Pre samo nekoliko godina Gregori van der Vil bio je najbolji desni bek Holandije, sa kojom je 2010. godine igrao finale Svetskog prvenstva u Južnoj Africi.
@bez
Nisam siguran da je to kod tebe napad panike.Ja se još uvek lečim od toga. Ko god je imao te probleme zna koliko je to nezgodno i nikad se neće podsmevati nekom ko ih ima. Kod mene se ispoljavalo tako što bi mi srce počelo lupati ubrzano,trnci i znoj bi me prožimali,osećaj gubitka vazduha. Moja podsvest me je ubeđivala da sam smrtno bolestan,i da je pitanje dana,ili sata ili i kraće. Zbog toga sam bio nervozan ,cupkao nogom,nisam mogao da vodim normalan razgovor. Prošao sam sve preglede i sve je bilo ok. Na kraju sam posetio psihijatra,koji mi je rekao da je to samo prolazno stanje i kako mnogi ljudi prolaze kroz to. Dobio sa lek "elicea",i sad mi je mnogo bolje,nemam više te napade,lakše obavljamo sve poslove i podnosim svakodnevne stresove
Posto imam vec 15 godina iskustva sa nervozom, evo par saveta za ljude koji pate od anksioznisti: 1) Niste jedini, niste sami u svetu, mnogi oko vas pate od nje, 2) Ne ustrucavajte se da potrazite strucnu pomoc psihologa/psihijatra jer to nije sramota i verujte dosta pomaze, 3) Fizicka aktivnost dosta pomaze, meni je recimo rezim dizanja tegova i kardio vezbi potpuno zamenio po koji lek koji sam koristio na samom pocetku pre 15 godina, 4) Meditacija ili vezbe za relaksaciju takodje pomazu, 5) Zdrava isrhana je kljucna, jer omogucava zdrav nacin zivota, telo i um, 6) Ne zaboravite da postoji svetlo na kraju tunela, iako ga mozda trenutno ne vidite, ali vremenom ce te se izboriti sa tim. Srecno!
Znam kako mu je. Imam slično iskustvo nažalost i to ni najvećem dušmanu ne bih poželeo. Od malena sam bio takav. U školi vukovac i sve lagano, ali paničar. Hodam ulicom, neko se nasmeje. Odmah pomislim da je meni. Nisam mnogo komunikativan. Imam par prijatelja s kojima se znam od malena.
Generalno mi je teže da komuniciram sa nepoznatim ljudima. Ponašam se dosta izveštačeno. Da ne pominjem stalno suve usne i naglo znojenje dlanova. Jednostavno uvek se osećate odbačeno od društva, ljudi.... Uvek vam se čini da ste manje vredni od svih. Ljudi koji to nisu doživeli ne treba ni da komentarišu, a kamoli da se podsmevaju bilo kome da takvim problemom.
Glavni problem je što si u današnjem svetu retardiran ili umno oboleo ako imaš takav problem. Onda ide podsmevanje i odbačenost. Zato je takve probleme jednostavno nemoguće rešiti.........../
I ne razumem zašto ljudi uvlače milione koje on ima na računu u ovo. Kada vas taj problem zadesi, verujte mi, pare su vam zadnje što vam pada na pamet.
bez@
Pokušajte da svakodnevno praktikujete jutarnje molitve i uveče, pred spavanje , večernje molitve. Vjerujem da bi Vam se stanje pospješilo u svakom smislu. Lakše bi podnosili svu tu napetost , koju mnogi ljudi osjećaju u ovom vremenu..
#Filmofil I ostali koji su naveli svoje probleme,
Ja sam godinama patio od depresije. To stanje ne bih poželio nikom. Bezvoljnost, strah, loši predosjećaji (nerealni) itd. Na sve to se nadoda "stručna" okolina sa čuvenom "trgni se" i da ne pričam dalje jer mi sama pomisao na to vraća nelagodu.
Sve u svemu, otišao sam u Crkvu (iako nijesam praktikovao vjeru i imao sam predrasude) i sa ljudima koji su tamo ulazio polako (uz dosta muke jer sam odgajan kao ateista) u cijelu priču. Vjeruj mi da sam isplivao iz mraka. Najbitnije je da nađeš duhovnika (sveštenika) koji će te pravilno uputiti u sve, jer sam ja bio tvrdoglav i htio sve sam i tad je teže. Nadam se da ćeš uspeti i ti svi koje muče razne "nemani". Pozdrav!
duledudule, kako je to kod tebe krenulo? Koje si simptome imao? Ako ti nije problem napisi tok svega toga, kod kojih si lekara isao, koju si dijagnozu dobio i sl...
(hvala, 02. novembar 2020 16:04)
Pocelo je samo od sebe , mislim od prevelike kolicine stresa , mnogo posla , prelazak iz mladalackog zivota u brak , jedno dete , drugo dete , podsvest , neizvesnost , kako sta dalje.U to vreme je umrlo par mojih drugara , neki od droge , neki od glupog raka , sve te sastavi.Desavalo mi se najcesce na poslu , samo fles , nije mi dobro pascu , bezim iz sanka , jure me kolege , vodili su me i u ambulantu par puta.Kad dodjem tamo sve ok , čuka ok , pritisak mozda nekad malo povisen , ali u principu imaju ljudi iskustva s tim.Daju ti nesto za smirenje i posalju kuci.Kod psihologa nisam isao , tj nisam isao nigde (preporucujem ljudima da idu ako imaju problem) , nekako sam se sabrao uz pomoc price , sto sa prijateljima koji imaju slicna iskustva , sto sa zenom koja mi je bila podrska nikad veca.Desava mi se i sad da imam nelagodu ali stanem kazem ok prosao sam to mnogo puta , necu opet.I nekako furam dalje :) Poenta je da ljudi koji imaju problem , pricaju o tome da se ne stide da iskazu osecanja i sve ce biti ok
Gobeljič je odličan igrač ljudi sude isuviše brzo ima on nekoliko izuzetnih utakmica ali nije ni imao pored sebe dobrih krila obično su na levoj strani gde zvezda odlično funkcioniše a Gobeljič krpi 3.rupe i neigra na nekom mestu standardno siguran sam,da je Gobeljič odličan igrač.
Decko ima 32 godine i milione na racunu, moze da zivi gde god pozeli na svetu? Pa batali fudbal vise, Svidja ti se Toronto? Pa eto ostani pa zivi tamo, sta je problem? Vrati se familiji u Holandiju, nadji neki klub u 4.ligi taman zbog rutine da odradis po trening dnevno i utakmicu vikendom i cao. Ili napravi svoj klub, kupi nekog 5. ligasa pa budi i vlastnik i direktor i trener i igrac...sad si nasao tu nama da places jer te niko nece, pa zavrsi karieru i to je to
Potpuno ga razumem, i kao i Van Der Vil podeliću sa vama moje iskustvo, možda nekome pomogne. Nekoliko puta sam imao panične napade, oni se uglavnom manifestuju fizički - znojenje, tresu ti se ruke i telo, srce lupa, osećaj gušenja. Međutim ja uglavnom imam anksiozne napade, oni su fizički puno blaži (kod mene recimo osećaj ''treme'' i grčenja u stomaku) ali traju duže i češći su. Anksioznost se više ogleda u vidu preterane brige i nerviranja, razmišljanja o potencijalnim događajima i tripovanje u stilu ''šta ako ovo ili ono?''. Tu je i depresija kao bezvoljnost i gubitak zadovoljstva. Kod mene se depra i anksioznost recimo javlja u vidu nemogućnosti da se iskreno nasmejem, kao da su mi svi mišići lica utrnuli, ne priča mi se, zamišljen sam, delujem ozbiljno... Imao sam i epi napade, zapravo od njih je sve i počelo. Par puta sam probao travu kao tinejdžer i ona je u meni razvila blage epi napade sa zamrzavanjem (nema padanja ni pene, samo se zamrznem na 5-30 sekundi i eventualno kažem neku nasumičnu reč, dok me nečiji glas ne trgne u realnost) Sve to kratko vreme stojim ili sedim nesvestan, kao da je zavesa pala, kao kod ljudi koji mesečare.. i ničega se ne sećam.
Psihičke probleme najčešće uzrokuje stres a posledica su genetike. Ja sam sad u vezi sa devojkom koja mi je bila naj drugarica u srednjoj, pa su mi se opet počeli javljati anksiozno-panični napadi. Divna je osoba ali počinjemo da otkrivamo oboje međusobno neke negativne osobine koje nas stresiraju.
SVIMA KOJI IMAJU NAPADE PANIKE MOGU DA PREPORUČIM AUTOGENI TRENING. NADJITE NA NETU PSIHOLOGA KOJI SE BAVI TOM METODOM I ZA PAR MESECI ĆE ANKSIOZNOST BITI POBEĐENA.
JA NISAM SMEO DA NAPOLJE SKORO GODINU DANA. MISLIO SAM DA UMIREM BAR NEKIH 10 PUTA. ANKSIOLITICI I ANTIDEPRESIVI MI NISU POMAGALI.
AUTOGENI TRENING MI JE SREDIO SVE I EVO VEĆ 15 GODINA AKSIOZNI NAPADI SU MOJA PROŠLOST!
@duledudule, kako je to kod tebe krenulo? Koje si simptome imao? Ako ti nije problem napisi tok svega toga, kod kojih si lekara isao, koju si dijagnozu dobio i sl...
Vrlo dobar igrac ali psiha i nacin zivota ucini svoje. Ja povremeno imam napade panike koje uspem nekako da iskontrolisem, mislim da patim od anksioznosti koja se ne ispoljava na poslu ili u drustvu ali se itekako ispolji kada sam kuci sam i kada nema nigde nikoga. Jednom mi se desio napad u autobusu gde sam utripovao da cu da povracam iako nikad nisam imao problem od voznje (ni u autobusu), jednom mi se desilo u nocnom klubu kad sam bio "pod jakim gasom" jer sam tad utripovao da cu da se ugusim (nisam nikad duvao). Imao sam burno detinjstvo i prolazio kroz svasta, otac je pravio probleme, pio, tukao majku pred nama bez razloga, posle je i ona pocela da pije pa ju je tukao sto ona pije...Povrh svega ja zbog mog anksioznog stanja ne uspevam da nadjem devojku jer se plasim vezivanja i ozbiljnosti koje nosi veza i, sutra, brak..Plasim se da ce me devojka prevariti, da ce mi se svi smejati i slicno...Zbog toga se osecam depresivno, neispunjeno...haos
Nakon ovakve ispovesti, gde ne mislim da treba zaliti decka nego mu odati priznanje za hrabrost da sve to javno iznese, nema mesta komentarima tip "Terza reaguj", "dodji u Partizan mogao bi jos i da uzmes neku kintu..."!
Prijatelju nemoj da brineš, ima mesta u Partizanu! Predstavili bi te kao novu BOMBU i bivšeg igrača PSŽ-a, a uzeo bi i neku paru. Samo se bar potrudi da imaš optimalnu telesnu masu, a ne kao ovaj koji je skoro došao sa 10-ak kg viška.
Zajebana stvar.Pricam iz licnog iskustva.Ne znam kako sam sam izvinklao u glavi ali trajalo je jedno dve tri godine.Samo te spuca na sred ulice , nije mi dobro pascu , sta da radim.Pocinjem da trcim , ne znam sto , ne znam od koga bezim.Samo da dojurim do kuce.Stres je po mom misljenu glavni uzrocnik.A ja sam uz pomoc zene i klinaca to uspeo da stavim pod kontrolu , mada ako neko ima problem nije glupo niti sramota da se potrazi strucna pomoc.I treba da se prica o tome kao sto prica Can Der Vil , i to pomaze ljudima.
Ne znam, pricam hipoteticki, ali meni izgleda kao da ga je ovaj batica bas ljuljao, da ne pisem sta sve spada u to ... i da je samim tim doslo i do velikog pada u njegovoj karijeri
Zajebana stvar.Pricam iz licnog iskustva.Ne znam kako sam sam izvinklao u glavi ali trajalo je jedno dve tri godine.Samo te spuca na sred ulice , nije mi dobro pascu , sta da radim.Pocinjem da trcim , ne znam sto , ne znam od koga bezim.Samo da dojurim do kuce.Stres je po mom misljenu glavni uzrocnik.A ja sam uz pomoc zene i klinaca to uspeo da stavim pod kontrolu , mada ako neko ima problem nije glupo niti sramota da se potrazi strucna pomoc.I treba da se prica o tome kao sto prica Can Der Vil , i to pomaze ljudima.
Vrlo dobar igrac ali psiha i nacin zivota ucini svoje. Ja povremeno imam napade panike koje uspem nekako da iskontrolisem, mislim da patim od anksioznosti koja se ne ispoljava na poslu ili u drustvu ali se itekako ispolji kada sam kuci sam i kada nema nigde nikoga. Jednom mi se desio napad u autobusu gde sam utripovao da cu da povracam iako nikad nisam imao problem od voznje (ni u autobusu), jednom mi se desilo u nocnom klubu kad sam bio "pod jakim gasom" jer sam tad utripovao da cu da se ugusim (nisam nikad duvao). Imao sam burno detinjstvo i prolazio kroz svasta, otac je pravio probleme, pio, tukao majku pred nama bez razloga, posle je i ona pocela da pije pa ju je tukao sto ona pije...Povrh svega ja zbog mog anksioznog stanja ne uspevam da nadjem devojku jer se plasim vezivanja i ozbiljnosti koje nosi veza i, sutra, brak..Plasim se da ce me devojka prevariti, da ce mi se svi smejati i slicno...Zbog toga se osecam depresivno, neispunjeno...haos
Potpuno ga razumem, i kao i Van Der Vil podeliću sa vama moje iskustvo, možda nekome pomogne. Nekoliko puta sam imao panične napade, oni se uglavnom manifestuju fizički - znojenje, tresu ti se ruke i telo, srce lupa, osećaj gušenja. Međutim ja uglavnom imam anksiozne napade, oni su fizički puno blaži (kod mene recimo osećaj ''treme'' i grčenja u stomaku) ali traju duže i češći su. Anksioznost se više ogleda u vidu preterane brige i nerviranja, razmišljanja o potencijalnim događajima i tripovanje u stilu ''šta ako ovo ili ono?''. Tu je i depresija kao bezvoljnost i gubitak zadovoljstva. Kod mene se depra i anksioznost recimo javlja u vidu nemogućnosti da se iskreno nasmejem, kao da su mi svi mišići lica utrnuli, ne priča mi se, zamišljen sam, delujem ozbiljno... Imao sam i epi napade, zapravo od njih je sve i počelo. Par puta sam probao travu kao tinejdžer i ona je u meni razvila blage epi napade sa zamrzavanjem (nema padanja ni pene, samo se zamrznem na 5-30 sekundi i eventualno kažem neku nasumičnu reč, dok me nečiji glas ne trgne u realnost) Sve to kratko vreme stojim ili sedim nesvestan, kao da je zavesa pala, kao kod ljudi koji mesečare.. i ničega se ne sećam.
Psihičke probleme najčešće uzrokuje stres a posledica su genetike. Ja sam sad u vezi sa devojkom koja mi je bila naj drugarica u srednjoj, pa su mi se opet počeli javljati anksiozno-panični napadi. Divna je osoba ali počinjemo da otkrivamo oboje međusobno neke negativne osobine koje nas stresiraju.
Nakon ovakve ispovesti, gde ne mislim da treba zaliti decka nego mu odati priznanje za hrabrost da sve to javno iznese, nema mesta komentarima tip "Terza reaguj", "dodji u Partizan mogao bi jos i da uzmes neku kintu..."!
SVIMA KOJI IMAJU NAPADE PANIKE MOGU DA PREPORUČIM AUTOGENI TRENING. NADJITE NA NETU PSIHOLOGA KOJI SE BAVI TOM METODOM I ZA PAR MESECI ĆE ANKSIOZNOST BITI POBEĐENA.
JA NISAM SMEO DA NAPOLJE SKORO GODINU DANA. MISLIO SAM DA UMIREM BAR NEKIH 10 PUTA. ANKSIOLITICI I ANTIDEPRESIVI MI NISU POMAGALI.
AUTOGENI TRENING MI JE SREDIO SVE I EVO VEĆ 15 GODINA AKSIOZNI NAPADI SU MOJA PROŠLOST!
Prijatelju nemoj da brineš, ima mesta u Partizanu! Predstavili bi te kao novu BOMBU i bivšeg igrača PSŽ-a, a uzeo bi i neku paru. Samo se bar potrudi da imaš optimalnu telesnu masu, a ne kao ovaj koji je skoro došao sa 10-ak kg viška.
duledudule, kako je to kod tebe krenulo? Koje si simptome imao? Ako ti nije problem napisi tok svega toga, kod kojih si lekara isao, koju si dijagnozu dobio i sl...
(hvala, 02. novembar 2020 16:04)
Pocelo je samo od sebe , mislim od prevelike kolicine stresa , mnogo posla , prelazak iz mladalackog zivota u brak , jedno dete , drugo dete , podsvest , neizvesnost , kako sta dalje.U to vreme je umrlo par mojih drugara , neki od droge , neki od glupog raka , sve te sastavi.Desavalo mi se najcesce na poslu , samo fles , nije mi dobro pascu , bezim iz sanka , jure me kolege , vodili su me i u ambulantu par puta.Kad dodjem tamo sve ok , čuka ok , pritisak mozda nekad malo povisen , ali u principu imaju ljudi iskustva s tim.Daju ti nesto za smirenje i posalju kuci.Kod psihologa nisam isao , tj nisam isao nigde (preporucujem ljudima da idu ako imaju problem) , nekako sam se sabrao uz pomoc price , sto sa prijateljima koji imaju slicna iskustva , sto sa zenom koja mi je bila podrska nikad veca.Desava mi se i sad da imam nelagodu ali stanem kazem ok prosao sam to mnogo puta , necu opet.I nekako furam dalje :) Poenta je da ljudi koji imaju problem , pricaju o tome da se ne stide da iskazu osecanja i sve ce biti ok
#Filmofil I ostali koji su naveli svoje probleme,
Ja sam godinama patio od depresije. To stanje ne bih poželio nikom. Bezvoljnost, strah, loši predosjećaji (nerealni) itd. Na sve to se nadoda "stručna" okolina sa čuvenom "trgni se" i da ne pričam dalje jer mi sama pomisao na to vraća nelagodu.
Sve u svemu, otišao sam u Crkvu (iako nijesam praktikovao vjeru i imao sam predrasude) i sa ljudima koji su tamo ulazio polako (uz dosta muke jer sam odgajan kao ateista) u cijelu priču. Vjeruj mi da sam isplivao iz mraka. Najbitnije je da nađeš duhovnika (sveštenika) koji će te pravilno uputiti u sve, jer sam ja bio tvrdoglav i htio sve sam i tad je teže. Nadam se da ćeš uspeti i ti svi koje muče razne "nemani". Pozdrav!
Decko ima 32 godine i milione na racunu, moze da zivi gde god pozeli na svetu? Pa batali fudbal vise, Svidja ti se Toronto? Pa eto ostani pa zivi tamo, sta je problem? Vrati se familiji u Holandiju, nadji neki klub u 4.ligi taman zbog rutine da odradis po trening dnevno i utakmicu vikendom i cao. Ili napravi svoj klub, kupi nekog 5. ligasa pa budi i vlastnik i direktor i trener i igrac...sad si nasao tu nama da places jer te niko nece, pa zavrsi karieru i to je to
@duledudule, kako je to kod tebe krenulo? Koje si simptome imao? Ako ti nije problem napisi tok svega toga, kod kojih si lekara isao, koju si dijagnozu dobio i sl...
Posto imam vec 15 godina iskustva sa nervozom, evo par saveta za ljude koji pate od anksioznisti: 1) Niste jedini, niste sami u svetu, mnogi oko vas pate od nje, 2) Ne ustrucavajte se da potrazite strucnu pomoc psihologa/psihijatra jer to nije sramota i verujte dosta pomaze, 3) Fizicka aktivnost dosta pomaze, meni je recimo rezim dizanja tegova i kardio vezbi potpuno zamenio po koji lek koji sam koristio na samom pocetku pre 15 godina, 4) Meditacija ili vezbe za relaksaciju takodje pomazu, 5) Zdrava isrhana je kljucna, jer omogucava zdrav nacin zivota, telo i um, 6) Ne zaboravite da postoji svetlo na kraju tunela, iako ga mozda trenutno ne vidite, ali vremenom ce te se izboriti sa tim. Srecno!
Znam kako mu je. Imam slično iskustvo nažalost i to ni najvećem dušmanu ne bih poželeo. Od malena sam bio takav. U školi vukovac i sve lagano, ali paničar. Hodam ulicom, neko se nasmeje. Odmah pomislim da je meni. Nisam mnogo komunikativan. Imam par prijatelja s kojima se znam od malena.
Generalno mi je teže da komuniciram sa nepoznatim ljudima. Ponašam se dosta izveštačeno. Da ne pominjem stalno suve usne i naglo znojenje dlanova. Jednostavno uvek se osećate odbačeno od društva, ljudi.... Uvek vam se čini da ste manje vredni od svih. Ljudi koji to nisu doživeli ne treba ni da komentarišu, a kamoli da se podsmevaju bilo kome da takvim problemom.
Glavni problem je što si u današnjem svetu retardiran ili umno oboleo ako imaš takav problem. Onda ide podsmevanje i odbačenost. Zato je takve probleme jednostavno nemoguće rešiti.........../
I ne razumem zašto ljudi uvlače milione koje on ima na računu u ovo. Kada vas taj problem zadesi, verujte mi, pare su vam zadnje što vam pada na pamet.
Ne znam, pricam hipoteticki, ali meni izgleda kao da ga je ovaj batica bas ljuljao, da ne pisem sta sve spada u to ... i da je samim tim doslo i do velikog pada u njegovoj karijeri
@bez
Nisam siguran da je to kod tebe napad panike.Ja se još uvek lečim od toga. Ko god je imao te probleme zna koliko je to nezgodno i nikad se neće podsmevati nekom ko ih ima. Kod mene se ispoljavalo tako što bi mi srce počelo lupati ubrzano,trnci i znoj bi me prožimali,osećaj gubitka vazduha. Moja podsvest me je ubeđivala da sam smrtno bolestan,i da je pitanje dana,ili sata ili i kraće. Zbog toga sam bio nervozan ,cupkao nogom,nisam mogao da vodim normalan razgovor. Prošao sam sve preglede i sve je bilo ok. Na kraju sam posetio psihijatra,koji mi je rekao da je to samo prolazno stanje i kako mnogi ljudi prolaze kroz to. Dobio sa lek "elicea",i sad mi je mnogo bolje,nemam više te napade,lakše obavljamo sve poslove i podnosim svakodnevne stresove
Gobeljič je odličan igrač ljudi sude isuviše brzo ima on nekoliko izuzetnih utakmica ali nije ni imao pored sebe dobrih krila obično su na levoj strani gde zvezda odlično funkcioniše a Gobeljič krpi 3.rupe i neigra na nekom mestu standardno siguran sam,da je Gobeljič odličan igrač.
bez@
Pokušajte da svakodnevno praktikujete jutarnje molitve i uveče, pred spavanje , večernje molitve. Vjerujem da bi Vam se stanje pospješilo u svakom smislu. Lakše bi podnosili svu tu napetost , koju mnogi ljudi osjećaju u ovom vremenu..
Ne znam, pricam hipoteticki, ali meni izgleda kao da ga je ovaj batica bas ljuljao, da ne pisem sta sve spada u to ... i da je samim tim doslo i do velikog pada u njegovoj karijeri
Decko ima 32 godine i milione na racunu, moze da zivi gde god pozeli na svetu? Pa batali fudbal vise, Svidja ti se Toronto? Pa eto ostani pa zivi tamo, sta je problem? Vrati se familiji u Holandiju, nadji neki klub u 4.ligi taman zbog rutine da odradis po trening dnevno i utakmicu vikendom i cao. Ili napravi svoj klub, kupi nekog 5. ligasa pa budi i vlastnik i direktor i trener i igrac...sad si nasao tu nama da places jer te niko nece, pa zavrsi karieru i to je to
Prijatelju nemoj da brineš, ima mesta u Partizanu! Predstavili bi te kao novu BOMBU i bivšeg igrača PSŽ-a, a uzeo bi i neku paru. Samo se bar potrudi da imaš optimalnu telesnu masu, a ne kao ovaj koji je skoro došao sa 10-ak kg viška.
Gobeljič je odličan igrač ljudi sude isuviše brzo ima on nekoliko izuzetnih utakmica ali nije ni imao pored sebe dobrih krila obično su na levoj strani gde zvezda odlično funkcioniše a Gobeljič krpi 3.rupe i neigra na nekom mestu standardno siguran sam,da je Gobeljič odličan igrač.
@duledudule, kako je to kod tebe krenulo? Koje si simptome imao? Ako ti nije problem napisi tok svega toga, kod kojih si lekara isao, koju si dijagnozu dobio i sl...
Vrlo dobar igrac ali psiha i nacin zivota ucini svoje. Ja povremeno imam napade panike koje uspem nekako da iskontrolisem, mislim da patim od anksioznosti koja se ne ispoljava na poslu ili u drustvu ali se itekako ispolji kada sam kuci sam i kada nema nigde nikoga. Jednom mi se desio napad u autobusu gde sam utripovao da cu da povracam iako nikad nisam imao problem od voznje (ni u autobusu), jednom mi se desilo u nocnom klubu kad sam bio "pod jakim gasom" jer sam tad utripovao da cu da se ugusim (nisam nikad duvao). Imao sam burno detinjstvo i prolazio kroz svasta, otac je pravio probleme, pio, tukao majku pred nama bez razloga, posle je i ona pocela da pije pa ju je tukao sto ona pije...Povrh svega ja zbog mog anksioznog stanja ne uspevam da nadjem devojku jer se plasim vezivanja i ozbiljnosti koje nosi veza i, sutra, brak..Plasim se da ce me devojka prevariti, da ce mi se svi smejati i slicno...Zbog toga se osecam depresivno, neispunjeno...haos
Potpuno ga razumem, i kao i Van Der Vil podeliću sa vama moje iskustvo, možda nekome pomogne. Nekoliko puta sam imao panične napade, oni se uglavnom manifestuju fizički - znojenje, tresu ti se ruke i telo, srce lupa, osećaj gušenja. Međutim ja uglavnom imam anksiozne napade, oni su fizički puno blaži (kod mene recimo osećaj ''treme'' i grčenja u stomaku) ali traju duže i češći su. Anksioznost se više ogleda u vidu preterane brige i nerviranja, razmišljanja o potencijalnim događajima i tripovanje u stilu ''šta ako ovo ili ono?''. Tu je i depresija kao bezvoljnost i gubitak zadovoljstva. Kod mene se depra i anksioznost recimo javlja u vidu nemogućnosti da se iskreno nasmejem, kao da su mi svi mišići lica utrnuli, ne priča mi se, zamišljen sam, delujem ozbiljno... Imao sam i epi napade, zapravo od njih je sve i počelo. Par puta sam probao travu kao tinejdžer i ona je u meni razvila blage epi napade sa zamrzavanjem (nema padanja ni pene, samo se zamrznem na 5-30 sekundi i eventualno kažem neku nasumičnu reč, dok me nečiji glas ne trgne u realnost) Sve to kratko vreme stojim ili sedim nesvestan, kao da je zavesa pala, kao kod ljudi koji mesečare.. i ničega se ne sećam.
Psihičke probleme najčešće uzrokuje stres a posledica su genetike. Ja sam sad u vezi sa devojkom koja mi je bila naj drugarica u srednjoj, pa su mi se opet počeli javljati anksiozno-panični napadi. Divna je osoba ali počinjemo da otkrivamo oboje međusobno neke negativne osobine koje nas stresiraju.
SVIMA KOJI IMAJU NAPADE PANIKE MOGU DA PREPORUČIM AUTOGENI TRENING. NADJITE NA NETU PSIHOLOGA KOJI SE BAVI TOM METODOM I ZA PAR MESECI ĆE ANKSIOZNOST BITI POBEĐENA.
JA NISAM SMEO DA NAPOLJE SKORO GODINU DANA. MISLIO SAM DA UMIREM BAR NEKIH 10 PUTA. ANKSIOLITICI I ANTIDEPRESIVI MI NISU POMAGALI.
AUTOGENI TRENING MI JE SREDIO SVE I EVO VEĆ 15 GODINA AKSIOZNI NAPADI SU MOJA PROŠLOST!
Nakon ovakve ispovesti, gde ne mislim da treba zaliti decka nego mu odati priznanje za hrabrost da sve to javno iznese, nema mesta komentarima tip "Terza reaguj", "dodji u Partizan mogao bi jos i da uzmes neku kintu..."!
#Filmofil I ostali koji su naveli svoje probleme,
Ja sam godinama patio od depresije. To stanje ne bih poželio nikom. Bezvoljnost, strah, loši predosjećaji (nerealni) itd. Na sve to se nadoda "stručna" okolina sa čuvenom "trgni se" i da ne pričam dalje jer mi sama pomisao na to vraća nelagodu.
Sve u svemu, otišao sam u Crkvu (iako nijesam praktikovao vjeru i imao sam predrasude) i sa ljudima koji su tamo ulazio polako (uz dosta muke jer sam odgajan kao ateista) u cijelu priču. Vjeruj mi da sam isplivao iz mraka. Najbitnije je da nađeš duhovnika (sveštenika) koji će te pravilno uputiti u sve, jer sam ja bio tvrdoglav i htio sve sam i tad je teže. Nadam se da ćeš uspeti i ti svi koje muče razne "nemani". Pozdrav!
bez@
Pokušajte da svakodnevno praktikujete jutarnje molitve i uveče, pred spavanje , večernje molitve. Vjerujem da bi Vam se stanje pospješilo u svakom smislu. Lakše bi podnosili svu tu napetost , koju mnogi ljudi osjećaju u ovom vremenu..
Zajebana stvar.Pricam iz licnog iskustva.Ne znam kako sam sam izvinklao u glavi ali trajalo je jedno dve tri godine.Samo te spuca na sred ulice , nije mi dobro pascu , sta da radim.Pocinjem da trcim , ne znam sto , ne znam od koga bezim.Samo da dojurim do kuce.Stres je po mom misljenu glavni uzrocnik.A ja sam uz pomoc zene i klinaca to uspeo da stavim pod kontrolu , mada ako neko ima problem nije glupo niti sramota da se potrazi strucna pomoc.I treba da se prica o tome kao sto prica Can Der Vil , i to pomaze ljudima.
Znam kako mu je. Imam slično iskustvo nažalost i to ni najvećem dušmanu ne bih poželeo. Od malena sam bio takav. U školi vukovac i sve lagano, ali paničar. Hodam ulicom, neko se nasmeje. Odmah pomislim da je meni. Nisam mnogo komunikativan. Imam par prijatelja s kojima se znam od malena.
Generalno mi je teže da komuniciram sa nepoznatim ljudima. Ponašam se dosta izveštačeno. Da ne pominjem stalno suve usne i naglo znojenje dlanova. Jednostavno uvek se osećate odbačeno od društva, ljudi.... Uvek vam se čini da ste manje vredni od svih. Ljudi koji to nisu doživeli ne treba ni da komentarišu, a kamoli da se podsmevaju bilo kome da takvim problemom.
Glavni problem je što si u današnjem svetu retardiran ili umno oboleo ako imaš takav problem. Onda ide podsmevanje i odbačenost. Zato je takve probleme jednostavno nemoguće rešiti.........../
I ne razumem zašto ljudi uvlače milione koje on ima na računu u ovo. Kada vas taj problem zadesi, verujte mi, pare su vam zadnje što vam pada na pamet.
duledudule, kako je to kod tebe krenulo? Koje si simptome imao? Ako ti nije problem napisi tok svega toga, kod kojih si lekara isao, koju si dijagnozu dobio i sl...
(hvala, 02. novembar 2020 16:04)
Pocelo je samo od sebe , mislim od prevelike kolicine stresa , mnogo posla , prelazak iz mladalackog zivota u brak , jedno dete , drugo dete , podsvest , neizvesnost , kako sta dalje.U to vreme je umrlo par mojih drugara , neki od droge , neki od glupog raka , sve te sastavi.Desavalo mi se najcesce na poslu , samo fles , nije mi dobro pascu , bezim iz sanka , jure me kolege , vodili su me i u ambulantu par puta.Kad dodjem tamo sve ok , čuka ok , pritisak mozda nekad malo povisen , ali u principu imaju ljudi iskustva s tim.Daju ti nesto za smirenje i posalju kuci.Kod psihologa nisam isao , tj nisam isao nigde (preporucujem ljudima da idu ako imaju problem) , nekako sam se sabrao uz pomoc price , sto sa prijateljima koji imaju slicna iskustva , sto sa zenom koja mi je bila podrska nikad veca.Desava mi se i sad da imam nelagodu ali stanem kazem ok prosao sam to mnogo puta , necu opet.I nekako furam dalje :) Poenta je da ljudi koji imaju problem , pricaju o tome da se ne stide da iskazu osecanja i sve ce biti ok
@bez
Nisam siguran da je to kod tebe napad panike.Ja se još uvek lečim od toga. Ko god je imao te probleme zna koliko je to nezgodno i nikad se neće podsmevati nekom ko ih ima. Kod mene se ispoljavalo tako što bi mi srce počelo lupati ubrzano,trnci i znoj bi me prožimali,osećaj gubitka vazduha. Moja podsvest me je ubeđivala da sam smrtno bolestan,i da je pitanje dana,ili sata ili i kraće. Zbog toga sam bio nervozan ,cupkao nogom,nisam mogao da vodim normalan razgovor. Prošao sam sve preglede i sve je bilo ok. Na kraju sam posetio psihijatra,koji mi je rekao da je to samo prolazno stanje i kako mnogi ljudi prolaze kroz to. Dobio sa lek "elicea",i sad mi je mnogo bolje,nemam više te napade,lakše obavljamo sve poslove i podnosim svakodnevne stresove
Posto imam vec 15 godina iskustva sa nervozom, evo par saveta za ljude koji pate od anksioznisti: 1) Niste jedini, niste sami u svetu, mnogi oko vas pate od nje, 2) Ne ustrucavajte se da potrazite strucnu pomoc psihologa/psihijatra jer to nije sramota i verujte dosta pomaze, 3) Fizicka aktivnost dosta pomaze, meni je recimo rezim dizanja tegova i kardio vezbi potpuno zamenio po koji lek koji sam koristio na samom pocetku pre 15 godina, 4) Meditacija ili vezbe za relaksaciju takodje pomazu, 5) Zdrava isrhana je kljucna, jer omogucava zdrav nacin zivota, telo i um, 6) Ne zaboravite da postoji svetlo na kraju tunela, iako ga mozda trenutno ne vidite, ali vremenom ce te se izboriti sa tim. Srecno!
IMAGE SOURCE
34 Komentari
Sortiraj po: