Kenan: "Došao sam u Zvezdu da osvojim Evroligu" VIDEO

U najjačoj ligi sveta igrao je od 2013. godine, kada su ga Hjuston Roketsi draftovali kao 34. "pika".

Kasnije je Ajzea Kenan igrao za Čikago Bulse, a onda je prešao u Evropu, gde posle jedne u Evrokupu, igra četvrtu sezonu u Evroligi.

Crveno-beli dres tima sa Malog Kalemegdana je, kako je sam priznao u podkastu sa Čimom Monekeom, obukao sa namerom da osvoji Evroligu.

"Pokušavao sam da osvojim Evroligu, igrao sam za Olimpijakos i imao sam dve šanse na Fajnal-foru dve godine zaredom i zahvalan sam za dve godine u Atini sa tim saigračima, trenerima i proveo sam lepo vreme tamo. Janis Sferopulos, moj sadašnji trener, pozvao me je i pitao me je za moju situaciju, ali u tom trenutku nisam znao šta ću da radim, čekao sam da vidim šta želi Olimpijakos. Znao sam ako ne bude ništa od toga da moram da nastavim dalje i da vodim računa o mojoj porodici i sebi. Hteo sam da pobedim i da imam još jednu šansu da osvojim Evroligu. Hteo sam izazov, tim koji je on hteo da sastavi, verujem u ideju koju on ima. Kada vam trener dopusti da budete kakvi ste i da igrate svoju igru sa timskim zamislima, teško je tako nešto odbiti. On mi je rekao sve ciljeve i sve što želi da postigne i moju ulogu u tome, hteo sam da dođem ovde i da uradim nešto sa Crvenom zvezdom što dugo nisu uradili, a to je da se vratimo u plej-of i da pokušamo da osvojimo Evroligu", izjavio je Kenan.

U razgovoru sa košarkašem Baskonije je pričao o svojim košarkaškim počecima, da mu je Alan Ajverson bio omiljeni igrač i idol, da je igrao američki fudbal i bavio se sprintom, kao i da je jedan od retkih igrača sa svog univerziteta Marej Stejt koji je uspeo da se "probije".

"Osim Popaja Džonsa, možda nisu znali nijednog igrača sa koledža sa kojeg sam ja došao. Bio sam mlad momak koji je došao iz seoske strane iz Misisipija i hteo sam da napravim ime za sebe. Imali smo dobar tim na koledžu, osvojio sam tri puta konferenciju od četiri godine, radio sam naporno, imao sam ciljeve, hteo sam da ostvarim san i da odem u NBA i čim je bila prilika da to učinim motivisalo me je još više da uradim nešto što niko nije u mojoj porodici. Imao sam sreće što sam bio u NBA i da sam ostao tamo i zahvalan sam koledžu koji mi je dopustio da igram svoju igru i da napravim nešto svoje. Uvek sam mislio da imam šansu da igram u NBA, ali posle prve godine na koledžu kada smo napravili iznenađenje protiv koledža Vanderbilt kao 12. nosioci a oni su bili Top 5 tim, pa kad smo pobedili Batler, znao sam da imam šansu jer sam čuo da to pričaju o meni. Čim su mi dali tako malo goriva nastavio sam da radim još više i slušao sam ljude koji su me navodili kao što su moji treneri koji su mi mnogo pomogli. Ostalo je sve bilo istorija posle, ja sam samo bio kakav sam, pobeđivali smo i uspeli smo. To vreme na koledžu mi je pomoglo i kad sam dobio priliku za NBA, to je bilo to".

Izdvojio je tri omiljena momenta koja će zauvek pamtiti iz NBA lige.

"Kada sam bio draftovan, bio sam sa porodicom, prijateljima i to mi je prvi momenat, kao i prvi start u plej-ofu protiv Bostona, kada sam igrao protiv mog imenjaka Ajzee Tomasa jer sam uskočio kada je Rondo slomio ručni zglob, Ajzea je bio MVP kandidat i bili su prvi nosilac mi smo bili osmi, igrao sam sa Džimijem Batlerom i Dvejnom Vejdom i to je bio neverovatan momenat. Zelena svetla, mrak, taj momenat... Neverovatno, nisam ni verovao da počinjem tu utakmicu, bio sam nervozan, ali i motivisan. Ta dva momenta su mi najveća u NBA, ali imao sam sjajnu karijeru, igrao sam sa mnogim igračima koji su članovi i biće članovi Kuće slavnih. Igrao sam u Hjustonu sa Džejmsom Hardenom, Dvajt Hauardom, Džejsonom Terijem... Otišao sam u Filadelfiju igrao sam sa Džoelom Embidom, pa u Čikagu sa Batlerom, Vejdom, Rondom, posle sam bio u Oklahomi sa Karmelom Entonijem, Polom Džordžom, Raselom Vestbrukom, igrao sam pola sezone sa Janisom Adetokunbom, u Finiksu sa Devinom Bukerom, on je isto iz Misisipija, Trevor Ariza, Tajson Čendler... Igrao sam sa mnogo dobrih igrača i učio sam od njih, delili smo teren, uspeo sam dosta toga u NBA".

Jedna od tema razgovora bilo je i utišavanje "Blaugrane", kada je u prvoj sezoni u Evroligi sa Uniksom gostovao Barseloni.

"Svi znaju da igram sa takvom energijom, to je strast, to je deo igre. Najvažnije mi je da pobeđujem, uradiću sve za tim i pobedu, ali tokom utakmice se tako razvije. Bili smo u gostima, igrao sam za Uniks niko nam nije davao šansu tada u Evroligi i razbijali smo ih, publika je htela da se vrate, ali sam ih ja utišao posle velikog šuta, to je bilo moje gorivo za tu utakmicu, ali smo na kraju izgubili. Osvetio sam im se u plej-ofu, ali sve je to deo igre. Kada se završi utakmica, idem da budem roditelj i da se družim sa prijateljima, ništa to nije lično. Danas je to potrebno Evroligi. Sve dok nije nepoštovanje, sve je do deo igre, ako ne možeš da podržiš sebe i svoj tim, onda šta igramo uopšte", ispričao je Kenan.