Braća Grbić, Miljković, Kvisko, Mešter – 21 godina od zlata u Sidneju

Kakva timčina i kakve igračine, da se svaki put naježiš. I to svi odrasli u najgorim vremenima i u domaćim klubovima! Koji su i tada u tim okolnostima imali sistem i školu. Sidnej je bio samo kruna tog raskošnog talenta i krvavog rada. Olimp generacija.

Tužno je na šta je spala klupska odbojka danas. Aca Boričić je vukao 20+ godina sve na leđima ali ne može ni on doveka. Bojim se da za ovaj prelepi sport slede vrlo teški dani.

Miljkovića da spomenemo, 19 poena u finalu.

Ne znam da li sam vise voleo da gledam Bateza kako servira, Gerica kako blokira, Nikolu kako dize ili Vanju kako smecuje. Nije na odmet reci da je tada odbojka bila u svom prajmu. Za nas, sve je pocelo 95. bronzom na EP kada su Italijani i Holandjani bili vanzemaljci sa neverovatnim zvezdama, retko da su set gubili. Vredi spomenuti i Brdjovica i Tanaskovica kojih nema ovde a koji su bili jedni od glavnih protagonista u procvatu nase odbojke. Potom je usledilo srebro 97. koje je stvarno sijalo kao zlato, tada su deca na ulicama postavljala mreze za odbojku umesto malih golica. Na talasu te energije stvarali su se novi sampioni, neki od njih ce kasnije postati najbolji igraci sveta i doneti mnostvo medalja svojoj zemlji. Zlato u Sidneju je bilo kruna karijere ovih velemajstora odbojke, godinu dana kasnije samo je potvrdjena dominacija i nakon dve bronze i jednog srebra konacno je kao slag na torti doslo i to zlato sa EP, gde je pobedjena Italija u finalnu rezlutatom 3:0 i tako sklonjena svaka dilema ko je vladar planete u odbojci. Za mene, bronza iz 95. nakon sankcija, koja je najavila zlatno doba nase odbojke i zlato iz Sidneja nakon bombardovanja koje je bilo specifično po mnogo cemu su dve najvaznije i najlepse stvari koje su se desile nasoj odbojci.

Protiv Holandije najteža utakmica ubedljivo.

Sigurno u samom vrhu omiljenih reprezentacija svih vremena računajući sve sportove, koliko samo majstora odbojke na istom mestu u isto vreme. Šta tek reći za Vanjinu vratolomiju i blok, Nikoline trenutke inspiracije, Kviskovu raznovrsnost, odlične Meštera i Gerića i "rađanje" jednog budućeg odbojkaškog superstara u vidu Ivana Miljkovića, iako je u kolekciji već imao po jednu evropsku i svetsku medalju, ovim zlatom je samo potvrdio klasu koja će trajati čitavu deceniju i kusur. Gospodo, ako kojim slučajem čitate, uživanje je bilo gledati vas i navijati, hvala vam za sve trenutke radosti!

Pa ne znam jesi li primetio da u tebeli tako i pise.

Stvarno ih je bilo milina gledati. Primači Vanja Grbić i Vujević, nikad nisam mogao da odlučim ko je bolji, jedan agresivan i lider, drugi inteligentan i lukav. Nikola uvek smiren i pametan. Korektori Batez i Brđović odlični, a onda se pojavio Miljković pa još više podigao nivo. Fenomenalna ekipa, od tada više i ne pratim odbojku.

Vladimir do brata brat do Ivana i Ivan grozni za Ruse. Veliki Dusko Korac. Protiv Holandije ostavimo svece za peti set.

Skoro nedje sam komentarisao ovu ekipu,ljudi pa to ne moze da se poredi sa svim ovim ekipama posle njih. Uzivanje je bilo gledati sve ove majstore koji su ostavljali srce na terenu za repku

Skolski primer je ovaj turnir bio, da kad su 2 ekipe slicnog kvaliteta, jako je tesko, skoro nemoguce da u razmaku od par dana jedna ekipa 2 puta pobedi ovu drugu. I tako mi izgubismo od rusije i italije u grupi, pa ih posle par dana dobismo u polufinalu i finalu.

U bilo koje doba da me probude znao bih kao iz topa da navedem ovu prvu postavu.

Bila jednom jedna zemlja.
Ne ponovilo se.

tabela sa rezultatima nije tacna.
izgubili smo prve dve utakmice od Italije i Rusije glat.

46 godina kako su studenti Univerziteta u Ljubljani, jedini u SFRJ, održali protest protiv pogubljenja 5 Baskijaca. A, da to nije sport....Kad bolje razmislim to i nije bilo u vestima u ono vreme, niti je iko uradio neku emisiju kasnije. Da se razumemo, bilo je i studenata iz Srbije.

tabela sa rezultatima nije tacna.
izgubili smo prve dve utakmice od Italije i Rusije glat.

46 godina kako su studenti Univerziteta u Ljubljani, jedini u SFRJ, održali protest protiv pogubljenja 5 Baskijaca. A, da to nije sport....Kad bolje razmislim to i nije bilo u vestima u ono vreme, niti je iko uradio neku emisiju kasnije. Da se razumemo, bilo je i studenata iz Srbije.

Bila jednom jedna zemlja.
Ne ponovilo se.

Pa ne znam jesi li primetio da u tebeli tako i pise.

Kakva timčina i kakve igračine, da se svaki put naježiš. I to svi odrasli u najgorim vremenima i u domaćim klubovima! Koji su i tada u tim okolnostima imali sistem i školu. Sidnej je bio samo kruna tog raskošnog talenta i krvavog rada. Olimp generacija.

Tužno je na šta je spala klupska odbojka danas. Aca Boričić je vukao 20+ godina sve na leđima ali ne može ni on doveka. Bojim se da za ovaj prelepi sport slede vrlo teški dani.

Vladimir do brata brat do Ivana i Ivan grozni za Ruse. Veliki Dusko Korac. Protiv Holandije ostavimo svece za peti set.

Stvarno ih je bilo milina gledati. Primači Vanja Grbić i Vujević, nikad nisam mogao da odlučim ko je bolji, jedan agresivan i lider, drugi inteligentan i lukav. Nikola uvek smiren i pametan. Korektori Batez i Brđović odlični, a onda se pojavio Miljković pa još više podigao nivo. Fenomenalna ekipa, od tada više i ne pratim odbojku.

Ne znam da li sam vise voleo da gledam Bateza kako servira, Gerica kako blokira, Nikolu kako dize ili Vanju kako smecuje. Nije na odmet reci da je tada odbojka bila u svom prajmu. Za nas, sve je pocelo 95. bronzom na EP kada su Italijani i Holandjani bili vanzemaljci sa neverovatnim zvezdama, retko da su set gubili. Vredi spomenuti i Brdjovica i Tanaskovica kojih nema ovde a koji su bili jedni od glavnih protagonista u procvatu nase odbojke. Potom je usledilo srebro 97. koje je stvarno sijalo kao zlato, tada su deca na ulicama postavljala mreze za odbojku umesto malih golica. Na talasu te energije stvarali su se novi sampioni, neki od njih ce kasnije postati najbolji igraci sveta i doneti mnostvo medalja svojoj zemlji. Zlato u Sidneju je bilo kruna karijere ovih velemajstora odbojke, godinu dana kasnije samo je potvrdjena dominacija i nakon dve bronze i jednog srebra konacno je kao slag na torti doslo i to zlato sa EP, gde je pobedjena Italija u finalnu rezlutatom 3:0 i tako sklonjena svaka dilema ko je vladar planete u odbojci. Za mene, bronza iz 95. nakon sankcija, koja je najavila zlatno doba nase odbojke i zlato iz Sidneja nakon bombardovanja koje je bilo specifično po mnogo cemu su dve najvaznije i najlepse stvari koje su se desile nasoj odbojci.

Protiv Holandije najteža utakmica ubedljivo.

Miljkovića da spomenemo, 19 poena u finalu.

Sigurno u samom vrhu omiljenih reprezentacija svih vremena računajući sve sportove, koliko samo majstora odbojke na istom mestu u isto vreme. Šta tek reći za Vanjinu vratolomiju i blok, Nikoline trenutke inspiracije, Kviskovu raznovrsnost, odlične Meštera i Gerića i "rađanje" jednog budućeg odbojkaškog superstara u vidu Ivana Miljkovića, iako je u kolekciji već imao po jednu evropsku i svetsku medalju, ovim zlatom je samo potvrdio klasu koja će trajati čitavu deceniju i kusur. Gospodo, ako kojim slučajem čitate, uživanje je bilo gledati vas i navijati, hvala vam za sve trenutke radosti!

U bilo koje doba da me probude znao bih kao iz topa da navedem ovu prvu postavu.

Skoro nedje sam komentarisao ovu ekipu,ljudi pa to ne moze da se poredi sa svim ovim ekipama posle njih. Uzivanje je bilo gledati sve ove majstore koji su ostavljali srce na terenu za repku

Skolski primer je ovaj turnir bio, da kad su 2 ekipe slicnog kvaliteta, jako je tesko, skoro nemoguce da u razmaku od par dana jedna ekipa 2 puta pobedi ovu drugu. I tako mi izgubismo od rusije i italije u grupi, pa ih posle par dana dobismo u polufinalu i finalu.