CZ: Zemunu poštovanje, nama bodovi

Gospodo,i sa utakmicom vise od Partizana nemojte zaboraviti to istaci.

Vojvodina:ISTORIJA




Novi Sad ,grad taman po meri coveka. Ni prevelik ni premalen ,ni prebrz ni prespor ni preambiciozan ni lenj. Ne obećava što se ne može ,ali i ne ostavlja rane razočarenja. I odmah tu ispod njegovog velikog blaga petrovaradinske tvrdjave, na prostranoj ravnici ,proteze se taj srednjeevropski grad u najvecem broju svojih osobina.

Petrovaradinska tvrdjava

Poveca balkanska varos ima ljubav svojih 350.000 mestana svih nacija i vera ,koje su ovom stranom hodile i brodile ,pa se tu zadržale. Grad ima bogatu prošlost ,a kakav mu je mentalitet ,nastaviće se tako i u budućnosti. Zbog svog kulturnog i duhovnog bogatstva zovu ga “Srpskom Atinom” i jedan je od najlepsih i najurednijih gradova u ovom delu Evrope.

Upravo taj grad iznjedrio je jednog od najstarijih Jugoslovenskih fudbalskih klubova ,FK Vojvodinu. Kluba duge tradicije i bogate istorije ,cije vitrine ukrasavaju i dve sampionske titule (stare Jugoslavije) ,pehar srednjeevropskog i RAPAN kupa ,kao i mnogi drugi. Pre zvanicnog osnivanja u dva navrata pre toga je pokusavala srpska intelektualna omladina da osnuje svoj fudbalski klub. Prvi put je to bilo 1902. godine kada je u Novi Sad stigla prva lopta. Srpski studenti osnivaju fudbalski klub kome se uskoro gubi svaki trag. Drugi put je to bilo 1907. godine kada ucenici Velike srpske gimnazije osnivaju svoj klub ,ali ni on nije zaziveo. Ideja o osnivanju kluba se ponovo javlja 1913. godine ,tek 1914. godine nova generacija ucenika Velike pravoslavne srpske gimnazije i nekoliko trgovackih pomocnika ,a uz pomoc uglednih intelektualaca i zanatlija na celu sa Jovanom Ljubojevicem osnivaju fudbalski klub “VOJVODINA”. Po pricanju pokojnog Dr. Koste Hadzija ,jednog od osnivaca kluba ,ideja o osnivanju se rodila na ostrvu u Jezeru ,koje se nalazilo u danasnjem dunavskom parku ,a klub je zvanicno osnovan u strikerskoj radionici majstora Save Sijakova na temerinskom drumu pod imenom “SPORT KLUB VOJVODINA”. Tadasnji osnovani klub je bio “divlji” ,jer tadasnja austrougarska vlast nije dozvoljavala osnivanje jednog takvog kluba ,ipak srpska omladina je nasla svoje mesto za okopljanje ,iako je stalno pracena od strane policije. Veliki uticaj na formiranje FK Vojvodine imalo je gostovanje fudbalera “Velike Srbije” iz Beograda ,koji su u Novom Sadu 23. oktobra 1913. godine igrali protiv UTK. Najodusevljeniji i najpopularniji omladinac osnivanjem Vojvodine bio je Jovan Ljubojevic ,koji je i organizovao prvu i jedinu utakmicu koju je Vojvodina odigrala pre I svetskog rata. Utakmica nije mogla da se igra kod kuce ,jer Vojvodina nije imala svoj teren ,pa je onda utakmicu organizovao protiv Sajkasa iz Kovilja ,najverovatnije zato sto je tamo imao devojku. Pocetak je bio dosta tezak. Pocelo se gotovo ni iz cega. Omladinci su bili uporni ,za svoj novac su nabavili i opremu. Bile su to svetlo plave kosulje u kojima je Vojvodina nastupila na svojoj prvoj utakmici u Kovilju ,a sasila ih je majka igraca Milorada Miliceva.

U koracanju kroz prohujale decenije ,od samog osnivanja 1914. godine i prve odigrane utakmice u Kovilju ,pa do danasnjeg dana ,prolazeci kroz sjaj i sivilo minulih vremena ,godine uspeha i padova ,strepnji ,radosti ,srece i tuge ,uz Vojvodinu su uvek bili i ostali ljudi koji je vole i postuju. Ljudi koji su svakom trenutku znali da podele svu gorcinu i slast pobede i poraza ,ljudi koji su i danas tu i svojim pesmama ,salovima i zastavama daju ovom klubu onu trecu dimenziju... Naravno ,u pitanju su navijaci.

Navijanje je kao i sirom Evrope zapocelo na fudbalskim igralistima. Navijaci Vojvodine su pocetkom bodrenja kluba bili mahom stariji ljudi ,koji su zasebno jedni od drugih ,svaki na svoj nacin ,znali da iskazu ljubav prema voljenom klubu. Najpoznatiji i najvatreniji “vojvodinasi” pocetnog vremena delovanja FK Vojvodine bili su nadaleko poznati Nikola Novakovic i Marko Marcikic. Svake nedelje od jutra do veceri oni su bili na igralistu prateci utakmice raznih Vosinih selekcija.



FK Vojvodina 1924. godine konacno igra na svom stadionu “Karadjordje” ,kod elektricne centrale ( rekonstruisani stadion dobija ime na Vidovdan ) ,cije tribine su bile krcate navijacima.

Svaki funkcioner kluba tada je bio zaduzen da mesecno pokloni klubu izvesnu ,ne malu svotu para ,pa su se odatle izdvajale manje svote novca za navijace ,koji jos 1931. godine putuju na neke od zanimljivijih susreta. U to vreme glavni konkurent Vojvodini bila je ekipa Sabacke Macve ,pa se u tim prilikama obezbedjivao i prevoz za navijace ,koji su tada popunjavali redovno i po sest autobusa.

Navijaci Vojvodine su kupovali clanske karte kako bi dali neki doprinos svome klubu i na taj nacin ga pomagali. To je bio takozvani osnivacki prinos ,koji se placao samo po kupovini karte ,a clanovi pomagaci su placali mesecnu clanarinu. Svaki clan je morao da se pokorava pravilima drustva i resenjima Skupstine Upravnog Odbora. Ko nije redovno placao clanarinu bio je iskljucivan iz drustva i morao je vratiti ovu clansku kartu ,posto je ona davala pravo na putovanje tri puta godisnje ,sa uverenjem ,u pola cene na Drzavnu Zeleznicu prema pravilniku Ministarstva Saobracaja. Neredovnim platisama koji nisu vratili clansku kartu ona je oduzimana putem vlasti ,jer je povlastice mogao imati samo onaj koji je clanarinu uredno placao.

Prvi klub navijaca Vojvodine organizovan je tridesetih godina i sve do tada Vojvodina nije imala nikakvu organizovaniju podrsku na tribinama. Vest o osnivanju Kluba prijatelja Sportskog Kluba “Vojvodine” objavljena je u “Zastavi” 17. decembra 1937. godine kada se udruzuju dobro stojeci Novosadjani u klub prijatelja Vojvodine: “Preksinoc u prostorijama gostionice g. Save Dotlica u Mileticevoj ulici ,odrzan je sastanak prijatelja i simpatizera S.K. Vojvodine. Sastanak sazvan radi osnivanja jednog kluba ,kome ce biti cilj da pomaze S.K. Vojvodinu i to u ovim pravcima: Materijalnim prilozima ,kupovanjem rekvizita iz svoje gotovine ,vrsenje propagande za njene fudbalske priredbe ,istupanjem u svim slucajevima kada to interesi Vojvodine zahtevaju ,organizovanjem navijackih vozova i izleta kada njihov klub gostuje na strani itd. Sredstva kluba bice clanski prinosi ,prihodi ,pokloni i pomoci. Ovom sastanku prisustvovalo je oko 100 prijatelja crvenih ,koji su uglavnom vodili akciju da se klub osnuje”.

Sve do 25. 11. 1939. godine kada je odigrana utakmica Jugoslavija – Vojvodina ,samo velike i zanimljive utakmice su mogle da pokrenu veliki broj navijaca na igraliste. Tada se desio veliki obrt. Vojvodina jeste tada imala najveci broj navijca ,ali u svoje redove nije mogla da ubroji i ne slovene. Medjutim ,sticajem okolnosti bez obzira na naciju i veru Vojvodina je osvojila simpatije svih Novosadjana. Ono sto do tad nikada nije postojalo u Novom Sadu ,takozvani “lokalpatriotizam” ,iscaurio se sam od sebe odjednom ,kada je tim Vojvodine stao u red nasih najboljih klubova. Sam pokazatelj koliko je Vojvodina bila popularna medju svojim navijacima u mnogome govori i jedan slucaj u sezoni 1939/40. Zabelezeno je tada da je Vojvodina gostovala u Osjeku i da je radnik Avda Djoric uoci utakmice svojih ljubimaca krenuo na put u cetvrtak. Posto nije imao novaca za prevoz uputio se peske! Stigao je u grad na Dravi u subotu i sutradan prisustvovao utakmici ,a kada je i nameravao da se u Novi Sad vrati peske pokupili su ga ostali navijaci Vojvodine ,koji su autokarom stigli u Osjek. ( FK Vojvodina od osnivanja do pocetka II svetskog rata )

Pedesetih godina ( kada se Fudbalski klub Vojvodina odomacio u prvoj saveznoj ligi ) Vojvodina je imala jedan od najlepsih terena u zemlji. Nosilac akcije za rekonstrukciju stadiona tada je bio Predrag Viskovic. Pored igraca ,koji nisu bili postedjeni te akcije ,veliki udeo u ovom poduhvatu imali su i navijaci ,koji su time ostavili neizbrisiv trag i dali veliki doprinos svome klubu. Ovoj akciji javio se veliki broj navijaca koji su obavljali najteze fizicke poslove. Oni su na svojim rukama i kolicima preneli stotine kubika zemlje ,sljake ,peska ,busenja…

1957. godine pokrenut je i prvi klubski casopis koji je izlazio jednom mesecno sve do 1987. godine i bio je jedini pravi informator za sve navijace Vojvodine. ( list fudbalskog kluba ) Prvi broj lista fudbalskog kluba Vojvodina je izasao u cetrdesettrecoj godini postojanja kluba ,u godini kada je klub postigao i najveci uspon od svog osnivanja. Vojvodina je tad igrala najlepsi i tehnicki najdoteraniji fudbal tako da je veoma brzo pridobila siru sportsku javnost ,a time i stekla veliki broj navijaca sirom zemlje. Dobri rezultati Vojvodine privukli su i veliki broj navijaca na utakmice u Novom Sadu. Nekoliko casova pre pocetka utakmice novosadske ulice su bile zakrcene kolonama navijaca koje su se kretale ka stadionu kod stare zeleznicke stanice. Novosadski ligas je tako stekao i one najvatrenije navijace ,koji su na svakoj utakmici sa transparentima i drugim navijackim “oruzjem” bodrili svoje ljubimce. Njihova pomoc je bila veoma potrebna ,pa nekad cak i odlucujuca.


Navijaci Vojvodine na putu ka stadionu

Do tada su se glavna koplja lomila oko C.Zvezde i Partizana. Ostali su se samo uzgred pominjali. Ipak 1957. godine na “forumu” se nesto krupno desilo. Vec prvog dana posete foruma svima je bilo jasno da od tada postoje tri bucne grupe. Sad je rat navijackih grla bio daleko zesci. Novu grupu stvorili su navijaci Vojvodine ,a njih je u Beogradu tada bilo sve vise. Za Vojvodinu su poceli da navijaju mnogi ljubitelji fudbala iz Bosne ,Makedonije ,Crne Gore i Srbije. Nastavljenim dobrim rezultatima Vojvodina pridobija navijace sirom SFRJ. Zabelezeno je da se tada u clanstvo kluba upisalo u roku od tri meseca oko 4.000 novih clanova ,a najveci broj ih je upisan pred duel sa C.Zvezdom.

U godini koja je donela Vojvodini prvu titulu prvaka Jugoslavije ( 1966. god. ) ,usunjavsi se tako medju veliku cetvorku naseg fudbala ,navijaci su u velikom broju isli na gostovanja. Nezaboravno je i veliko gostovanje pristalica crveno – belih na Maksimiru. Tada ih je bilo preko 4.000.

Naredna sezona donela je velike timove u Novi Sad. U kupu evropskih sampiona docekane su pred krcatim tribinama ekipe: Admire – Bec ,Atletiko - Madrid i Seltika – Glazgov. Interesovanje je bilo veliko ,ali tribine stadiona su bile suvise male da bi primile sve navijace Vojvodine.

Mada Jugoslavija i Spanija 1966. godine nisu imali diplomatske odnose “Vojvodina” je uspela da organizuje specijalni carter let za svoje navijace koji su je bodrili u Madridu na utakmici protiv favorizovanog “Atletika” iz Madrida.



Navijaci spremni za put u Spaniju

Zabelezeno je da je nekoliko stotina navijaca Vojvodine priredilo na surcinskom aerodromu velicanstven docek svojim ljubimcima po povratku iz Spanije ,gde su njihovi ljubimci u trecoj odlucujucoj utakmici protiv Atletika iz Madrida nakon produzetaka obezbedili prolaz u 1/4 finale kupa sampiona. S’ pesmom i igrom navijacii su ih dopratil do Novog Sada gde je ceo grad izasao na ulice da pozdravi pobednike.



Docek fudbalera iz Spanije na Surcinskom aerodromu

Krajnje sedamdesete i osamdesete godine donele su na Balkan neku novu modu: dotadasnje stihijsko odlazenje na stadione preraslo je u formiranje posebnih navijackih “ekipa” ,sastavljenih od uglavnom mladjih fanatika kojima je ljubav prema klubu bila na prvom mestu. Ove promene su imale i dosta uticaja na navijace Vojvodine ,pa se tako krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina javljaju prvi navijaci Vojvodine pod nazivom “SLANINARI”. Taj “pogrdan” naziv dobijen od drugih navijackih grupa ,nakon odredjenog vremena su i sami navijaci Vojvodine prihvatili. Okupljali su se na juznoj tribini ,ali u odsustvu valjane koordinacije nisu licili na pravu navijacku grupu. Nedovoljna organizovanost medju njima uslovila je da se njihovo navijanje svodi na mahanje crveno – belih zastavica i pevanje pesmi samo posle postignutog gola.


Navijaci Vojvodine sedamdesetih

Pirotehnika se tada nije koristila ,a transparenti su bili vrlo jednostavni ,siromasnog sadrzaja sa klupskim bojama i nazivom kluba. Jedan od najranijih transparenata pojavio se 1974. godine i na njemu je pisalo “Momci sa Salajke”. Salovi i dresevi se u to vreme nisu mogli nigde kupiti. Svako za sebe je sam sio ,da bi na utakmici imao neki navijacki rekvizit.

List Fudbalskog kluba “Vojvodina” je u decembru 1985. godine ,pod gornjim naslovom ,objavio: “Beogradski studio B uveo je ove sezone korisnu novinu u jugoslovenskom fudbalu. Ocenjuje ponasanje navijaca na prvoligaskim utakmicama i na osnovu toga pravi tabelu posle odigrana tri - cetiri kola. Ova akcija krenula je od sedmog kola i na celu tabele su navijaci “Vojvodine”. Prilikom ocenjivanja uzima se u obzir sve ono sto se desava na terenu ,pocev od izlaska igraca ,da poslednjeg sudijskog zvizduka. Znaci ,meri se aplauz domacim ,ali i gostujucim fudbalerima ,da li ima ruznih skandiranja ,kako se ispracaju domaci fudbaleri posle poraza ,a kako uspesniji tim ,da li se domacinima ili gostima zvizdi. Posle svih analiza i sabiranja bodova ,navijaci Vojvodine su na celu ove tabele”.

Posle neslavne sezone fudbalera i njihove seobe u drugu ligu ,u sezoni 1986/87 dolazi do totalnog rasula medju navijacima. Medjutim ,klub se ubrzo vratio u “drustvo najboljih” ,a to je naravno uslovilo i brz povratak navijaca na stadion. Pocinje sve ispocetka. Osnivaju se prve grupe navijaca ,prave novi transparenti ,a navijacki kop se pomera na centralnu istocnu tribinu. Najpoznatije navijacke grupe u to doba su bili: TULIPS ,BARABE ,BEER DRINKERS ,RED FUCKERS ,RED CREW ,ROTERN TEUFELS… Svaka grupa je brojala oko dvadesetak clanova i po ugledu na strane navijace organizovali su se i zajednicki navijali ,ali cak ni tada oni nisu bili udruzeni u jedinstvenu navijacku grupu.

U sezoni 1988/89 javlja se po prvi put ideja o velikoj i jedinstvenoj grupi ,koja bi obuhvatila sve male koje su do tada postojale. Ova ideja se ostvaruje na prolece 12.03.1989. godine uoci utakmice Vojvodina – Dinamo ( Zagreb ) kada je vecina navijackih grupa odlucila da na navijackoj skupstini oformi “RED FIRM” ,kao navijacku organizaciju koja ce ih sve okupljati. Tada se po prvi put na stadionu pojavljuje i transparent sa natpisom “RED FIRM”. Ime ,kao i simboli novonastale grupe su opste prihvaceni od svih navijaca Vojvodine.



Vojvodina – Dinamo 1988/89

( utakmica na kojoj je promovisan RED FIRM )

Ime navijaca “RED FIRM” dao je prvi vodja Sima po uzoru na navijace WAST HAM-a ,koji se nazivaju “INTER CITY FIRMS” ,s’ tim sto je “INTER CITY” zamenjeno sa “RED” zbog Vosine crvene boje. Te 1989. godine ceo Novi Sad je u euforiji zbog dobrih igara Vojvodine i teznje kluba da se bori za najvisi plasman. Navijaci tada u sve vecem broju posecuju stadion ,a time i brojnost “RED FIRM-a” raste. Pristalice crveno – belih su imale i veliku pomoc fudbalskog kluba koji je tada za svaku utakmicu u Novom Sadu obezbedjivao i po desetak specijalnih autobusa za navijace koji su dolazili iz okolnih mesta. Najbolje navijanje i najveca brojnost navijaca dostignuuta je na utakmici sa C.Zvezdom i Slobodom iz Tuzle ,kada je nakon poslednjeg zvizduka sudije Stojanovskog iz Skoplja proslavljeno osvajanje sampionske titule.



Vojvodina – C.Zvezda 1988/89.

Igraci su tad noseni na krilima navijaca ,a ostace i zapamceno zapazanje legendarnog fudbalera Vovjodine Milosa Sestica kome je to bio najsrecniji dan u zivotu i koji je posle utakmice u zagrljaju svojih navijaca izjavio: “Nije mala stvar osvojiti titulu sa Vojvodinom!”. Mozda i same te reci oslikavaju svu tu radost koja je vladala medju navijacima i koja se tada prenela duboko u noc. Tog zlatnog perioda se svi navijaci rado secaju i napominju da je tada bila najbolja atmosfera na stadionu. Navijalo se stalno ,bez pirotehnike ,a izradjeni su i barjaci ,kacketi ,salovi ,majice…

Sledece sezone “RED FIRM” je imao veliki ispit na medjunarodnoj sceni u kupu evropskih sampiona. Na prvoj utakmici u Budimpesti protiv Honveda ( 1:0 ) skupilo se par stotina navijaca. Organizovano je tom prilikom i tri specijalna autobusa ,a na veliko iznenadjenje svih njih ,kada su stigli u Pestu zatekli su crveno – belu Vac ulicu. Revans u Novom Sadu “RED FIRM” je docekao spremno ( papiri ,rolne ,dimovi ) ,podrska kao nikad do tad ,ali nesrecni autogol Gacese u 73. minuti zaustavio je zahuktale navijace ( 2:1 ).

Vojvodina – Honved 1989/90

Vojvodina se posle neuspesnog starta u Evropi okrece domacem sampionatu. Na utakmici protiv Dinama februara 1990. godine ,posle preteranog koriscenja pirotehnike ,a u skladu sa tadasnjim propisima FSJ ,“RED FIRM” biva isteran sa stadiona sto je rezultiralo seobom na jugoistocni deo stadiona tkz. “mali jug” ,gde se navijacki kop zadrzao sve do 1998. godine kada je “RED FIRM” opet presao na maticnu istocnu tribinu. Ta utakmica sa Dinamom je predstavljala malu prekretnicu u stilu navijanja. “RED FIRM” je od tada poceo da koristi novi ,moderniji stil – italijanski. Redovno se upotrebljavaju pirotehnicka sredstva ,barjaci ,veliki transparenti ,a pocinju se praviti i prve koreografije. Na gostovanja se islo masovno ,a od onih uzbudljivijih navijaci pamte u Osjeku ,Sarajevu ,Banjaluci ,Beogradu ,Skoplju ,Subotici ,Tuzli ( u kojoj je Vojvodina uzivala veliki renome ) ,Titogradu… ( 1.razgovor sa vodjama Red Firm-a ) Red Firm je imao tada velike prijatelje u navijacima Borca iz Banjaluke zvanim Vultures - Lesinari ( u Banja Luku se tada kod dobrih prijatelja islo kao na svadbu ) ,a za svoje najvece rivale smatrani su navijaci C. Zvezde – Delije. ( 2.razgovor sa vodjama Red Firm-a )

Raspadom SFRJ doslo je do stagniranja medju svim navijacima ,pa tako i medju Firmasima. Ljudi su se tada uglavnom zbog teskih uslova za zivot okretali sopstvenim problemima ,pa je tako doslo do smena generacija. Stariji navijaci koji su se zadrzali na stadionu sele se na istocnu tribinu i formiraju dve omanje grupe: “Stara garda” i “Slaninari istok” ,dok mladji navijaci zeljni dokazivanja dobijaju svoje mesto u “RED FIRM-u”. Ne moze se reci da je kriza u potpunosti prevazidjena ,ali ipak uz pomoc uprave kluba dolazi se do solidne organizacije. Navijace na stadion privlace od tada samo vece utakmice ,dok je na ostalim posecenost daleko slabija nego do vremena raspada SFRJ ,ali generalno gledajuci takva situacija je vladala i kod ostalih navijackih grupa. Zabranom izlaska nasih klubova u Evropska takmicenja nasi se klubovi okrecu domacem sampionatu u kome nastupaju srpski i crnogorski klubovi. U takvoj fudbalskoj sredini izdvajili su se tri kluba koja su dominirala domacom scenom i koji su jedini klubovi iz lige sa sampionskim titulama u svojim vitrinama: C.Zvezda ,Partizan i Vojvodina. U medjusobnim duelima sa ova dva beogradska kluba “RED FIRM” priredjuje spektakle.





Vojvodina – C. Zvezda 1990/91

Navijacka grupa “RED FIRM” obuhvatala je tada nekoliko podgrupa ,kao sto su: F.C.V. ,Skinheads ,Fanatics ,Tigers ( ciji predstavnici su rokovodili grupom )…



I u novonastaloj situaciji RED FIRM je posecivao stadione sirom Jugoslavije i pokazao da je medju tri najjace navijacke grupe kod nas. Poznate su bakljade i dimnjaci koje su ovi navijaci napravili na utakmicama protiv Crvene Zvezde, Partizana, Rada, Proletera…





Vojvodina – Rad 1993/94

Glavnu rec medju navijacima na tribini 1993 i ’94. godine vodili su navijaci C.Zvezde i Partizana. Medjutim vec naredne godine dolaskom nekih novih ljudi počele su promene na tribini tako da su glavnu reč opet vodili navijači Vojvodine. Red Firm dobija i jedno mesto u skupstini fudbalskog kluba ,tako da su njegovi clanovi bili obavesteni o radu celnika kluba. Počelo se tada organizovano ( ali u manjem broju ) dolaziti na utakmice svih članova SD Vojvodine ,među kojima i na odbojkaške. U sezoni 1994/95. Fudbalski klub Vojvodina osvaja jesenju titulu ,a shodno rezultatima raste i broj pristalica Vojvodine.

Pocetkom 1995. godine ,prilikom prodaje pretplatnih karata Fudbalski klub je napravio jedan mali korak ka zblizavanju kluba i navijaca. ( klub - navijaci ) Februara iste godine ,zeljni nivoa navijanja koji se praktikuje u zapadnim zemljama navijaci Vojvodine popularni Red Firm-ovci sami pokrecu “List navijaca fudbalskog kluba Vojvodine” radi omasovljenja navijaca. List je imao za cilj i da se navijacima predstave neke korisne informacije vezane za navijacke suvenire i rekvizite ,najave za predstojeca gostovanja i koreografije ,a izmedju ostalog i neke informacije u vezi kluba i navijacke grupe. Ovaj list je predstavljao malu prezentaciju navijaca i obelodanjivao je neke aktivnosti clanova ,ali je na nazalost bio kratkog daha. Omasovljenje grupe u mnogome je zavisilo od rezultata ekipe ,pa tako i od znacajnih i velikih utakmica ,kojih je u to vreme bilo malo. Na tom planu tesko sta je tada moglo da se uradi osim da se strpljivo docekaju prave utakmice koje ce pridobiti znacajnu paznju kod prvenstveno mladjih navijaca. Pocinje se sa izradom novih salova i raznih suvenira ( nalepnice ,privesci ,kalendari… ) Upravo na poslednjoj utakmici te sezone navijacka grupa Red Firm pripremila je prijatno iznenadjenje svim navijacima Vojvodine. Na tribinama stadiona pojavili su se u prodaji veoma kvalitetni svileni salovi sa imenom kluba i najodanije navijacke grupe – Red Firm. Od tada svake sezone navijaci su pravili nove vrste majica ,salova ,kacketa…

Velika razocaranja navijaca u rezultate Fudbalskog kluba Vojvodine ,koja je nije mogla ispuniti obecano – osvojiti trecu titulu ,uslovilo je da primat na sportskim borilistima za navijace postane odbojka. Red Firm uz svesrdnu pomoc i saradnju odbojkaskog kluba povecava broj svojih pristalica ,a najzasluzniji covek iz kluba sto je ta saradnja uspesno i nastavljena je tadasnji generalni direktor Miroslav Vislavski. Te 1996. godine sankcije za nase sportiste vise nisu postojale ,a OK Vojvodina je to i na najbolji nacin iskoristila tako sto je izborila u dve kvalifikacione utakmice sa madjarskim sampionom ucesce u kupu Evropskih sampiona. U Novi Sad tada stizu ekipe iz Evrope ,a hala postaje sve vruca i sve manja za sve koji zele da prisustvuju spektaklima. Oko 10.000 gledalaca punilo je tada veliku halu Spens-a ,a Red Firm iz utakmice u utakmicu broji sve vise clanova. Nezaboravna je sigurno utakmica protiv Sislija iz Treviza ( 2:3 ) ,u to vreme aktuelnog sampiona starog kontinenta ,koja je na tribine privukla oko 4.000 Red Firm-ovaca ,koji su citavu utakmicu bez prestaka navijali ,a u najvaznijim momentima uspeli su da dignu i citavu dvoranu na noge. 10.000 navijaca je u jednom dahu gromoglasno pevalo i tapsalo. Atmosfera tesko ponovljiva i vrlo rado pominjana. Svakako se ne sme zaboraviti ni uzbudljivo finale i peta utakmica protiv ekipe Partizana ,koja je privukla oko 3.000 pripadnika Red Firm-a. Te godine OK Vojvodina u svoje vitrine je ,na radost svojih brojnih navijaca donela pehar za osvojeno trece mesto na fajnl foru u Bolonji. Nakon toga na manjim odbojkaskim utakmicama uvek se pojavljivalo stotinjak navijaca ,dok je na vecim redovno bilo prisutno oko dve hiljade najvatrenijih. ( Red Firm raste sa pobedama )

Krajem 1996. godine iz Red Firm-a se izdvaja grupica navijaca – Firma ,koja nastavlja da deluje nezavisno na “velikom jugu” gradskog stadiona ,ali na gostovanjima sve navijacke grupe ( Red Firm ,Firma ,Stara garda ) su se nalazile zajedno na jednom delu tribine. Zelja vodja Firme je bila da naprave navijaku grupu u kojoj nece biti clanova ispod 18 godina ,u kojoj ce svako imati sal ,koja ce nositi Srpsko ime…

Red Firm uz pomoc FK Vojvodine 1997. godine po prvi put pravi godisnje propusnice za svoje navijace ,za ulaz na “mali jug” ,a ubrzo zatim izradjuju se i navijacke propusnice za odbojkaske utakmice.

Prve navijacke propusnice

Propusnica za fudbal Propusnica za odbojku

Postojala je tada i ideja da svaki clan Red Firm-a ima navijacku propusnicu za sve utakmice sportskog drustva Vojvodine. Medjutim ,ona nije realizovana ,a prvenstveno zbog celnika nekih klubova kod kojih je ova ideja naisla na negodovanje i ne odobravanje. Zbog ne slaganja sa ovakvim vidjenjem najvernijh mnogi klubovi sportskog drustva Vojvodine bili su u velikoj meri liseni gromoglasne podrske sa tribina.

( 1.razgovor sa vodjama Red Firm-a '97 )
( 2.razgovor sa vodjama Red Firm-a ’97 )

( 3.razgovor sa vodjama Red Firm-a '97 )




Fudbaleri Vojvodine po drugi put ulaze u finale kupa Jugoslavije ,pa su i posto poto organizovani autobusi za gostovanje na Marakani. Posle duzeg perioda Vojvodina ima veliki broj pristalica na gostovanju. To je bilo jedno od najbolje posecenih gostovanja u poslednjih nekoliko godina.



C.Zvezda – Vojvodina 1996/97

Te iste godine Vojvodina je u odbojci odbranila tilulu sampiona Jugoslavije. Titula je usledila posle pet iscrpnih meceva sa C.Zvezdom ,a u toj petoj utakmici atmosfera na tribinama je bila velicanstvena. Stotine ,mozda hiljadu ,dve navijaca se tiskalo po prolazima i stepenicama nastojeci da bar krajickom oka vidi sta se na parketu dogadja. Mnogo je emocija i ljubavi letelo ka domacim igracima pa su utakmicu poceli furiozno. Bez ikakvog problema Vojvodina je utakmicu zavrsila i time osvojila sestu uzastopnu i osmu ukupno titulu ,sto je izazvalo reke emocija i ljubavi njenih pristalica. Normalno bez svojih navijaca ,bez publike koja ih bezgranicno voli i koja se s’ njima poistovecuje do ovakvih uspeha ne bi stigla.

U kupu sampiona Vojvodina je docekala novog sampiona starog kontinenta ,ekipu Modene iz Italije. Priredjuje se velika koreografija ,ali pravog navijanja nije bilo zbog celnika kluba koji su prvi put poverili organizaciju meca drugoj navijackoj grupi. Uvidevsi gresku nakon susreta usledilo je izmedju ostalog i licno izvinjenje generalnog direktora Odbojkaskog kluba vodjama Red Firm-a. ( zahvalnost Red Firm-u )





Vojvodina – Modena 1997/98

Od septembra 1998. godine Odbojkaski klub Vojvodina izdaje svoj dvomesecni casopis “OK VOSA” i po tome je prvi odbojkaski klub u Jugoslaviji koji je pokrenuo svoj list. Gotovo redovno je jedna rubrika lista posvecena i navijackoj grupi Red Firm ,cije stranice uredjuju navijaci.

I FK Vojvodina je 1996 godine izborila zarko zeljeni izlazak u “Evropu” ,ali ni te ni sledece godine nisu ostvareni zapazeniji rezultati ,pa je tako i navijacko omasovljenje na stadionu bilo kratkog daha. Najverniji navijaci koji su retko kad propustali utakmice nekoliko puta su ukazivali i na vidljive propuste Kluba. ( proglas navijaca Vojvodine ) Navijaci takodje nisu bili cenjeni od strane uprave kluba ( u kome su bili uglavnom ljudi koji su navijali za dva najveca beogradska tima ) ,jer se prema njima se postupalo sa omalovazavanjem. Zbog toga su cesto vidjene parole protesta na stadionu koje su bile upucene na adresu uprave kluba ,pa je u nekim periodima doslo i do bojkota – ne navijanjem.

Tek 1998. godine fudbaleri postizu znacajniji uspeh na evropskoj sceni ,pa su i navijaci konacno posle par godina letargije ( vecito treci ,a sada i cetvrti ) ,osetili pravu fudbalsku euforiju. Takmicenje u intertoto kupu nije obuhvatalo najelitnije klubove iz Evrope ,ali su se i takve ekipe cekale sa velikim nestrpljenjem. Iz bezbednosnih razloga severna i juzna tribina su bile zatvorene ,pa su se svi navijaci Vojvodine ,sticajem takvih okolnosti okupljali na istocnoj tribini ,zapravo cela istocna tribina je predstavljala masu navijaca. Izvaredne igre na zelenom polju dovode ekipe: Stabeka ( Norveska ) ,Erebra ( Svedska ) ,Baltike ( Rusija ) ,Bastije ( Francuska ) i Verdera ( Nemacka ) u “srpsku Atinu” popunjavajuci stadion Vojvodine navijacima. Srca su svima puna ,Evropa je ponovo u Novom Sadu.



Vojvodina – Bastija 1998/99 Vojvodina – Verder 1998/99

Tada se i politika kao nikad do sad uvukla u sportska desavanja ,pa je narednih godina zbog svojih cestih bojkota i stavova koji nisu odgovarali takvim ljudima ,koji su se nalazili na celu kluba i bili tu prvenstveno radi neke svoje koristi ,Red Firm bio cesto na njihovom udaru. To je u velikoj meri dovelo do stagniranja navijacke grupe ,a kasnije i osipanjem velikog broja clanova ,koji je umalo doveo i do njegovog rasformiranja. Veliku ekspanziju tada dozivljava Firma ,a njihov broj se vremenom povecavao novim pristalicama ,ali najveci broj njih su ih sacinjavale bivse pristalice Red Firm-a ,koji su iz utakmice u utakmicu prelazili iz jedne u drugu navijacku grupaciju. Red Firm se finansirao "na kasicici" ( po koja baklja ,gostovanje ) ,ali pravog odnosa sa celnicima Fudbalskog kluba Vojvodina, kao dotadašnjeg glavnog finansijera nije bilo. Izuzetak je bio Odbojkaski klub Vojvodina Novolin koji je odnos sa Red Firm-om gradio uporedo sa organizovanjem kluba na najvisem nivou. Pošto je odbojka bila "drugorazradni sport" navijaci su se odlascima na odbojkaske utakmice ucili pravilima i prilagodavali nacinu navijanja. ( anketa: zasto raskol navijaca? )

Naredna godina donosi novo evrpsko takmicenje u fudbalu. Vojvodina se sastaje sa Ujpet Dozom
( Madjarska ) i Slavijom ( Ceska ). Navijacima je uz pomoc kluba obezbedjen prevoz na svaku od tih utakmica ( Red Firm i Bed blu bojsi u Pesti ).



Ujpest – Vojvodina 1999 Vojvodina – Slavija 1999 Slavija – Vojvodina 1999

Vojvodina je u tim utakmicama imala sjajnu podrsku navijaca ,a mozda i najbolje je bilo u Madjarskoj kada se oko 250 Novosadjana ravnopravno nosilo sa domacim “tifozima”. Citavo drugo poluvreme orila se samo jedna pesma sa juzne tribine ,a crveno – bele zastave viorile su se do isteka poslednjeg sekunda.

Red Firm je dao i znacajnu podrsku rukometnom klubu Vojvodine koji je posle odigranih baraz utakmica na Banjici 1999. godine izborio ulazak u prvu saveznu ligu. Noseni gromoglasnom podrskom “Red Firm-ovaca” ,koji su specijalno dosli sa svim rekvizitima ,nijednog trenutka nisu dosli u situaciju da im je stecena prednost ugrozena.

Dve veceri pred ovu utakmicu clanovi Red Firm-a su se vratili iz Skoplja ( gde se igrala utakmica sa Slavijom iz Praga ) i proslavili u kaficu “Staklenac” svoj deseti rodjendan. Suvise skromno za tu svecanost oko 50 Red Firm-ovaca i nekoliko clanova Stare garde se skupilo i o svom trosku organizovalo lepo medjusobno druzenje uz brojna prisecanja starijih navijaca na velike dane Vojvodine.

Nato agresija je te godine sprecila odrzavanje plej ofa za odbojkase ,pa je ocekivani priliv nekih novih “klinaca” na takvim utakmicama onemogucen ,a kad se uzme podatak da je navijacka grupa ostala u medjuvremenu bez svojih mnogobrojnih clanova koji su presli u Firmu onda se moze reci da je situacija postala dosta alarmantna. Ipak celokupna situacija se na Red Firm odrazila nesto kasnije. Za novu sezonu vodje su se potrudile da ucine sve kako bi se situacija u grupi stabilizovala. Kao sto igraci ulaze u sezonu sampionski ,tako su i navijaci u prvenstvo usli sa sampionskim ambijentom. Dogovor “Stare garde” i “Red Firm-a” bio je da se odbojkaske utakmice vise posecuju. Najvise zbog toga sto je to odbojkaski klub svojim rezultatima i odnosom prema navijacima i zasluzio. Navijaci se sve vise okrecu klubu koji sve vise daje i kome treba pomoci ,naravno ni ostali klubovi nisu bili zapostavljeni ,ali je najveca paznja tada okrenuta visestrukim sampionima. Navijaci odbojkaskog kluba Vojvodine predvodjeni organizovanom grupom “Red Firm” su ispostovali dogovor pre pocetka sezone. Sto se tice igara pred Novosadjanima ,tu su stvari odavno poznate i po posebnom stimungu i navijackoj atmosferi koja se razvija u tim prilikama na Spens-u, grad Novi Sad je odavno vec proglasen za “najodbojkaskiji” u Evropi. Za stvaranje neraskidivog svetog trojstva – tim ,publika ,duh – najzasluzniji su predvodnici grlenih navijaca. U novoj sampionskoj kruni oni su zato predstavljali najveci dragulj. Tokom sezona Red Firm je bio prisutan na odbojkaskim utakmicama svoga sampiona i uvek kada je bilo najpotrebnije svoju najdrazu “Vosu” umeli su je bodriti ti najvatreniji navijaci ,koji je nisu napustali od skora ni na gostovanjima. ( o navijacima )

“Drugi dolaze i odlaze ,a mi smo zauvek ovde” pisali su najverniji navijaci odbojkasa Vojvodine na belom platnu i postavili ga na najvidljivijem mestu u dvorani i to u najkriznijim trenucima novoformirane ekipe. Cele jeseni Red Firm - organizovana grupa mladih ljudi je svim srcem bila uz nove momke u sampionskim dresovima ,deleci sa njima ogromno vreme odgovornosti i sto je jos vaznije strpljivo i bez protesta ih cekajuci da “prorade” i da makar budu priblizno mocni kao prethodne generacije. U isto vreme ,uz nagovor i klupskih ljudi ,”Red Firm-ovci” su javno pozivali i ostale organizovane grupe navijaca da zaborave sve medjusobne razlike i da makar na odbojkaskim priredbama budu jedinstvene.





Vojvodina – Milicionar 1999/2000

Vojvodina je po deveti put uzastopno osvojila titulu sampiona ,a atmosfera se u gledalistu ni po cemu nije razlikovala od one iz zlatih vremena novosadske odbojke ,iz dana i sezona kada se Vojvodina usetala medju najvidjenije evropske klubove. U ovakvo lepom ambijentu ,pred nekoliko hiljada razdraganih pretezno mladih ljudi titula je imala dodatni sjaj. Nakon utakmice igraci ,strucni stab ,celnici i prijatelji kluba zajedno sa navijacima sele se do Ribarskog ostrva gde se u restoranu uz pesme i cestitke proslavlja veliki uspeh kluba sve do jutra.

Sampionski niz odbojkasa je prekinut na samom startu novog milenijuma ,ali kao nikad do tad Vojvodina je na gostovanjima imala veliku podrsku na utakmicama sa Milicionarom. Tad se putovalo sa sest prepunih autobusa navijaca ,koji su preplavili halu u Novom Beogradu. I bas tada kad sampionska titula nije bila vise u vitrinama kluba pokazalo se ko zaista voli i postuje Odbojkaski klub Vojvodinu. ( iz ugla navijaca ) Uprkos svemu ,retko se desi da na odbojkaskoj utakmici svojih ljubimaca Red Firm ne bude prisutan. Atmosfera se diktira sa svim potrebnim navijackim rekvizitima ,dajuci do znanja da u vojvodjanskoj prestonici i dalje postoje ljudi koji vole odbojku i odbojkaski klub istim zarom ,kao u vreme apsolutne dominacije Vojvodine na domacim prostorima.

Izmedju ostalih pracene su utakmice i zenske kosarkaske ekipe ,koju su zdusnim navijanjem Red Firm-ovci vodili i do osvajanja prvog kupa Jugoslavije u svojoj istoriji. Celnici kluba su se zahvalili svojim navijacima napravivsi “koktel druzenje” ,sto je nesto pre toga uveo u praksu i fudbalski klub ,dok je odbojkaski imao prezentacije svog tima pred svaku sezonu na nekom od znacajnijih kulturnih mesta u gradu na kojima su bili prisutni i najverniji navijaci ( petrovaradinska tvrdjava ,karlovacka gimnazija ,Matica srpska ,cenejski salas… ).

Juna 2001. godine izlazi prvi broj revije “MOJA VOSA” ,modernog magazina kakav i dolikuje velikim fudbalskim klubovima ,koji je izlazio jednom u tri meseca. I ovaj casopis je imao stranicu u cijem kreiranju su ucestvovali navijaci. Nazalost ,posle previranja u upravi kluba ovaj casopis se brzo ugasio. Izaslo je svega tri broja ,a poslednji broj je izasao decembra 2001. godine.

U poslednjem kolu fudbalskog sampionata 2000/2001. na utakmici sa Obilicem navijaci su proslavljali svoj dvanaesti rodjendan zavidnim koriscenjem pirotehnike.



Vojvodina – Obilic 2000/2001

Red Firm je nastavio da posecuje utakmice SD Vojvodine ,a posebna paznja posvecena je odbojkasima i donekle fudbalerima ,jer odnosi sa celnicima Fudbalskog kluba Vojvodine nisu bas sjajni ,pa tako nije uspostavljen valjan dogovor sa njima ni o ulazu navijaca na tribinu stadiona. Zbog toga je samo omanja grupica Red Firm-a prisutna na fudbalskim utakmicama.

Navijacka grupa “Red Firm” veruje u bolje sutra ,ali za to mora da ima svesrdnu saradnju i pomoc od celnika klubova ,koja poslednjih godina izostaje ,a jedini izuzetak ovome je Odbojkaski klub Vojvodina ,sto ipak nije dovoljno za veci povratak “Red Firmovaca” na tribine i omasovljenje te navijacke grupe.

Ko pusti ovoliki komentar na ovu vest i to o klubu koji nema veze sa ovom utakmicom?

Zar je pitanje kome idu bodovi , bice kao i prosle godine , Zemun namerno promasuje i kad se priblizi kraj meca , odbrana se sklanja da Zvezda da gol .posle meca izjava kapitena Zemuna kao i lane : Jeste da smo bili bolji , ali gde mi da pobedimo Zvezdu ?!Na ovu glupost niko nije reagovao prosle godine , nadam se da tako nece biti i ove .

Gospodo,i sa utakmicom vise od Partizana nemojte zaboraviti to istaci.

Vojvodina:ISTORIJA




Novi Sad ,grad taman po meri coveka. Ni prevelik ni premalen ,ni prebrz ni prespor ni preambiciozan ni lenj. Ne obećava što se ne može ,ali i ne ostavlja rane razočarenja. I odmah tu ispod njegovog velikog blaga petrovaradinske tvrdjave, na prostranoj ravnici ,proteze se taj srednjeevropski grad u najvecem broju svojih osobina.

Petrovaradinska tvrdjava

Poveca balkanska varos ima ljubav svojih 350.000 mestana svih nacija i vera ,koje su ovom stranom hodile i brodile ,pa se tu zadržale. Grad ima bogatu prošlost ,a kakav mu je mentalitet ,nastaviće se tako i u budućnosti. Zbog svog kulturnog i duhovnog bogatstva zovu ga “Srpskom Atinom” i jedan je od najlepsih i najurednijih gradova u ovom delu Evrope.

Upravo taj grad iznjedrio je jednog od najstarijih Jugoslovenskih fudbalskih klubova ,FK Vojvodinu. Kluba duge tradicije i bogate istorije ,cije vitrine ukrasavaju i dve sampionske titule (stare Jugoslavije) ,pehar srednjeevropskog i RAPAN kupa ,kao i mnogi drugi. Pre zvanicnog osnivanja u dva navrata pre toga je pokusavala srpska intelektualna omladina da osnuje svoj fudbalski klub. Prvi put je to bilo 1902. godine kada je u Novi Sad stigla prva lopta. Srpski studenti osnivaju fudbalski klub kome se uskoro gubi svaki trag. Drugi put je to bilo 1907. godine kada ucenici Velike srpske gimnazije osnivaju svoj klub ,ali ni on nije zaziveo. Ideja o osnivanju kluba se ponovo javlja 1913. godine ,tek 1914. godine nova generacija ucenika Velike pravoslavne srpske gimnazije i nekoliko trgovackih pomocnika ,a uz pomoc uglednih intelektualaca i zanatlija na celu sa Jovanom Ljubojevicem osnivaju fudbalski klub “VOJVODINA”. Po pricanju pokojnog Dr. Koste Hadzija ,jednog od osnivaca kluba ,ideja o osnivanju se rodila na ostrvu u Jezeru ,koje se nalazilo u danasnjem dunavskom parku ,a klub je zvanicno osnovan u strikerskoj radionici majstora Save Sijakova na temerinskom drumu pod imenom “SPORT KLUB VOJVODINA”. Tadasnji osnovani klub je bio “divlji” ,jer tadasnja austrougarska vlast nije dozvoljavala osnivanje jednog takvog kluba ,ipak srpska omladina je nasla svoje mesto za okopljanje ,iako je stalno pracena od strane policije. Veliki uticaj na formiranje FK Vojvodine imalo je gostovanje fudbalera “Velike Srbije” iz Beograda ,koji su u Novom Sadu 23. oktobra 1913. godine igrali protiv UTK. Najodusevljeniji i najpopularniji omladinac osnivanjem Vojvodine bio je Jovan Ljubojevic ,koji je i organizovao prvu i jedinu utakmicu koju je Vojvodina odigrala pre I svetskog rata. Utakmica nije mogla da se igra kod kuce ,jer Vojvodina nije imala svoj teren ,pa je onda utakmicu organizovao protiv Sajkasa iz Kovilja ,najverovatnije zato sto je tamo imao devojku. Pocetak je bio dosta tezak. Pocelo se gotovo ni iz cega. Omladinci su bili uporni ,za svoj novac su nabavili i opremu. Bile su to svetlo plave kosulje u kojima je Vojvodina nastupila na svojoj prvoj utakmici u Kovilju ,a sasila ih je majka igraca Milorada Miliceva.

U koracanju kroz prohujale decenije ,od samog osnivanja 1914. godine i prve odigrane utakmice u Kovilju ,pa do danasnjeg dana ,prolazeci kroz sjaj i sivilo minulih vremena ,godine uspeha i padova ,strepnji ,radosti ,srece i tuge ,uz Vojvodinu su uvek bili i ostali ljudi koji je vole i postuju. Ljudi koji su svakom trenutku znali da podele svu gorcinu i slast pobede i poraza ,ljudi koji su i danas tu i svojim pesmama ,salovima i zastavama daju ovom klubu onu trecu dimenziju... Naravno ,u pitanju su navijaci.

Navijanje je kao i sirom Evrope zapocelo na fudbalskim igralistima. Navijaci Vojvodine su pocetkom bodrenja kluba bili mahom stariji ljudi ,koji su zasebno jedni od drugih ,svaki na svoj nacin ,znali da iskazu ljubav prema voljenom klubu. Najpoznatiji i najvatreniji “vojvodinasi” pocetnog vremena delovanja FK Vojvodine bili su nadaleko poznati Nikola Novakovic i Marko Marcikic. Svake nedelje od jutra do veceri oni su bili na igralistu prateci utakmice raznih Vosinih selekcija.



FK Vojvodina 1924. godine konacno igra na svom stadionu “Karadjordje” ,kod elektricne centrale ( rekonstruisani stadion dobija ime na Vidovdan ) ,cije tribine su bile krcate navijacima.

Svaki funkcioner kluba tada je bio zaduzen da mesecno pokloni klubu izvesnu ,ne malu svotu para ,pa su se odatle izdvajale manje svote novca za navijace ,koji jos 1931. godine putuju na neke od zanimljivijih susreta. U to vreme glavni konkurent Vojvodini bila je ekipa Sabacke Macve ,pa se u tim prilikama obezbedjivao i prevoz za navijace ,koji su tada popunjavali redovno i po sest autobusa.

Navijaci Vojvodine su kupovali clanske karte kako bi dali neki doprinos svome klubu i na taj nacin ga pomagali. To je bio takozvani osnivacki prinos ,koji se placao samo po kupovini karte ,a clanovi pomagaci su placali mesecnu clanarinu. Svaki clan je morao da se pokorava pravilima drustva i resenjima Skupstine Upravnog Odbora. Ko nije redovno placao clanarinu bio je iskljucivan iz drustva i morao je vratiti ovu clansku kartu ,posto je ona davala pravo na putovanje tri puta godisnje ,sa uverenjem ,u pola cene na Drzavnu Zeleznicu prema pravilniku Ministarstva Saobracaja. Neredovnim platisama koji nisu vratili clansku kartu ona je oduzimana putem vlasti ,jer je povlastice mogao imati samo onaj koji je clanarinu uredno placao.

Prvi klub navijaca Vojvodine organizovan je tridesetih godina i sve do tada Vojvodina nije imala nikakvu organizovaniju podrsku na tribinama. Vest o osnivanju Kluba prijatelja Sportskog Kluba “Vojvodine” objavljena je u “Zastavi” 17. decembra 1937. godine kada se udruzuju dobro stojeci Novosadjani u klub prijatelja Vojvodine: “Preksinoc u prostorijama gostionice g. Save Dotlica u Mileticevoj ulici ,odrzan je sastanak prijatelja i simpatizera S.K. Vojvodine. Sastanak sazvan radi osnivanja jednog kluba ,kome ce biti cilj da pomaze S.K. Vojvodinu i to u ovim pravcima: Materijalnim prilozima ,kupovanjem rekvizita iz svoje gotovine ,vrsenje propagande za njene fudbalske priredbe ,istupanjem u svim slucajevima kada to interesi Vojvodine zahtevaju ,organizovanjem navijackih vozova i izleta kada njihov klub gostuje na strani itd. Sredstva kluba bice clanski prinosi ,prihodi ,pokloni i pomoci. Ovom sastanku prisustvovalo je oko 100 prijatelja crvenih ,koji su uglavnom vodili akciju da se klub osnuje”.

Sve do 25. 11. 1939. godine kada je odigrana utakmica Jugoslavija – Vojvodina ,samo velike i zanimljive utakmice su mogle da pokrenu veliki broj navijaca na igraliste. Tada se desio veliki obrt. Vojvodina jeste tada imala najveci broj navijca ,ali u svoje redove nije mogla da ubroji i ne slovene. Medjutim ,sticajem okolnosti bez obzira na naciju i veru Vojvodina je osvojila simpatije svih Novosadjana. Ono sto do tad nikada nije postojalo u Novom Sadu ,takozvani “lokalpatriotizam” ,iscaurio se sam od sebe odjednom ,kada je tim Vojvodine stao u red nasih najboljih klubova. Sam pokazatelj koliko je Vojvodina bila popularna medju svojim navijacima u mnogome govori i jedan slucaj u sezoni 1939/40. Zabelezeno je tada da je Vojvodina gostovala u Osjeku i da je radnik Avda Djoric uoci utakmice svojih ljubimaca krenuo na put u cetvrtak. Posto nije imao novaca za prevoz uputio se peske! Stigao je u grad na Dravi u subotu i sutradan prisustvovao utakmici ,a kada je i nameravao da se u Novi Sad vrati peske pokupili su ga ostali navijaci Vojvodine ,koji su autokarom stigli u Osjek. ( FK Vojvodina od osnivanja do pocetka II svetskog rata )

Pedesetih godina ( kada se Fudbalski klub Vojvodina odomacio u prvoj saveznoj ligi ) Vojvodina je imala jedan od najlepsih terena u zemlji. Nosilac akcije za rekonstrukciju stadiona tada je bio Predrag Viskovic. Pored igraca ,koji nisu bili postedjeni te akcije ,veliki udeo u ovom poduhvatu imali su i navijaci ,koji su time ostavili neizbrisiv trag i dali veliki doprinos svome klubu. Ovoj akciji javio se veliki broj navijaca koji su obavljali najteze fizicke poslove. Oni su na svojim rukama i kolicima preneli stotine kubika zemlje ,sljake ,peska ,busenja…

1957. godine pokrenut je i prvi klubski casopis koji je izlazio jednom mesecno sve do 1987. godine i bio je jedini pravi informator za sve navijace Vojvodine. ( list fudbalskog kluba ) Prvi broj lista fudbalskog kluba Vojvodina je izasao u cetrdesettrecoj godini postojanja kluba ,u godini kada je klub postigao i najveci uspon od svog osnivanja. Vojvodina je tad igrala najlepsi i tehnicki najdoteraniji fudbal tako da je veoma brzo pridobila siru sportsku javnost ,a time i stekla veliki broj navijaca sirom zemlje. Dobri rezultati Vojvodine privukli su i veliki broj navijaca na utakmice u Novom Sadu. Nekoliko casova pre pocetka utakmice novosadske ulice su bile zakrcene kolonama navijaca koje su se kretale ka stadionu kod stare zeleznicke stanice. Novosadski ligas je tako stekao i one najvatrenije navijace ,koji su na svakoj utakmici sa transparentima i drugim navijackim “oruzjem” bodrili svoje ljubimce. Njihova pomoc je bila veoma potrebna ,pa nekad cak i odlucujuca.


Navijaci Vojvodine na putu ka stadionu

Do tada su se glavna koplja lomila oko C.Zvezde i Partizana. Ostali su se samo uzgred pominjali. Ipak 1957. godine na “forumu” se nesto krupno desilo. Vec prvog dana posete foruma svima je bilo jasno da od tada postoje tri bucne grupe. Sad je rat navijackih grla bio daleko zesci. Novu grupu stvorili su navijaci Vojvodine ,a njih je u Beogradu tada bilo sve vise. Za Vojvodinu su poceli da navijaju mnogi ljubitelji fudbala iz Bosne ,Makedonije ,Crne Gore i Srbije. Nastavljenim dobrim rezultatima Vojvodina pridobija navijace sirom SFRJ. Zabelezeno je da se tada u clanstvo kluba upisalo u roku od tri meseca oko 4.000 novih clanova ,a najveci broj ih je upisan pred duel sa C.Zvezdom.

U godini koja je donela Vojvodini prvu titulu prvaka Jugoslavije ( 1966. god. ) ,usunjavsi se tako medju veliku cetvorku naseg fudbala ,navijaci su u velikom broju isli na gostovanja. Nezaboravno je i veliko gostovanje pristalica crveno – belih na Maksimiru. Tada ih je bilo preko 4.000.

Naredna sezona donela je velike timove u Novi Sad. U kupu evropskih sampiona docekane su pred krcatim tribinama ekipe: Admire – Bec ,Atletiko - Madrid i Seltika – Glazgov. Interesovanje je bilo veliko ,ali tribine stadiona su bile suvise male da bi primile sve navijace Vojvodine.

Mada Jugoslavija i Spanija 1966. godine nisu imali diplomatske odnose “Vojvodina” je uspela da organizuje specijalni carter let za svoje navijace koji su je bodrili u Madridu na utakmici protiv favorizovanog “Atletika” iz Madrida.



Navijaci spremni za put u Spaniju

Zabelezeno je da je nekoliko stotina navijaca Vojvodine priredilo na surcinskom aerodromu velicanstven docek svojim ljubimcima po povratku iz Spanije ,gde su njihovi ljubimci u trecoj odlucujucoj utakmici protiv Atletika iz Madrida nakon produzetaka obezbedili prolaz u 1/4 finale kupa sampiona. S’ pesmom i igrom navijacii su ih dopratil do Novog Sada gde je ceo grad izasao na ulice da pozdravi pobednike.



Docek fudbalera iz Spanije na Surcinskom aerodromu

Krajnje sedamdesete i osamdesete godine donele su na Balkan neku novu modu: dotadasnje stihijsko odlazenje na stadione preraslo je u formiranje posebnih navijackih “ekipa” ,sastavljenih od uglavnom mladjih fanatika kojima je ljubav prema klubu bila na prvom mestu. Ove promene su imale i dosta uticaja na navijace Vojvodine ,pa se tako krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina javljaju prvi navijaci Vojvodine pod nazivom “SLANINARI”. Taj “pogrdan” naziv dobijen od drugih navijackih grupa ,nakon odredjenog vremena su i sami navijaci Vojvodine prihvatili. Okupljali su se na juznoj tribini ,ali u odsustvu valjane koordinacije nisu licili na pravu navijacku grupu. Nedovoljna organizovanost medju njima uslovila je da se njihovo navijanje svodi na mahanje crveno – belih zastavica i pevanje pesmi samo posle postignutog gola.


Navijaci Vojvodine sedamdesetih

Pirotehnika se tada nije koristila ,a transparenti su bili vrlo jednostavni ,siromasnog sadrzaja sa klupskim bojama i nazivom kluba. Jedan od najranijih transparenata pojavio se 1974. godine i na njemu je pisalo “Momci sa Salajke”. Salovi i dresevi se u to vreme nisu mogli nigde kupiti. Svako za sebe je sam sio ,da bi na utakmici imao neki navijacki rekvizit.

List Fudbalskog kluba “Vojvodina” je u decembru 1985. godine ,pod gornjim naslovom ,objavio: “Beogradski studio B uveo je ove sezone korisnu novinu u jugoslovenskom fudbalu. Ocenjuje ponasanje navijaca na prvoligaskim utakmicama i na osnovu toga pravi tabelu posle odigrana tri - cetiri kola. Ova akcija krenula je od sedmog kola i na celu tabele su navijaci “Vojvodine”. Prilikom ocenjivanja uzima se u obzir sve ono sto se desava na terenu ,pocev od izlaska igraca ,da poslednjeg sudijskog zvizduka. Znaci ,meri se aplauz domacim ,ali i gostujucim fudbalerima ,da li ima ruznih skandiranja ,kako se ispracaju domaci fudbaleri posle poraza ,a kako uspesniji tim ,da li se domacinima ili gostima zvizdi. Posle svih analiza i sabiranja bodova ,navijaci Vojvodine su na celu ove tabele”.

Posle neslavne sezone fudbalera i njihove seobe u drugu ligu ,u sezoni 1986/87 dolazi do totalnog rasula medju navijacima. Medjutim ,klub se ubrzo vratio u “drustvo najboljih” ,a to je naravno uslovilo i brz povratak navijaca na stadion. Pocinje sve ispocetka. Osnivaju se prve grupe navijaca ,prave novi transparenti ,a navijacki kop se pomera na centralnu istocnu tribinu. Najpoznatije navijacke grupe u to doba su bili: TULIPS ,BARABE ,BEER DRINKERS ,RED FUCKERS ,RED CREW ,ROTERN TEUFELS… Svaka grupa je brojala oko dvadesetak clanova i po ugledu na strane navijace organizovali su se i zajednicki navijali ,ali cak ni tada oni nisu bili udruzeni u jedinstvenu navijacku grupu.

U sezoni 1988/89 javlja se po prvi put ideja o velikoj i jedinstvenoj grupi ,koja bi obuhvatila sve male koje su do tada postojale. Ova ideja se ostvaruje na prolece 12.03.1989. godine uoci utakmice Vojvodina – Dinamo ( Zagreb ) kada je vecina navijackih grupa odlucila da na navijackoj skupstini oformi “RED FIRM” ,kao navijacku organizaciju koja ce ih sve okupljati. Tada se po prvi put na stadionu pojavljuje i transparent sa natpisom “RED FIRM”. Ime ,kao i simboli novonastale grupe su opste prihvaceni od svih navijaca Vojvodine.



Vojvodina – Dinamo 1988/89

( utakmica na kojoj je promovisan RED FIRM )

Ime navijaca “RED FIRM” dao je prvi vodja Sima po uzoru na navijace WAST HAM-a ,koji se nazivaju “INTER CITY FIRMS” ,s’ tim sto je “INTER CITY” zamenjeno sa “RED” zbog Vosine crvene boje. Te 1989. godine ceo Novi Sad je u euforiji zbog dobrih igara Vojvodine i teznje kluba da se bori za najvisi plasman. Navijaci tada u sve vecem broju posecuju stadion ,a time i brojnost “RED FIRM-a” raste. Pristalice crveno – belih su imale i veliku pomoc fudbalskog kluba koji je tada za svaku utakmicu u Novom Sadu obezbedjivao i po desetak specijalnih autobusa za navijace koji su dolazili iz okolnih mesta. Najbolje navijanje i najveca brojnost navijaca dostignuuta je na utakmici sa C.Zvezdom i Slobodom iz Tuzle ,kada je nakon poslednjeg zvizduka sudije Stojanovskog iz Skoplja proslavljeno osvajanje sampionske titule.



Vojvodina – C.Zvezda 1988/89.

Igraci su tad noseni na krilima navijaca ,a ostace i zapamceno zapazanje legendarnog fudbalera Vovjodine Milosa Sestica kome je to bio najsrecniji dan u zivotu i koji je posle utakmice u zagrljaju svojih navijaca izjavio: “Nije mala stvar osvojiti titulu sa Vojvodinom!”. Mozda i same te reci oslikavaju svu tu radost koja je vladala medju navijacima i koja se tada prenela duboko u noc. Tog zlatnog perioda se svi navijaci rado secaju i napominju da je tada bila najbolja atmosfera na stadionu. Navijalo se stalno ,bez pirotehnike ,a izradjeni su i barjaci ,kacketi ,salovi ,majice…

Sledece sezone “RED FIRM” je imao veliki ispit na medjunarodnoj sceni u kupu evropskih sampiona. Na prvoj utakmici u Budimpesti protiv Honveda ( 1:0 ) skupilo se par stotina navijaca. Organizovano je tom prilikom i tri specijalna autobusa ,a na veliko iznenadjenje svih njih ,kada su stigli u Pestu zatekli su crveno – belu Vac ulicu. Revans u Novom Sadu “RED FIRM” je docekao spremno ( papiri ,rolne ,dimovi ) ,podrska kao nikad do tad ,ali nesrecni autogol Gacese u 73. minuti zaustavio je zahuktale navijace ( 2:1 ).

Vojvodina – Honved 1989/90

Vojvodina se posle neuspesnog starta u Evropi okrece domacem sampionatu. Na utakmici protiv Dinama februara 1990. godine ,posle preteranog koriscenja pirotehnike ,a u skladu sa tadasnjim propisima FSJ ,“RED FIRM” biva isteran sa stadiona sto je rezultiralo seobom na jugoistocni deo stadiona tkz. “mali jug” ,gde se navijacki kop zadrzao sve do 1998. godine kada je “RED FIRM” opet presao na maticnu istocnu tribinu. Ta utakmica sa Dinamom je predstavljala malu prekretnicu u stilu navijanja. “RED FIRM” je od tada poceo da koristi novi ,moderniji stil – italijanski. Redovno se upotrebljavaju pirotehnicka sredstva ,barjaci ,veliki transparenti ,a pocinju se praviti i prve koreografije. Na gostovanja se islo masovno ,a od onih uzbudljivijih navijaci pamte u Osjeku ,Sarajevu ,Banjaluci ,Beogradu ,Skoplju ,Subotici ,Tuzli ( u kojoj je Vojvodina uzivala veliki renome ) ,Titogradu… ( 1.razgovor sa vodjama Red Firm-a ) Red Firm je imao tada velike prijatelje u navijacima Borca iz Banjaluke zvanim Vultures - Lesinari ( u Banja Luku se tada kod dobrih prijatelja islo kao na svadbu ) ,a za svoje najvece rivale smatrani su navijaci C. Zvezde – Delije. ( 2.razgovor sa vodjama Red Firm-a )

Raspadom SFRJ doslo je do stagniranja medju svim navijacima ,pa tako i medju Firmasima. Ljudi su se tada uglavnom zbog teskih uslova za zivot okretali sopstvenim problemima ,pa je tako doslo do smena generacija. Stariji navijaci koji su se zadrzali na stadionu sele se na istocnu tribinu i formiraju dve omanje grupe: “Stara garda” i “Slaninari istok” ,dok mladji navijaci zeljni dokazivanja dobijaju svoje mesto u “RED FIRM-u”. Ne moze se reci da je kriza u potpunosti prevazidjena ,ali ipak uz pomoc uprave kluba dolazi se do solidne organizacije. Navijace na stadion privlace od tada samo vece utakmice ,dok je na ostalim posecenost daleko slabija nego do vremena raspada SFRJ ,ali generalno gledajuci takva situacija je vladala i kod ostalih navijackih grupa. Zabranom izlaska nasih klubova u Evropska takmicenja nasi se klubovi okrecu domacem sampionatu u kome nastupaju srpski i crnogorski klubovi. U takvoj fudbalskoj sredini izdvajili su se tri kluba koja su dominirala domacom scenom i koji su jedini klubovi iz lige sa sampionskim titulama u svojim vitrinama: C.Zvezda ,Partizan i Vojvodina. U medjusobnim duelima sa ova dva beogradska kluba “RED FIRM” priredjuje spektakle.





Vojvodina – C. Zvezda 1990/91

Navijacka grupa “RED FIRM” obuhvatala je tada nekoliko podgrupa ,kao sto su: F.C.V. ,Skinheads ,Fanatics ,Tigers ( ciji predstavnici su rokovodili grupom )…



I u novonastaloj situaciji RED FIRM je posecivao stadione sirom Jugoslavije i pokazao da je medju tri najjace navijacke grupe kod nas. Poznate su bakljade i dimnjaci koje su ovi navijaci napravili na utakmicama protiv Crvene Zvezde, Partizana, Rada, Proletera…





Vojvodina – Rad 1993/94

Glavnu rec medju navijacima na tribini 1993 i ’94. godine vodili su navijaci C.Zvezde i Partizana. Medjutim vec naredne godine dolaskom nekih novih ljudi počele su promene na tribini tako da su glavnu reč opet vodili navijači Vojvodine. Red Firm dobija i jedno mesto u skupstini fudbalskog kluba ,tako da su njegovi clanovi bili obavesteni o radu celnika kluba. Počelo se tada organizovano ( ali u manjem broju ) dolaziti na utakmice svih članova SD Vojvodine ,među kojima i na odbojkaške. U sezoni 1994/95. Fudbalski klub Vojvodina osvaja jesenju titulu ,a shodno rezultatima raste i broj pristalica Vojvodine.

Pocetkom 1995. godine ,prilikom prodaje pretplatnih karata Fudbalski klub je napravio jedan mali korak ka zblizavanju kluba i navijaca. ( klub - navijaci ) Februara iste godine ,zeljni nivoa navijanja koji se praktikuje u zapadnim zemljama navijaci Vojvodine popularni Red Firm-ovci sami pokrecu “List navijaca fudbalskog kluba Vojvodine” radi omasovljenja navijaca. List je imao za cilj i da se navijacima predstave neke korisne informacije vezane za navijacke suvenire i rekvizite ,najave za predstojeca gostovanja i koreografije ,a izmedju ostalog i neke informacije u vezi kluba i navijacke grupe. Ovaj list je predstavljao malu prezentaciju navijaca i obelodanjivao je neke aktivnosti clanova ,ali je na nazalost bio kratkog daha. Omasovljenje grupe u mnogome je zavisilo od rezultata ekipe ,pa tako i od znacajnih i velikih utakmica ,kojih je u to vreme bilo malo. Na tom planu tesko sta je tada moglo da se uradi osim da se strpljivo docekaju prave utakmice koje ce pridobiti znacajnu paznju kod prvenstveno mladjih navijaca. Pocinje se sa izradom novih salova i raznih suvenira ( nalepnice ,privesci ,kalendari… ) Upravo na poslednjoj utakmici te sezone navijacka grupa Red Firm pripremila je prijatno iznenadjenje svim navijacima Vojvodine. Na tribinama stadiona pojavili su se u prodaji veoma kvalitetni svileni salovi sa imenom kluba i najodanije navijacke grupe – Red Firm. Od tada svake sezone navijaci su pravili nove vrste majica ,salova ,kacketa…

Velika razocaranja navijaca u rezultate Fudbalskog kluba Vojvodine ,koja je nije mogla ispuniti obecano – osvojiti trecu titulu ,uslovilo je da primat na sportskim borilistima za navijace postane odbojka. Red Firm uz svesrdnu pomoc i saradnju odbojkaskog kluba povecava broj svojih pristalica ,a najzasluzniji covek iz kluba sto je ta saradnja uspesno i nastavljena je tadasnji generalni direktor Miroslav Vislavski. Te 1996. godine sankcije za nase sportiste vise nisu postojale ,a OK Vojvodina je to i na najbolji nacin iskoristila tako sto je izborila u dve kvalifikacione utakmice sa madjarskim sampionom ucesce u kupu Evropskih sampiona. U Novi Sad tada stizu ekipe iz Evrope ,a hala postaje sve vruca i sve manja za sve koji zele da prisustvuju spektaklima. Oko 10.000 gledalaca punilo je tada veliku halu Spens-a ,a Red Firm iz utakmice u utakmicu broji sve vise clanova. Nezaboravna je sigurno utakmica protiv Sislija iz Treviza ( 2:3 ) ,u to vreme aktuelnog sampiona starog kontinenta ,koja je na tribine privukla oko 4.000 Red Firm-ovaca ,koji su citavu utakmicu bez prestaka navijali ,a u najvaznijim momentima uspeli su da dignu i citavu dvoranu na noge. 10.000 navijaca je u jednom dahu gromoglasno pevalo i tapsalo. Atmosfera tesko ponovljiva i vrlo rado pominjana. Svakako se ne sme zaboraviti ni uzbudljivo finale i peta utakmica protiv ekipe Partizana ,koja je privukla oko 3.000 pripadnika Red Firm-a. Te godine OK Vojvodina u svoje vitrine je ,na radost svojih brojnih navijaca donela pehar za osvojeno trece mesto na fajnl foru u Bolonji. Nakon toga na manjim odbojkaskim utakmicama uvek se pojavljivalo stotinjak navijaca ,dok je na vecim redovno bilo prisutno oko dve hiljade najvatrenijih. ( Red Firm raste sa pobedama )

Krajem 1996. godine iz Red Firm-a se izdvaja grupica navijaca – Firma ,koja nastavlja da deluje nezavisno na “velikom jugu” gradskog stadiona ,ali na gostovanjima sve navijacke grupe ( Red Firm ,Firma ,Stara garda ) su se nalazile zajedno na jednom delu tribine. Zelja vodja Firme je bila da naprave navijaku grupu u kojoj nece biti clanova ispod 18 godina ,u kojoj ce svako imati sal ,koja ce nositi Srpsko ime…

Red Firm uz pomoc FK Vojvodine 1997. godine po prvi put pravi godisnje propusnice za svoje navijace ,za ulaz na “mali jug” ,a ubrzo zatim izradjuju se i navijacke propusnice za odbojkaske utakmice.

Prve navijacke propusnice

Propusnica za fudbal Propusnica za odbojku

Postojala je tada i ideja da svaki clan Red Firm-a ima navijacku propusnicu za sve utakmice sportskog drustva Vojvodine. Medjutim ,ona nije realizovana ,a prvenstveno zbog celnika nekih klubova kod kojih je ova ideja naisla na negodovanje i ne odobravanje. Zbog ne slaganja sa ovakvim vidjenjem najvernijh mnogi klubovi sportskog drustva Vojvodine bili su u velikoj meri liseni gromoglasne podrske sa tribina.

( 1.razgovor sa vodjama Red Firm-a '97 )
( 2.razgovor sa vodjama Red Firm-a ’97 )

( 3.razgovor sa vodjama Red Firm-a '97 )




Fudbaleri Vojvodine po drugi put ulaze u finale kupa Jugoslavije ,pa su i posto poto organizovani autobusi za gostovanje na Marakani. Posle duzeg perioda Vojvodina ima veliki broj pristalica na gostovanju. To je bilo jedno od najbolje posecenih gostovanja u poslednjih nekoliko godina.



C.Zvezda – Vojvodina 1996/97

Te iste godine Vojvodina je u odbojci odbranila tilulu sampiona Jugoslavije. Titula je usledila posle pet iscrpnih meceva sa C.Zvezdom ,a u toj petoj utakmici atmosfera na tribinama je bila velicanstvena. Stotine ,mozda hiljadu ,dve navijaca se tiskalo po prolazima i stepenicama nastojeci da bar krajickom oka vidi sta se na parketu dogadja. Mnogo je emocija i ljubavi letelo ka domacim igracima pa su utakmicu poceli furiozno. Bez ikakvog problema Vojvodina je utakmicu zavrsila i time osvojila sestu uzastopnu i osmu ukupno titulu ,sto je izazvalo reke emocija i ljubavi njenih pristalica. Normalno bez svojih navijaca ,bez publike koja ih bezgranicno voli i koja se s’ njima poistovecuje do ovakvih uspeha ne bi stigla.

U kupu sampiona Vojvodina je docekala novog sampiona starog kontinenta ,ekipu Modene iz Italije. Priredjuje se velika koreografija ,ali pravog navijanja nije bilo zbog celnika kluba koji su prvi put poverili organizaciju meca drugoj navijackoj grupi. Uvidevsi gresku nakon susreta usledilo je izmedju ostalog i licno izvinjenje generalnog direktora Odbojkaskog kluba vodjama Red Firm-a. ( zahvalnost Red Firm-u )





Vojvodina – Modena 1997/98

Od septembra 1998. godine Odbojkaski klub Vojvodina izdaje svoj dvomesecni casopis “OK VOSA” i po tome je prvi odbojkaski klub u Jugoslaviji koji je pokrenuo svoj list. Gotovo redovno je jedna rubrika lista posvecena i navijackoj grupi Red Firm ,cije stranice uredjuju navijaci.

I FK Vojvodina je 1996 godine izborila zarko zeljeni izlazak u “Evropu” ,ali ni te ni sledece godine nisu ostvareni zapazeniji rezultati ,pa je tako i navijacko omasovljenje na stadionu bilo kratkog daha. Najverniji navijaci koji su retko kad propustali utakmice nekoliko puta su ukazivali i na vidljive propuste Kluba. ( proglas navijaca Vojvodine ) Navijaci takodje nisu bili cenjeni od strane uprave kluba ( u kome su bili uglavnom ljudi koji su navijali za dva najveca beogradska tima ) ,jer se prema njima se postupalo sa omalovazavanjem. Zbog toga su cesto vidjene parole protesta na stadionu koje su bile upucene na adresu uprave kluba ,pa je u nekim periodima doslo i do bojkota – ne navijanjem.

Tek 1998. godine fudbaleri postizu znacajniji uspeh na evropskoj sceni ,pa su i navijaci konacno posle par godina letargije ( vecito treci ,a sada i cetvrti ) ,osetili pravu fudbalsku euforiju. Takmicenje u intertoto kupu nije obuhvatalo najelitnije klubove iz Evrope ,ali su se i takve ekipe cekale sa velikim nestrpljenjem. Iz bezbednosnih razloga severna i juzna tribina su bile zatvorene ,pa su se svi navijaci Vojvodine ,sticajem takvih okolnosti okupljali na istocnoj tribini ,zapravo cela istocna tribina je predstavljala masu navijaca. Izvaredne igre na zelenom polju dovode ekipe: Stabeka ( Norveska ) ,Erebra ( Svedska ) ,Baltike ( Rusija ) ,Bastije ( Francuska ) i Verdera ( Nemacka ) u “srpsku Atinu” popunjavajuci stadion Vojvodine navijacima. Srca su svima puna ,Evropa je ponovo u Novom Sadu.



Vojvodina – Bastija 1998/99 Vojvodina – Verder 1998/99

Tada se i politika kao nikad do sad uvukla u sportska desavanja ,pa je narednih godina zbog svojih cestih bojkota i stavova koji nisu odgovarali takvim ljudima ,koji su se nalazili na celu kluba i bili tu prvenstveno radi neke svoje koristi ,Red Firm bio cesto na njihovom udaru. To je u velikoj meri dovelo do stagniranja navijacke grupe ,a kasnije i osipanjem velikog broja clanova ,koji je umalo doveo i do njegovog rasformiranja. Veliku ekspanziju tada dozivljava Firma ,a njihov broj se vremenom povecavao novim pristalicama ,ali najveci broj njih su ih sacinjavale bivse pristalice Red Firm-a ,koji su iz utakmice u utakmicu prelazili iz jedne u drugu navijacku grupaciju. Red Firm se finansirao "na kasicici" ( po koja baklja ,gostovanje ) ,ali pravog odnosa sa celnicima Fudbalskog kluba Vojvodina, kao dotadašnjeg glavnog finansijera nije bilo. Izuzetak je bio Odbojkaski klub Vojvodina Novolin koji je odnos sa Red Firm-om gradio uporedo sa organizovanjem kluba na najvisem nivou. Pošto je odbojka bila "drugorazradni sport" navijaci su se odlascima na odbojkaske utakmice ucili pravilima i prilagodavali nacinu navijanja. ( anketa: zasto raskol navijaca? )

Naredna godina donosi novo evrpsko takmicenje u fudbalu. Vojvodina se sastaje sa Ujpet Dozom
( Madjarska ) i Slavijom ( Ceska ). Navijacima je uz pomoc kluba obezbedjen prevoz na svaku od tih utakmica ( Red Firm i Bed blu bojsi u Pesti ).



Ujpest – Vojvodina 1999 Vojvodina – Slavija 1999 Slavija – Vojvodina 1999

Vojvodina je u tim utakmicama imala sjajnu podrsku navijaca ,a mozda i najbolje je bilo u Madjarskoj kada se oko 250 Novosadjana ravnopravno nosilo sa domacim “tifozima”. Citavo drugo poluvreme orila se samo jedna pesma sa juzne tribine ,a crveno – bele zastave viorile su se do isteka poslednjeg sekunda.

Red Firm je dao i znacajnu podrsku rukometnom klubu Vojvodine koji je posle odigranih baraz utakmica na Banjici 1999. godine izborio ulazak u prvu saveznu ligu. Noseni gromoglasnom podrskom “Red Firm-ovaca” ,koji su specijalno dosli sa svim rekvizitima ,nijednog trenutka nisu dosli u situaciju da im je stecena prednost ugrozena.

Dve veceri pred ovu utakmicu clanovi Red Firm-a su se vratili iz Skoplja ( gde se igrala utakmica sa Slavijom iz Praga ) i proslavili u kaficu “Staklenac” svoj deseti rodjendan. Suvise skromno za tu svecanost oko 50 Red Firm-ovaca i nekoliko clanova Stare garde se skupilo i o svom trosku organizovalo lepo medjusobno druzenje uz brojna prisecanja starijih navijaca na velike dane Vojvodine.

Nato agresija je te godine sprecila odrzavanje plej ofa za odbojkase ,pa je ocekivani priliv nekih novih “klinaca” na takvim utakmicama onemogucen ,a kad se uzme podatak da je navijacka grupa ostala u medjuvremenu bez svojih mnogobrojnih clanova koji su presli u Firmu onda se moze reci da je situacija postala dosta alarmantna. Ipak celokupna situacija se na Red Firm odrazila nesto kasnije. Za novu sezonu vodje su se potrudile da ucine sve kako bi se situacija u grupi stabilizovala. Kao sto igraci ulaze u sezonu sampionski ,tako su i navijaci u prvenstvo usli sa sampionskim ambijentom. Dogovor “Stare garde” i “Red Firm-a” bio je da se odbojkaske utakmice vise posecuju. Najvise zbog toga sto je to odbojkaski klub svojim rezultatima i odnosom prema navijacima i zasluzio. Navijaci se sve vise okrecu klubu koji sve vise daje i kome treba pomoci ,naravno ni ostali klubovi nisu bili zapostavljeni ,ali je najveca paznja tada okrenuta visestrukim sampionima. Navijaci odbojkaskog kluba Vojvodine predvodjeni organizovanom grupom “Red Firm” su ispostovali dogovor pre pocetka sezone. Sto se tice igara pred Novosadjanima ,tu su stvari odavno poznate i po posebnom stimungu i navijackoj atmosferi koja se razvija u tim prilikama na Spens-u, grad Novi Sad je odavno vec proglasen za “najodbojkaskiji” u Evropi. Za stvaranje neraskidivog svetog trojstva – tim ,publika ,duh – najzasluzniji su predvodnici grlenih navijaca. U novoj sampionskoj kruni oni su zato predstavljali najveci dragulj. Tokom sezona Red Firm je bio prisutan na odbojkaskim utakmicama svoga sampiona i uvek kada je bilo najpotrebnije svoju najdrazu “Vosu” umeli su je bodriti ti najvatreniji navijaci ,koji je nisu napustali od skora ni na gostovanjima. ( o navijacima )

“Drugi dolaze i odlaze ,a mi smo zauvek ovde” pisali su najverniji navijaci odbojkasa Vojvodine na belom platnu i postavili ga na najvidljivijem mestu u dvorani i to u najkriznijim trenucima novoformirane ekipe. Cele jeseni Red Firm - organizovana grupa mladih ljudi je svim srcem bila uz nove momke u sampionskim dresovima ,deleci sa njima ogromno vreme odgovornosti i sto je jos vaznije strpljivo i bez protesta ih cekajuci da “prorade” i da makar budu priblizno mocni kao prethodne generacije. U isto vreme ,uz nagovor i klupskih ljudi ,”Red Firm-ovci” su javno pozivali i ostale organizovane grupe navijaca da zaborave sve medjusobne razlike i da makar na odbojkaskim priredbama budu jedinstvene.





Vojvodina – Milicionar 1999/2000

Vojvodina je po deveti put uzastopno osvojila titulu sampiona ,a atmosfera se u gledalistu ni po cemu nije razlikovala od one iz zlatih vremena novosadske odbojke ,iz dana i sezona kada se Vojvodina usetala medju najvidjenije evropske klubove. U ovakvo lepom ambijentu ,pred nekoliko hiljada razdraganih pretezno mladih ljudi titula je imala dodatni sjaj. Nakon utakmice igraci ,strucni stab ,celnici i prijatelji kluba zajedno sa navijacima sele se do Ribarskog ostrva gde se u restoranu uz pesme i cestitke proslavlja veliki uspeh kluba sve do jutra.

Sampionski niz odbojkasa je prekinut na samom startu novog milenijuma ,ali kao nikad do tad Vojvodina je na gostovanjima imala veliku podrsku na utakmicama sa Milicionarom. Tad se putovalo sa sest prepunih autobusa navijaca ,koji su preplavili halu u Novom Beogradu. I bas tada kad sampionska titula nije bila vise u vitrinama kluba pokazalo se ko zaista voli i postuje Odbojkaski klub Vojvodinu. ( iz ugla navijaca ) Uprkos svemu ,retko se desi da na odbojkaskoj utakmici svojih ljubimaca Red Firm ne bude prisutan. Atmosfera se diktira sa svim potrebnim navijackim rekvizitima ,dajuci do znanja da u vojvodjanskoj prestonici i dalje postoje ljudi koji vole odbojku i odbojkaski klub istim zarom ,kao u vreme apsolutne dominacije Vojvodine na domacim prostorima.

Izmedju ostalih pracene su utakmice i zenske kosarkaske ekipe ,koju su zdusnim navijanjem Red Firm-ovci vodili i do osvajanja prvog kupa Jugoslavije u svojoj istoriji. Celnici kluba su se zahvalili svojim navijacima napravivsi “koktel druzenje” ,sto je nesto pre toga uveo u praksu i fudbalski klub ,dok je odbojkaski imao prezentacije svog tima pred svaku sezonu na nekom od znacajnijih kulturnih mesta u gradu na kojima su bili prisutni i najverniji navijaci ( petrovaradinska tvrdjava ,karlovacka gimnazija ,Matica srpska ,cenejski salas… ).

Juna 2001. godine izlazi prvi broj revije “MOJA VOSA” ,modernog magazina kakav i dolikuje velikim fudbalskim klubovima ,koji je izlazio jednom u tri meseca. I ovaj casopis je imao stranicu u cijem kreiranju su ucestvovali navijaci. Nazalost ,posle previranja u upravi kluba ovaj casopis se brzo ugasio. Izaslo je svega tri broja ,a poslednji broj je izasao decembra 2001. godine.

U poslednjem kolu fudbalskog sampionata 2000/2001. na utakmici sa Obilicem navijaci su proslavljali svoj dvanaesti rodjendan zavidnim koriscenjem pirotehnike.



Vojvodina – Obilic 2000/2001

Red Firm je nastavio da posecuje utakmice SD Vojvodine ,a posebna paznja posvecena je odbojkasima i donekle fudbalerima ,jer odnosi sa celnicima Fudbalskog kluba Vojvodine nisu bas sjajni ,pa tako nije uspostavljen valjan dogovor sa njima ni o ulazu navijaca na tribinu stadiona. Zbog toga je samo omanja grupica Red Firm-a prisutna na fudbalskim utakmicama.

Navijacka grupa “Red Firm” veruje u bolje sutra ,ali za to mora da ima svesrdnu saradnju i pomoc od celnika klubova ,koja poslednjih godina izostaje ,a jedini izuzetak ovome je Odbojkaski klub Vojvodina ,sto ipak nije dovoljno za veci povratak “Red Firmovaca” na tribine i omasovljenje te navijacke grupe.

Ko pusti ovoliki komentar na ovu vest i to o klubu koji nema veze sa ovom utakmicom?

Zar je pitanje kome idu bodovi , bice kao i prosle godine , Zemun namerno promasuje i kad se priblizi kraj meca , odbrana se sklanja da Zvezda da gol .posle meca izjava kapitena Zemuna kao i lane : Jeste da smo bili bolji , ali gde mi da pobedimo Zvezdu ?!Na ovu glupost niko nije reagovao prosle godine , nadam se da tako nece biti i ove .