Možda će se mnogi začuditi, jer sumo rvanje nije previše popularno na ovim prostorima (naročito od prestanka emitovanja istog na Eurosportu poodavno), ali ovde je reč o jednom od najdominantnijih i najboljih sportista svih vremena. Neko napisa mašina, a ovaj čovek je to bio i ostao do poslednjeg napravljenog koraka u tom ringu. Dovoljno je reći da se posle polugodišnje pauze zbog povreda i preležane korone vratio u julu i osvojio tradicionalni dvonedeljni turnir bez poraza (15-0), pri tome savladavši svog naslednika na tronu (novog jokozune), takođe Mongolca Terunofudžija u svojoj poslednjoj borbi u karijeri, koji je takođe pre završne borbe poslednjeg dana imao identičan, perfektan skor (14-0). Kakav samo način da se ode u legendu, 45 osvojenih turnira (10 se smatra već izvanrednim uspehom), sigurno bar trećina bez izgubljene borbe, jedan jedini GOAT sumo rvanja - Hakuho Sho! Šteta što nisu potrajali Asašorju i Harumafudži, koji su mu jedini, koliko-toliko pružali dostojan otpor. Njegov otac je osvajač prve olimpijske medalje za Mongoliju mislim u džudou, impresivan borilački pedigre i jedna veličanstvena karijera. Harizma i celokupna aura koju je donosio na "dohjo" (ring) ulivali su strah u kosti svim protivnicima, pa i onim najjačim. Nedovoljno propraćena Legenda svetskog sporta, ta agilnost u kukovima sa 150+kg i neprevaziđena tehnika borbe na pojasu (mavašiju) nikada više neće biti ponovljena. Srećno u zasluženoj penziji, majstore!
Možda će se mnogi začuditi, jer sumo rvanje nije previše popularno na ovim prostorima (naročito od prestanka emitovanja istog na Eurosportu poodavno), ali ovde je reč o jednom od najdominantnijih i najboljih sportista svih vremena. Neko napisa mašina, a ovaj čovek je to bio i ostao do poslednjeg napravljenog koraka u tom ringu. Dovoljno je reći da se posle polugodišnje pauze zbog povreda i preležane korone vratio u julu i osvojio tradicionalni dvonedeljni turnir bez poraza (15-0), pri tome savladavši svog naslednika na tronu (novog jokozune), takođe Mongolca Terunofudžija u svojoj poslednjoj borbi u karijeri, koji je takođe pre završne borbe poslednjeg dana imao identičan, perfektan skor (14-0). Kakav samo način da se ode u legendu, 45 osvojenih turnira (10 se smatra već izvanrednim uspehom), sigurno bar trećina bez izgubljene borbe, jedan jedini GOAT sumo rvanja - Hakuho Sho! Šteta što nisu potrajali Asašorju i Harumafudži, koji su mu jedini, koliko-toliko pružali dostojan otpor. Njegov otac je osvajač prve olimpijske medalje za Mongoliju mislim u džudou, impresivan borilački pedigre i jedna veličanstvena karijera. Harizma i celokupna aura koju je donosio na "dohjo" (ring) ulivali su strah u kosti svim protivnicima, pa i onim najjačim. Nedovoljno propraćena Legenda svetskog sporta, ta agilnost u kukovima sa 150+kg i neprevaziđena tehnika borbe na pojasu (mavašiju) nikada više neće biti ponovljena. Srećno u zasluženoj penziji, majstore!
Možda će se mnogi začuditi, jer sumo rvanje nije previše popularno na ovim prostorima (naročito od prestanka emitovanja istog na Eurosportu poodavno), ali ovde je reč o jednom od najdominantnijih i najboljih sportista svih vremena. Neko napisa mašina, a ovaj čovek je to bio i ostao do poslednjeg napravljenog koraka u tom ringu. Dovoljno je reći da se posle polugodišnje pauze zbog povreda i preležane korone vratio u julu i osvojio tradicionalni dvonedeljni turnir bez poraza (15-0), pri tome savladavši svog naslednika na tronu (novog jokozune), takođe Mongolca Terunofudžija u svojoj poslednjoj borbi u karijeri, koji je takođe pre završne borbe poslednjeg dana imao identičan, perfektan skor (14-0). Kakav samo način da se ode u legendu, 45 osvojenih turnira (10 se smatra već izvanrednim uspehom), sigurno bar trećina bez izgubljene borbe, jedan jedini GOAT sumo rvanja - Hakuho Sho! Šteta što nisu potrajali Asašorju i Harumafudži, koji su mu jedini, koliko-toliko pružali dostojan otpor. Njegov otac je osvajač prve olimpijske medalje za Mongoliju mislim u džudou, impresivan borilački pedigre i jedna veličanstvena karijera. Harizma i celokupna aura koju je donosio na "dohjo" (ring) ulivali su strah u kosti svim protivnicima, pa i onim najjačim. Nedovoljno propraćena Legenda svetskog sporta, ta agilnost u kukovima sa 150+kg i neprevaziđena tehnika borbe na pojasu (mavašiju) nikada više neće biti ponovljena. Srećno u zasluženoj penziji, majstore!
IMAGE SOURCE
5 Komentari
Sortiraj po: