Najveće rivalstvo Evrolige

Ovaj novi okršaj Partizana i Olimpije Milano će biti 31. put kako će na suprotnim strana ili klupama naći Željko Obradović i Etore Mesina.

Ovi trenerski veterani slobodno možemo reći i dalje prkose zubu vremena i često daju lekcije svojim mlađim kolegama, koji od njih imaju što šta da nauče za svoju trenersku budućnost.

Ali ako pogledamo sadašnje stanje u redovima timova iz Beograda i Milana, situacija nije nimamo naivna.

Partizan se nalazi  u očajnoj seriji rezultata, jer već pet kola ne zna za pobedu u Evroligi, a da stvar bude još gora po crno-bele, većina ovih neuspeha je došla kada je tim Željka Obradovića bio domaćin, što nije bila karakteristika "parnog valjka" od povratka u društvo najboljih, ali i ranije.

Većina tih poraza je bila maltene na jednu loptu. 

Zato sada crno-belima tako reći gori pod nogama, jer su bukvalno pod moranjem da na utakmici protiv Olimpije odnesu pobedu i tako prekinu ovj crni niz pred utakmicu narednog kola kada će gostovati Crvenoj zvezdi.

Starsport

Treneri sa najviše titula u EL

* Obradović 9 (Partizan, Huventud, Real, PAO, Fener)
* Ferandis, Gomeljski, Maljković, Mesina 4
* Nikolić, Geršon, Ataman 3

Ni kod Mesine ne cveta cveće, jer i tim iz Milana nije u dobrom momentu.

"Manekeni" posle devet kola imaju pobedu više od Partizana, ali u Beograd stižu posle šokantnog poraza od Albe u Berlinu posle produžetka. 

Armani od te tri pobede koliko je napravio nijedna nije bila na gostujućemk terenu, dok su na svom parketu slavili protiv Pariza, Virtusa i Real Madrida, što im je naravno najveći skalp od starta sezone.

Nije ovo uobičajna situacija u kojoj se nalaze ova dva trenera, jer su nas navikli na veliki broj trijumfa i na kraju trofeja po čemu i prepoznatljivi u Evroligi.

Kada saberemo titule od ove dvojice trenera, dobićemo broj od 13 pehara, što je neverovatna cifra.

Naravno da je mnogo uspešniji srpski trener, koji je do sada čak devet puta podizao pehar namenjen najboljem timu u Evropi, dok je Mesina to radio četiri puta.

Poslednji put Italijan je 2008. godine postao prvak Evrope, kada je sa ekipom CSKA iz Moskve, postao šampion starog kontinenta, a u finalu je bio bolji od Montepaskija, interensantno da na tom fajnal-foru nije bilo Željka Obradovića, koji je sa Panatinaikosom ranije eliminisan.

Srđan Stevanović/Starsport

Ova priča je počela još pre više od 30 godine, kada su se 1991. godine prvi put sastali Obradović i Mesina. 

Srpski trener je tada tek počinjao svoju trenersku karijeru i na klupi Partizana sa kojim je te godine postao prvak Evrope u četvrtfinalu naišao na ekipu Knora ( sada Virtusa) i posle velike borbe eliminisao favorizovani tim.

Jeste da je odnos pobeda i poraza 16:14 u korist srpskog trenera, koji je odneo sve pobede u bitnim utakmicama.

Obradović je slavio u sva tri finala koja je igrao protiv Mesine (2002, 2007, i 2009. godine), ali verovatno najteži je bio te 2002. godine kada je srpski stručnjak u Bolonji uspeo da otme titulu Virtusu (tada Kinderu), koji je imao prejak tim na svojoj strani sa Đinobilijem, Jarićem, Rigodom...

Sem u klupskim utakmicama, Obradović i Mesina su imali okršaje i kada su bili na selektorskim pozicijama.

Mnogi i dalje pamte okršaj iz 1997. godine kada je reprezentacija Jugoslavije na Mundobasketu slavila protiv Italije u utakmici na mali broj poena (61:49).

Pregršt dobrih i istorijskih utakmica imaju ova dva trenera, sledi epizoda 31, a na nama je da uživamo i da im se zahvalimo što i dalje prkose vremenu i često dele lekcije mlađima, gde pokazuju da i dalje iskustvo donosi prevagu u odnosu na mladost.