Zoran Popović za B92.sport: "Ne pamtim ovakvu Superligu"

Nakon istorijskog uspeha "dizelke" i plasmana u Evropu, svi su pričali o treneru Kokoviću, strelcima golova, driblinzima, pa i potezima funkcionera.

Ali malo ko je pominjao gotovo podjednako bitnog šrafa bez kog ne bi ovaj uspeh bio moguć – golmana koji prošle sezone nije primio gol na čak 16 utakmica.

Šestostruki šampion Srbije i trostruki osvajač Kupa profilisao se vođa i jedan od ključnih članova u sistemu trenera Radomira Kokovića.

Razgovor na Željinom "medija deju" počeli smo pitanjem da li je Popović imao lepšu sezonu od prethodne u bogatoj karijeri?

"Najbolja je bila u Voždovcu, a ova prethodna na golu Železničara mi je onako najdraža, pogotovo zato što je Železničar klub koji raste. Svi zajedno, sa ljudima iz kluba, trenerom i nama igračima, imamo neki zajednički cilj da ovaj klub podignemo na neke više lestvice. Prošle godine smo to ostvarili, sad ove godine želimo da nastavimo da rastemo. Ništa to ne bi bilo moguće da tim nije disao kao jedno. Isto tako svi imamo zasluge i za mojih 16 utakmica bez primljenog gola", rekao je Popović na početku priče za B92.sport.

Kako ste vi doživeli prethodnu sezonu i odlazak u Evropu i šta je, kao najveća snaga Železničara, doprinelo tome?

"Taj timski duh je samo jedna ‘kvačica’ i jedan korak do svega toga. Mnogo bitno je da i klub prati ono što želi trener kao i, naravno, mi igrači da ispratimo njegove zahteve. Ta dobra hemija nas je držala sve zajedno. I kada smo slavili i kada smo tugovali, svi smo bili zajedno, jedni za druge, znali smo i da se izdignemo iz poraza, a znali smo isto tako da u pobedama budemo, onako, prizemni i da nastavimo korak po korak ka našim ciljevima".

Kakvi su ciljevi ove sezone, koja se otvara ove večeri utakmicom protiv Radničkog iz Niša, a potom sledi Braga o kojoj, hteli ili ne, svi pričaju?

"Ove godine će biti jako teško  da se ponovi to, ali tu se pokazuje i karakter, odgovornost i naša ambicija da nastavimo da igramo dobro. Pre svega, da igramo naš fudbal koji je jako lep i da znamo u svakom trenutku šta želimo. Prvi neki cilj biće da se domognemo plej-ofa i da damo sve od sebe da možda ponovimo uspeh od prošle godine".

Srđan Stevanović/Starsport

Kako protiv polufinaliste Lige Evrope?

"Onog trenutka kad smo izvukli možda i najtežeg protivnika za ovu grupu momaka, prvenstveno mladih, znali smo koliko nas čeka zahtevna utakmica. Ali važno je da osete šta je evropski fudbal, da vide gde su i koliko treba da napreduju. Druga stvar, možda i da se skine pritisak sa njih, da odigraju dve utakmice najbolje što mogu. Zašto? Da smo izvukli nekog slabijeg protivnika, sigurno bi se stvorio pritisak javnosti i utisak da treba da se prođe to drugo kolo. Ovako, smatram i siguran sam da ćemo odigrati jako, jako zanimljive dve utakmice. Daćemo sve od sebe da tako bude i da prikažemo sebe u najboljem svetlu. Probaćemo da odigramo utakmicu onako kako mi želimo, da se trudimo što više, iako je protivnik stvarno, u ovom trenutku, možda i najjači koga smo mogli da izvučemo. Naše je da se trudimo, da pokažemo da možemo da se nadigravamo, damo sve od sebe, pa ako bude bolji, pružićemo ruke. Ali to moraju da dokažu na terenu. Daćemo sve od sebe da se mnogo potrude. Medijski, svi nas gledaju tako da će biti lagano, a mi ćemo dati sve od sebe da ne bude tako lagano kao što su zamislili".

Vaše iskustvo će sigurno biti adut, iako u evropskim okvirima imate samo jednu utakmicu – u Razgradu protiv Ludogoreca kada ste sačuvali mrežu Crvene zvezde.

"Jeste, nisam odigrao mnogo evropskih mečeva, ali sam ‘probio taj led’. To sada moraju da urade i ovi mladi momci. Uvek im govorim da je strah nešto što ne može da pomogne. Pozitivna trema, da. Moraš da imaš to pitanje ‘šta će biti, kako će se odigrati’, ali samo treba biti pozitivan. Nikada ne znaš šta može da se desi. Sigurno 99,9% ljudi misli da mi ne možemo baš ništa da uradimo. Sportski je da se nadaš, da nemaš straha, da daš sve od sebe i da vidimo gde smo u tom trenutku mi, a gde su oni".

Srđan Stevanović/Starsport

Da li vidite kao neku vrstu prednosti to što je Braga tek nedavno počela pripreme i što im je četiri igrača tek stiglo sa Mundijala?

"Siguran sam da su to profesionalci, jer je njihov sistem takav, da im prvenstvo kreće kasnije i da se duže odmaraju. Možda može da se desi da nisu dovoljno spremni, da možda gledaju, pogotovo ovde, prvu utakmicu kao neku pripremu, ali generalno ne bih, ne bih previše fokusa davao na to. Mislim da je najbitnije to što smo mi  u Sloveniji prošli jako dobre pripreme, da smo se dobro spremili, imali kvalitetne protivnike za domaće prvenstvo i za te dve utakmice koje nas čekaju. Smatram da smo dovoljno spremni, ali videćemo, doćiće brzo i ta sreda".

Iako je fokus na Bragi, u celini je mnogo bitnije za Železničar domaće prvenstvo, koje će biti nikada jače i sa nikad većom konkurencijom. Kako za opstanak gde ispada četiri ekipe, tako i za plej-of u koji ulazi samo šest timova.

"Iskreno ću reći, ja sam u Superligi više od 15 godina, ali nikada do sada, ne sećam se, da je bilo ovako malo ekipa u Superligi, a da opet ispada četiri ekipe. Sigurno će biti borba do poslednjeg kola za sve, i za plej-of i za plej-aut, pa kad se podvuče ta crta, onda opet plej-aut i plej-of i za Evropu i tako dalje. Biće sigurno mnogo zanimljivija liga. Kao što vidim, svi su se pojačali, svi žele da ostanu u najvišem rangu. Za nas će jako biti bitno da održimo, kao i prošle godine, fokus. Nismo mnogo razmišljali unapred, nismo ni patili mnogo za nekom utakmicom, da li smo pobedili, da li je bilo nerešeno, da li smo izgubili. Išli smo korak po korak, i onda kad se podvuče crta na kraju, vidimo gde smo i šta smo dali i koliko smo dali".

Jon Olav Nesvold / Bildbyran Photo Agency / Profimedia

Sa Zvezdom ste osvojili pet titula prvaka Srbije i tri pehara u Kupu. Ipak, najbolje partije pružali ste u Voždovcu, a one su Vam donele odlazak u Bode/Glimt. Kako je izgledao taj boravak u Norveškoj te 2018. i da li je tada moglo da se nasluti da će Bode stići do polufinala LE, pobeđivati Mančester siti, Inter, Atletiko Madrid…?

"Svedočio sam početku te ideje u nastajanju. Kada sam došao, potpisao sam ugovor na pet godina i u tom trenutku sa 27 godina sam bio najmlađi u ekipi. Svi ti momci koji su sada doneli ove uspehe: Patrik, Fredrik, Evjen, imali su po 17, 18, 19 godina. Još tada je trener Tajk Junson pričao da će, kada ‘nadođu’, sigurno napasti titulu. To je bio višegodišnji plan i dobro se sećam trenutka kada su mi ga izneli. I zato mi je krivo što tada, iskreno, nisam verovao u tu njihovu misiju. Zašto? Zato što sam došao iz Srbije, bili su mi prvi klub u inostranstvu i jeste mi sve to delovalo nemoguće u tom trenutku. Velikan Rozeborg se borio za titulu, Bran je bio u vrhu i dosta baš dobrih ekipa. Ali oni su izabrali sistem i verovali su da mogu nešto da naprave. Isto tako, mislim da su oni i sami sebe iznenadili rezultatima, i pomalo se u njima probudio neki inat zbog toga što su mnogi rekli su da nikada neće igrati na svom stadionu Evropu, pa su dočekali mnoga velika imena, igrali su na svom stadionu, potrudili su se maksimalno da, ovaj, da ostvare to, da taj grad oseti te čari Evrope, Lige šampiona i Lige Evrope".

Tu dolazimo do poveznice sa Železničarem.

"Da, isto to sam rekao ljudima iz Železničara: mi možemo da odemo na bilo koji stadion u Srbiji da igramo, ali je poenta da ovaj grad oseti, da ovi navijači koji su sa nama svake godine osete tu atmosferu, da se neki korak napred, da dolaze evropske ekipe, a i kada to prođe da opet budu tu za nas. To nisu ni navijači Zvezde, ni Vojvodine, ni Partizana. Jednostavno, ljudi vole da gledaju fudbal, i kad se pojave u velikom broju, nama to znači. E, to je nešto što krasi norveški fudbal, to jest što krasi Bode/Glimt. Taj grad ima malo manje od 50.000 stanovnika i to je grad koji mnogo voli taj klub, živi za njega. Sve sezonske su rasprodate, da li se pobeđivalo ili gubilo, podrška je uvek tu. Ima i do toga da treneri, stručni štab, igrači, uglavnom su rođeni u tom gradu i zbog toga njihova priča ima neku dodatnu draž. I verujem da će još trajati.

Do kada vidite sebe na golu Železničara i na terenu uopšte? I da li je to povezano, odnosno, planirate li da završite karijeru u Pančevu?

"Reći ću direktno – vidim sebe na golu još godinu dana. Kod mene ide korak po korak, iz godine u godinu. Sada se super osećam fizički, ali ne želim da za godinu dana, ako se desi da se ne osećam fizički i psihički dobro, da uzmem da odlažem penziju. Prekinuću fudbalsku karijeru i neću da zauzimam nekom mladom momku mesto. Kada sam potpisivao novi ugovor nudili su mi i na dve godine, a ja sam insistirao da to bude na godinu dana. Nisam želeo niti da ja imam neki pritisak, niti oni da imaju neku obavezu prema meni. Sve je prijateljski. Tu sam da dam svoj maksimum, da pomognem ovim momcima, da približim bar malo neki profesionalizam, odgovornost i da pokažem kako treba da bude sportista, muškarac i tako dalje. Tako da, neka moj odgovor bude da ću igrati još godinu dana, pa ćemo videti od leta", podvukao je Zoran Popović u razgovoru za B92.sport.