024/25:

1. Istorijska koš-razlika

Tander je postao tek četvrti tim u istoriji NBA koji je ostvario 84 pobede u jednoj sezoni, pridruživši se:

Golden Stejt Voriorsima iz 2015/16 (88-18), Čikago Bulsima iz 1995/96 (87-13) i Bulsima iz 1996/97 (84-17).

Tokom 105 odigranih mečeva, Oklahoma Siti je nadigrala svoje protivnike ukupno za 1.243 poena — što je najveća ukupna koš-razlika u istoriji NBA lige.

Njihova prosečna razlika od +11,8 poena po utakmici je četvrta najbolja ikada, a između njih i petoplasiranih Lejkersa iz sezone 1971/72 postoji značajna razlika.

Oklahoma Siti Tander, kao šampionski tim iz male sredine, pokazao je da mladost, pametna uprava i timski identitet mogu zajedno stvoriti istorijski uspeh, bez oslanjanja na zvezde iz slobodne agencije ili najviše pikove na draftu.

2: Šampionska odbrana

Tander je bio najbolji defanzivni tim u regularnoj sezoni i to ubedljivo. Primali su 2,5 poena manje na 100 poseda od drugoplasiranog Orlanda, što je druga najveća razlika između dve najbolje odbrane u poslednjih 29 sezona (otkad postoje detaljni podaci o svakoj akciji iliti play by play era).

U plej-ofu je odbrana Oklahome bila još impresivnija: Protiv Memfisa su ih ograničili na 19,6 poena manje na 100 poseda nego što su beležili u regularnoj sezoni.

Protiv Denver Nagetsa ta razlika je bila 15 poena manje po 100 poseda.

Ove dve razlike predstavljaju drugu i trinaestu najveću defanzivnu razliku u bilo kojoj plej-of seriji u poslednje 29 godine – od ukupno 870 takvih primera.

Ključ uspeha? Neverovatna kombinacija krađa lopti i zaštite obruča:

U regularnom delu sezone, Tander je beležio 10,2 ukradene lopte na 100 poseda, što je najviše u poslednjih 12 sezona.

U plej-ofu su imali još bolji prosek: 10,7 ukradenih lopti po 100 poseda, što je najbolji učinak za bilo koji tim koji je prošao dalje od prve runde u poslednjih 26 godina.

Ukupno su ostvarili 247 ukradenih lopti u plej-ofu, što je 41 više od bilo kog drugog tima otkad se statistika krađa beleži (52 godine).

Tander je takođe bio najbolji tim lige po procentu šuta protivnika u restriktivnoj zoni (samo 62,2%), dok su se samo 25% protivničkih šuteva dešavali iz te zone — peti najbolji rezultat u ligi.

U plej-ofu su ta dva broja bila ista i čak malo bolja: 24% šuteva iz reketa. U finalu protiv Indijane, Pejsersi su postigli 108,1 poen na 100 poseda, što je bilo 9,6 poena manje nego u prethodna tri kruga.

U odlučujućoj sedmoj utakmici, Tander je zaključao utakmicu jednom od svojih najboljih defanzivnih partija, držeći Indijanu na samo 91 poen iz 92 poseda, što je bio tek drugi put u čitavom plej-ofu da su Pejsersi postigli manje od jednog poena po posedu.

Profimedia

3. Dominacija MVP Šeja Gildžesa-Aleksandera

Tokom sezone 2024/25, Šej Gildžes-Aleksander osvojio je titulu najboljeg strelca, MVP priznanje i šampionski prsten, predvodeći svoj tim do najveće ukupne koš-razlike u istoriji NBA.

A ovaj spektakularni niz mogao bi da zaokruži potpisivanjem četvorogodišnjeg ugovora vrednog 293,4 miliona dolara, što bi mu donelo najvišu prosečnu platu u istoriji košarke.

Gildžes-Aleksander ima samo 26 godina, ali brzo se penje na lestvici najvećih u istoriji NBA. On i Karim Abdul-Džabar su jedini igrači u istoriji lige koji su do 26. godine osvojili MVP nagradu, MVP finala i titulu najboljeg strelca. (I Bob Petit bi verovatno bio na toj listi, ali nagrada MVP finala nije postojala 1958. kada je bio najbolji igrač šampionskih Sent Luis Hoksa.)

Iako je bio 11. pik na draftu 2018., Šej je dva puta trejdovan tokom prve godine u NBA:

Prvo na noć drafta, kada su ga Šarlot Hornetsi poslali u Los Anđeles Kliperse u zamenu za Majlsa Bridžisa, a zatim sledećeg leta, kada je postao deo paketa za Pola Džordža, prešavši u Oklahomu.

Tanjug/AP Photo/Abbie Parr

Uprkos solidnoj ruki sezoni, nije bio izabran u prvu All-Rookie petorku, a poslednje mesto u toj postavi zauzeo je Marvin Begli.

Tokom pred-draft procesa 2018. godine, ESPN ga je uporedio sa Šonom Livingstonom i Patrikom Mekoom, dvojicom igrača koji nikada nisu imali sezonu sa dvocifrenim prosekom poena.

Sedam godina kasnije, Šej je dominantna NBA zvezda. Osim Derika Rouza, nijedan MVP u istoriji nije izostavljen iz Kuće slavnih, a Šejev CV već sada nadmašuje Rouzov, koji posle 2011. nikada više nije ušao ni u All-NBA tim.

Gildžes-Aleksander već sada ima više izbora u prvu All-NBA petorku (tri puta) nego igrači poput:

Leni Vilkinsa, Rasela Vestbruka, Dvejna Vejda, Džona Stoktona, Gerija Pejtona, Pita Maraviča, Redžija Milera, Demijana Lilarda, Reja Alena...

Tanjug/AP Photo/Michael Conroy

Šej je kompletan igrač (vodio je ligu u ukradenim loptama prošle sezone), ali njegova najveća snaga je postizanje poena.

Postao je jedan od samo 15 igrača u NBA istoriji koji su prosečno beležili 30+ poena u tri odvojene sezone.

On i Adrijan Dentli su jedini igrači u NBA istoriji sa tri sezone od 30+ poena po meču uz najmanje 62% "true shooting" učinka.

Iako je efikasnost u šutu danas viša nego ranije, Šej je maksimalno iskoristio moderne uslove da postane jedan od najefikasnijih "volume" strelaca ikada.

Gildžes-Aleksander briljira u svim ključnim aspektima moderne igre:

Prema podacima GeniusIQ, u poslednje tri sezone je drugi od 128 igrača po broju poena po izolaciji (minimum 300 izolacija).

Takođe je četvrti od 100 igrača po broju poena po “picku” kada je "ball handler" (minimum 1.500 situacija).

(Prvi u obe kategorije: Tajris Haliburton.)

I najvažnije: Šej je neosporni kralj prodora u NBA. Već pet sezona zaredom predvodi ligu po broju prodora, a u poslednjih pet godina ima više od 1.000 prodora više od najbližeg pratioca, Luka Dončića.

Kada kreću problemi za Oklahomu?

Tanjug/AP Photo/Julio Cortez

Kao i prvi put kada su imali prepreku, problemi za Tandere će stići onda kada na red dođe plaćanje veteranskih ugovora, odnosno kada ruki ugovori glavnim igračima isteknu.

Videli ste u redovima iznad kako je to Sem Presti rešavao. Da je Džef Grin prvom prilikom otišao put Bostona, da se borio za Hardena do poslednjeg momenta i poslao ga u Hjuston da bi makar nešto Oklahoma dobila.

Šej će dobiti visoki ugovor, kako je i rečeno, a šta je sa ostalima? 

Ukoliko ne budu mogli da pronađu zajednički jezik, Oklahoma ima nešto što još samo San Antonio u nekoj meri ima – veliki broj izbora na draftu.

Sa toliko pikova, toliko talentovanih igrača, neminovno je da će rešavati probleme u hodu. Primer: Džoš Gidi u Čikagu, a Aleks Karuzo u Oklahomi.

Rezultat? Vidite i sami.

Sem Presti je uspeo da uzdignute glave izađe svaki put. Bilo da pogreši bilo da pogodi, jasno je bilo da radi ispravne stvari i da i te kako zna  u kom smeru vodi brod Oklahome.

Videli smo kako je žustro krenuo da predvodi ekipu, kako je pametno birao na draftu, ali i šta su mu ti izbori doneli i kakav "pakao" priredili kada se to nije isplatilo.

Krenuli su dužim putem, zaobišli probleme i verovali u izbor generalnog menadžera, koji ih nije izneverio.

Kada god bi ga kritikovali i tražili objašnjenje za greške, ispostavilo bi se da je bio u pravu i da je sve vreme sam stajao na "promaji". 

"I am a man who walks alone
And when I'm walking a dark road
At night or strolling through the park
When the light begins to change
I sometimes feel a little strange
A little anxious when it's dark", kaže ona čuvena pesma "Fear of the dark", grupe Iron Maiden.

Oklahoma je šampion. A dominacija tek sledi.

Stefan Nikolić