Partizan i Zvezda među favoritima: Evroliga bira osam novih franšiza

Čak 13 klubova konkuriše za najviše osam franšiza, dok se razmatra i mogući dogovor sa NBA ligom.

Evroliga ulazi u ključnu fazu transformacije ka zatvorenijem sistemu franšiza.

Vlasnici takmičenja sastaju se danas i sutra na jezeru Komo, gde će odlučivati o tome koji će klubovi dobiti status novih stalnih članova.

Na Generalnoj skupštini biće predstavljenih svih 13 akcionara koji trenutno poseduju Evroligu, a upravo oni će odlučiti kome će pripasti najviše osam novih franšiza.

Istovremeno, na stolu bi mogla da bude i eventualna ponuda NBA lige o saradnji i formiranju zajedničkog projekta.

Generalnu skupštinu vodiće izvršni direktor Evrolige Ćus Bueno, jedan od ključnih arhitekata novog formata takmičenja, koji će vlasnike informisati o svim novim detaljima u vezi sa mogućim partnerstvom sa NBA.

Ko odlučuje o budućnosti Evrolige?

Luksuzna vila "Villa d'Este" u Ćernobiju, na obali jezera Komo, biće mesto na kojem će se okupiti vlasnici i najviši rukovodioci najvećih evropskih klubova.

Za stolom će biti predstavnici:

Real Madrida, Barselone i Baskonije; Panatinaikosa i Olimpijakosa; Anadolu Efesa i Fenerbahčea;

Armanija iz Milana; Makabija iz Tel Aviva; Žalgirisa iz Kaunasa; Bajerna iz Minhena; Asvela iz Vilerbana; CSKA Moskve.

Oni će birati najviše osam novih franšiza između 13 kandidata koji su prošli prvi krug evaluacije. Njihove garantovane ponude zajedno premašuju 900 miliona evra.

Ko su kandidati za novih osam mesta?

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Među klubovima koji su već prošli prvi krug nalaze se Valensija, Virtus iz Bolonje, Paris Basketball, Hapoel Tel Aviv, Crvena zvezda, Partizan, PAOK, Napoli, Dubai Basketball, London Lions i Roma Maksima.

U međuvremenu su se konkurenciji pridružili i Aris iz Soluna i Hapoel Jerusalim.

Sada sledi detaljna analiza svih kandidatura. Novac neće biti jedini kriterijum. Evroliga će procenjivati dugoročnu održivost projekata, finansijsku stabilnost, vlasničku strukturu, sportski potencijal, reputaciju, institucionalnu kredibilnost, veličinu tržišta, broj navijača, medijski uticaj i iznos koji je klub spreman da plati za franšizu.

U toku je i dodatna revizija kandidatura kako bi se proverila verodostojnost ponuđenih garancija i identifikovali potencijalni rizici.

Partizan i Crvena zvezda – dva strateška aduta

Partizan i Crvena zvezda verovatno spadaju među kandidate sa najvećim šansama za ulazak u zatvoreni sistem.

Njihova prednost nije samo sportska.

Oba kluba predstavljaju ogromno tržište Beograda, imaju među najbrojnijim i najstrastvenijim navijačkim bazama u Evroligi i već godinama se posmatraju kao strateški projekti takmičenja.

Dodatni plus predstavlja činjenica da oba kluba već imaju garantovano učešće do sezone 2027/28 kroz aktuelne trogodišnje licence.

Valensija – španski kandidat koji dobija na vrednosti

EPA/BIEL ALINO

Valensija ima gotovo sve ono što nova Evroliga traži.

Klub dolazi sa velikog španskog tržišta, ima novu i modernu Roig Arenu, stabilan finansijski projekat, dugogodišnje iskustvo u Evrokupu i Evroligi i dokazanu sposobnost da privuče veliki broj gledalaca.

Uz to, Valensija već ima višegodišnju licencu koja važi do 2027/28.

Klub se zato ne bori samo za produženje sadašnje licence. Cilj je direktan ulazak u grupu trajnih franšiza.

Prednost Valensije je i činjenica da Evroliga već dobro poznaje potencijal tog tržišta.

Jedina okolnost koja bi mogla da joj oteža posao jeste činjenica da Španija već ima tri kluba u takmičenju. Ipak, to se ne smatra nepremostivom preprekom.

Virtus Bolonja – istorija, tržište i veliki potencijal

EPA/ANNA SZILAGYI

Virtus je zbog tradicije, tržišta, dvorane, veličine grada i istorijskog značaja jedan od kandidata kojeg je teško odbaciti.

I bolonjski klub ima višegodišnju licencu do 2027/28.

Italijanski mediji navode da je Virtus već pripremio investiciju od oko 50 miliona evra tokom narednih deset godina kako bi obezbedio franšizu u Evroligi.

Pariz – tržište koje Evroliga želi

Pariz Basketbal takođe ima veoma dobre šanse.

Ako želi da nastavi da raste, Evroligi su potrebna velika tržišta, a Pariz je verovatno komercijalno najatraktivnije tržište među svim kandidatima.

Pariški klub je već deo takmičenja i pokazao je da za relativno kratko vreme može da izgradi međunarodno prepoznatljiv brend.

Možda nema tradiciju Partizana, Crvene zvezde ili Virtusa, ali njegov strateški značaj za budućnost Evrolige je ogroman.

Dubai – novac, tržište i širenje ka Bliskom istoku

Dubai donosi ono što gotovo nijedan drugi kandidat ne može da ponudi u istoj meri: kapital, međunarodno tržište, investicionu moć i pristup Bliskom istoku.

Evroliga mu je već dodelila petogodišnju licencu, do sezone 2029/30, a ambicija kluba je jasna – status stalne franšize.

Projekat je za kratko vreme značajno porastao, a Evroliga je Dubaiju poverila i organizaciju nove Superkup utakmice.

Hapoel Tel Aviv – veliki sportski projekat u komplikovanom trenutku

Hapoel Tel Aviv ima izuzetno jak sportski argument. Klub je osvojio Evrokup 2024/25 i plasman u Evroligu izborio na terenu.

Pored toga, iza njega stoji ambiciozan finansijski projekat koji predvodi milijarder Ofer Janaj.

Njegov cilj je da Hapoel pretvori u jedan od najvećih klubova Evrope, a ulaganja ne pokazuju znakove usporavanja.

Najveći problem predstavlja geopolitička situacija u Izraelu. Zbog bezbednosnih okolnosti Hapoel je prošle sezone gotovo sve domaće utakmice igrao u Sofiji.

Zbog toga će njegove šanse u velikoj meri zavisiti od razvoja situacije. Ukoliko ne dođe do nove velike eskalacije, Hapoel bi mogao da bude veoma ozbiljan kandidat za jednu od osam franšiza.

London Lajons – ogromno tržište, ali nedovoljno razvijen sportski projekat

Ako Evroliga želi da postane istinski kontinentalno takmičenje i da se pozicionira naspram projekta NBA Evropa, London je tržište koje teško može da ignoriše.

London Lajons, međutim, još nemaju sportsku tradiciju i težinu najvećih evropskih klubova.

Sa poslovne strane priča je potpuno drugačija. London ima ogroman komercijalni potencijal.

Ukoliko vlasnici Evrolige budu prednost davali tržištu, rastu i komercijalnoj vrednosti, Lionsi bi mogli da imaju ozbiljnu prednost.

PAOK – tradicija i košarkaška kultura, ali jaka konkurencija u Grčkoj

PAOK ima ono što Evroliga veoma ceni – tradiciju, snažnu bazu navijača i grad sa velikom košarkaškom kulturom.

Solunski klub je prošao prvi krug iako se suočava sa finansijski mnogo snažnijim projektima.

Problem je što je grčko tržište već snažno pokriveno Olimpijakosom i Panatinaikosom.

Ako Evroliga bude više vrednovala tradiciju, sportsku konkurentnost i stabilnost, PAOK bi mogao da dobije prednost u odnosu na London.

Napoli – veliki grad i ogromna baza potencijalnih navijača

Napoli privlači pažnju zbog činjenice da je jedan od velikih evropskih gradova bez čvrsto etabliranog prisustva u Evroligi.

Klub ima potencijalno ogromnu bazu navijača, ali Italija već ima Armani Milano i Virtus Bolonju, dok se za mesto među franšizama bori i projekat iz Rima.

Evroliga zato mora da proceni da li je italijansko tržište već dovoljno zastupljeno ili postoji prostor za još jedan klub.

Roma Maksima – najveće italijansko tržište

Roma bi mogla da bude najveći rival Napoliju u borbi za jedno od mesta među osam novih franšiza.

Od tri italijanska kandidata, upravo Rim verovatno ima najveći potencijal sa komercijalne strane. Međutim, projekat istovremeno otvara i najviše pitanja.

Brend Rima ima ogromnu vrednost, ali Evroliga mora da se uveri da sportski i finansijski temelji projekta mogu da garantuju dugoročan ostanak u evropskoj eliti.

Aris i Hapoel Jerusalim – poslednji kandidati

Aris iz Soluna i Hapoel Jerusalim poslednji su podneli obavezujuće ponude Evroligi.

Aris će se direktno boriti sa PAOK-om za mesto predstavnika Soluna.

Kada je reč o dva izraelska kluba, Hapoel Tel Aviv za sada ima jasnu prednost, pre svega zahvaljujući sportskim rezultatima i finansijskoj snazi projekta.

Velika odluka na jezeru Komo

Evroliga sada mora da napravi izbor koji će odrediti njen izgled u narednoj deceniji.

13 kandidata, najviše osam mesta i više od 900 miliona evra garantovanih ponuda pokazuju koliki su ulog i vrednost novog sistema.

U pozadini svega nalazi se i mnogo veće pitanje: da li će Evroliga izgraditi sopstveni zatvoreni sistem franšiza ili će u narednoj fazi pronaći zajednički jezik sa NBA ligom i njenim planovima za Evropu.