Učitelj bisera iz Novog Pazara za B92.sport: "Miks Blekija i Belodedića – takvi se traže svuda u svetu"

U fudbalskom klubu trenutno stasava 18-godišnji Ahmed Hadžimujović, koji je ove sezone promovisan u prvi tim i odmah se ustalio kao važna karika u sistemu Vladimira Gaćinovića.

Dovoljno je reći da se već nalazi u tefterima klubova širom Evrope, a pisalo se da timovi iz Engleske i Italije pomno prate razvoj talentovanog štopera.

Ubacio ga je u vatru Gaćinović u evropskim kvalifikacijama protiv Jagjelonije, i još jednom potvrdio da ume da "oseti" potencijal kod mladih fudbalera.

Ali, morao je neko i da spremi taj proizvod za prvi tim Novog Pazara. Među trenerima koji su najviše radili sa Hadžimujovićem je Sead Muratović, trenutno asistent u omladincima plavo-belih. Nekadašnji defanzivac je iz prvih redova pratio razvoj 18-godišnjeg momka i uverio se sa kakvim kvalitetima raspolaže.

"On je počeo u Školi fudbala Dandi, vlasnik je bio Sead Kolašinac. Posle toga su se pripojili i došli u Novi Pazar. Već na prvom viđanju, na prvom treningu koji smo imali, bilo je očigledno da se radi o igraču koji je na pragu da bude ono što se sada već priča o njemu i na kakav je nivo došao. Mislim da je retkost u sadašnjem fudbalu imati takve štopere. Takvi štoperi se traže svuda u svetu – koji znaju da igraju, koji ne preza ni od kakvog protivnika. Ogromna prednost mu je, naravno, fudbalska inteligencija. U tom uzrastu koristi obe noge – i levu i desnu. To je stvarno zadivljujuće", počeo je Muratović razgovor za B92.sport.

U mlađim kategorijama je uvek igrao za starije generacije, što nema sumnje da mu je koristilo prilikom prelaska u seniore.

“Igrao je prošle godine, pretprošle – za dve godine starije od sebe. To je bio plan i strategija kluba od tog trenutka, pošto je to jedna od talentovanijih generacija, to su 2007. i 2008. godište. Naravno, posle toga dolaze i ostale generacije, 2010. i 2011, koje su stvarno talentovane i veliki broj igrača – i sigurno će još neko krenuti njegovim stopama. Ukoliko sa svojim uzrastom ne mogu dovoljno brzo da napreduju, jer su veoma dominantni u svom godištu, onda iskoristimo priliku da ih promovišemo u starije. Imali smo veliku sreću da je klub bio u Omladinskoj ligi Srbije, pa je tu sticao iskustvo. Bukvalno je preskočio svoj uzrast – njegova generacija je realno sada u omladincima, a on već igra standardno za prvi tim", rekao je Muratović i nastavio:

“On je fudbalski toliko inteligentan da ga slava nije ponela. Šest meseci je u tom timu, a svaki put kad ima slobodan dan, dođe da odgleda utakmicu s nama, dođe na trening sa drugarima. Nikakva slava da ga je ponela – i sigurno je to put ka uspehu.”

Privatna arhiva

Kod Muratovića je nosio kapitensku traku oko ruke. U tom periodu je i legendarni Bajro Župić bio predstavnik kluba, pa je mladi defanzivac od početka bio u idealnom okruženju.

“Naravno da je bio kapiten. Veoma je radno i dobro dete. Nije izostajao sa treninga, a u današnje vreme deca su više posvećena telefonima i društvenim mrežama. Kod njega se vidi od malena – pristup i rad su mu uvek maksimum na treningu i to ga je dovelo tu gde je danas. Bajro Župić je tada bio predstavnik kluba. To smo komentarisali kao i svi drugi - ljudi koji se razumeju u fudbal odmah vide vrline. Naravno, u tom uzrastu ima i nedostataka – hvala Bogu, jer ne bi mogao da napreduje da ih nema. Ali on je sve to izgradio: tačnost pasa, duge lopte, procene, završnica… Tehnički je veoma obučen.”

Moglo se videti u komentarima da ga upoređuju sa Rorijem Delapom, nekadašnjim igračem Stouka, koji je bio prepoznatljiv po izvođenju auta, koji je mahom bio velika šansa za njegovu ekipu. 

"Još jedan dodatan kvalitet u njegovoj igri. Sposoban je da baci aut do druge stative. Ima odličnu tehniku auta, plus snagu koju poseduje. To će mu sigurno značiti u daljoj karijeri. Uvek sam mu pričao da me podseća na Ljubu Baranina, koji je bio prepoznatljiv po izvođenju auta."

Vladimir Gaćinović je pokazao kroz karijeru da ume da radi sa mladim igračima, što je samo dodatan plus u razvoju Hadžimujovića.

“Već duži niz godina postoji dobra saradnja između kluba i omladinske škole. Ljudi koji su na funkcijama imaju razumevanje i poštovanje prema ljudima koji preporučuju igrače: dođu, pogledaju, objasni im se šta i kako, pa to uzmu za razmatranje – naravno, oni na kraju odlučuju. Gaćinović je stari vuk, iskusniji, i sigurno je video da klub može da profitira, a ekipa dobije sigurnost.”

Možda pomalo iznenada, ali vatreno krštenje je imao odmah protiv Jagjelonije u kvalifikacijama za Ligu konferencije.

“Svaki trener i sportski radnik želi da ima kvalitetnog igrača. Godine su samo broj, postoji predrasuda ‘suviše mlad’ ili ‘suviše star’, a kad izađemo na teren, to se briše. Dobio je situaciju da igra protiv Jagjelonije, protiv Pululua – fenomenalan igrač. Iako možda po svom skromnom mišljenju nije odigrao na nivou omladinskih utakmica, to iskustvo ga je dovelo do ovog trenutka. Ne preza ni od jednog igrača. Klub je na velikom dobitku, a predviđamo mu blistavu karijeru – da ga gledamo uskoro u ligama petica.”

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Imao je Muratović šta da posavetuje Hadžimujovića, pošto je tokom igračke karijere upravo bio centarhalf.

“Jeste, igrao sam štopera. Igrao sam u mlađim kategorijama Zvezde, u reprezentaciji, bio sam kapiten reprezentacije i Crvene zvezde, posle toga sam bio u Singapuru. Igrao sam na istoj poziciji kao i on. Svaki savet koji je dobijao od nas, upijao je i sprovodio u delo. Nadam se da smo mu olakšali i pomogli da zakorači na veliku scenu i da zablista – mislim van okvira naše zemlje.”

Nije klonuo talentovani defanzivac na primer posle napravljenog penala u porazu od IMT-a. Naprotiv, delovao je još bolje posle te situacije. Muratović ga je uporedio sa dvojicom sjajnih štopera.

“To su stvari koje su ga krasile i odvajale od vršnjaka i od igrača godinu-dve starijih. Nikada se nije libio, nije se ustručavao, verovao je u sebe. Ne narcisizam – nego sportska vera: verujem u sebe i u kvalitete koje posedujem. Većina igrača u tom uzrastu, kad napravi penal, kad kiksa za gol, pogreši pas ili sedi na klupi – klone. On za sada, hvala Bogu, nije. Nadam se da će tako nastaviti, sazrevaće iz dana u dan, iz utakmice u utakmicu, kroz treninge. Blistava karijera je pred njim. Po načinu igranja, želji i dominaciji u vazduhu, uporedio bih ga sa Nikolom Milenkovićem. A po mirnoći, tačnosti pasa i čitanju igre – sa Miodragom Belodedićem. Neki miks, mirnoće kad je lopta kod njega.”

Nema sumnje da je Adem Ljajić najveće ime iz Novog Pazara. Teško će biti dostići njegove visine, ali talentovane dece svakako ne manjka. Ne treba zaboraviti ni da je Andrija Maksimović isto godište kao štoper plavo-belih. Svakako, o njegovom talentu se već čulo, pa se pojavila informacija da su skauti klubova iz Premijer lige i Serije A pratili njegove partije.

“Pazar je rasadnik talenata. Bilo je mnogo igrača koji su možda bili na njegovom nivou kad gledaš utakmice, ali kompletna ličnost kao on… Mislim da ima šanse i da bude podstrek mlađima da se potrude još više. Adem Ljajić je zaštitni znak grada – igrač koji je napravio najveću karijeru iz Novog Pazara. Ima još mnogo igrača koji nisu igrali Ligu šampiona, možda Kup UEFA, ali su ostavili trag u Partizanu, Zvezdi, Vojvodini i u inostranstvu. Velika je dobit za naš fudbal što imamo bonus-igrače. To je satisfakcija i za mlade, treba pronaći pravog igrača, dati mu šansu i izgurati ga. Normalno je da će imati greške, uspone i padove – to su deca od 17-18 godina, sastavni deo života i fudbala. Andrija Maksimović je isto dete iz grada, otišao je rano u Beograd i napravio to što je napravio.”

Poznato je koliko pazarska publika voli decu kluba, a utabanim stazama svojih prethodnika sada gazi Hadžimujović.

“Kad neko dobije kapitensku traku posle šest meseci u prvom timu i sa 18 godina, to je velika satisfakcija – i za njega i za budućnost, da daje još više. On je tek na početku karijere, ne treba da se leti i ne treba ga dizati u nebesa. Na dobrom je putu da postane veliki igrač, a radi sa ljudima u klubu koji to razumeju – Međedović, Gaćinović, stručni štab… Imaju plan kako da rade s njim i usmere ga, samo da ga zadržimo da ne skrene. Sa njegovim razmišljanjem i fudbalskom inteligencijom ne bi trebalo da ima problema. Samo daj Bože da ga povrede zaobiđu – a ostalo, ne sumnjam, Liga petica mu ne gine. Ljudi koji vode klub imaju plan kako da izvuku najbolje iz njega, a da to ne bude bolno, nego sa zadovoljstvom. Siguran sam da jedva čekaju da ga vide kao ponos kluba, da zaigra i za reprezentaciju.”

Tokom zime su prvom timu priključena trojica omladinaca - Ensar Mavrić, Hamad Šaćirović i Bakir Bilalović. Muratović je do tančina upoznat sa njihovim kvalitetima.

“Što se tiče Mavrića, Šačirovića i Bilalovića – oni su isto taj uzrast, pet-šest godina su sa mnom. To je ta generacija o kojoj pričam, a ima još igrača koji treba da nadođu i verujem da će do kraja polusezone biti priključeni i da će im se ukazati šansa. Neko ide zaobilaznim putem, neko direktno. Mavrić je ona ‘desetka’ koja izumire. Ima i levu i desnu nogu identično – neverovatno. Takvo razmišljanje… Maestro u kopačkama. Ja sam igrao u Zvezdi, takvog igrača nisam imao pored sebe. Imao sam Nikolu Lazetića, Marka Mitrovića, milion igrača, ali on šta vidi – to se ne viđa", objasnio je i dodao:

"Šaćirović je, recimo, levonogi štoper, oko metar devedeset, predominantan u vazduhu i tehnički odličan. A Bakir Bilalović je polivalentan, može da igra beka i štopera – prezahvalan igrač. I sigurno iz generacija 2007. i 2008. očekujem još pet-šest igrača minimum da će na kraju sezone ili na početku letnjih priprema biti priključeni prvom timu", podvukao je Muratović u razgovoru za naš portal.