"Da sam eksplodirao ranije otišao bih za 10.000.000 evra"

Nenad Lukić se tražio posle prelaska u seniore, sve dok ga pod svoje nije uzeo Srđan Blagojević i našao mu žicu, a pravu rapsodiju je doživeo kod Zoltana Saba u TSC-u.

Potvrdio se kao proveren golgeter kasnije u inostranstvu, a sada sa velikim dosta uspeha nosi dres Voždovca, sa kojim cilja povratak u Superligu.

Zmajevi su išli na proverenu kartu i nisu promašili. Trenutno su drugi na tabeli Prve lige Srbije i vodiće na proleće veliku bitku sa Zemunom i Mačvom za plasman u elitni rang.

U intervjuu za B92.sport, Nenad Lukić je govorio o Voždovcu, TSC-u, uticaju Blagojevića i Saba, ali i o onome što ga je negativno iznenadilo u drugoligaškom karavanu.

"Mislim da smo se Mačva, Zemun i mi izdvojili na vrhu tabele, ali ima još mnogo da se igra. Posebno zbog plej-ofa, gde nas čeka deset utakmica sa šest najboljih ekipa, tako da ništa još nije rešeno. Imamo dobru pol-poziciju, ali smo svesni da smo u nekim utakmicama, naročito kod kuće, olako gubili bodove. To je moglo da bude i bolje, jer po kvalitetu smatram da smo najkvalitetnija ekipa u ligi. Drago mi je što smo u poslednjih pet-šest kola počeli to da pokazujemo i na terenu. Derbi sa Mačvom nas čeka već na startu proleća, ali realno – svaka naredna utakmica je najvažnija. To je lepota fudbala. Upravo to te tera da treniraš više, da budeš bolji i da stalno budeš maksimalno fokusiran."

Od ekipa koje su se iskristalisale da pretenduju na viši rang, svaka je imala neku vrstu oscilacija tokom jesenjeg dela.

"Druga liga je izuzetno teška za igranje. Svi smo imali periode oscilacija, to je normalno. Uslovi su često loši, tereni teški i tada se razlika u kvalitetu značajno smanjuje. Na takvim terenima više dolaze do izražaja borba, adaptacija, druga lopta i snalažljivost. To se videlo i u Kupu Srbije, gde su superligaške ekipe imale ozbiljne probleme protiv drugoligaša. Nama to ne ide u prilog, jer smo mlada i fudbalski pismena ekipa, ali se nadamo da će na proleće, uz bolje vremenske uslove i terene, naš kvalitet doći više do izražaja."

Počeo je Dejan Đuričić sezonu na klupi Voždovca, a usled slabijih rezultata došlo je do promene i nasledio ga je Dejan Rađenović, koji na sedam utakmica ima šest pobeda i jedna remi.

"Dolazak Rađenovića doneo je novu, pozitivnu energiju. I pre toga igra nije bila problem, već realizacija i neke naivne greške. Sa njim je došlo dodatno samopouzdanje, naročito kod mladih igrača. Kada kreneš da pobeđuješ, sve ide lakše – dueli, odluke, samopouzdanje. To se jasno videlo protiv Grafičara, gde smo uz tri postignuta gola imali još nekoliko stopostotnih šansi i potpuno zasluženo pobedili. Napredak je očigledan i sada je važno da taj osećaj prenesemo i na prolećni deo sezone."

Luka Milosavljevic/STARSPORT

Nalazi se Lukić u grupi starijih igrača među Zmajevima

"Jako mi prija mentorska pozicija. To je nešto prirodno, jer smo i mi stariji prolazili kroz iste stvari. Mi nismo imali privilegiju bonusa – morali smo mnogo duže da čekamo i da se krvavo borimo za mesto u timu. Danas je mladima lakše, što ima i dobre i loše strane, ali mogu samo da pohvalim naše mlade igrače. Voždovac je klub koji godinama forsira mlade i oni dolaze spremni, znaju šta ih čeka i prihvataju savete i kritiku. Zbog toga i nama starijima sve ide lakše", objasnio je iskusni centarfor i nastavio:

"U ekipi ima dosta mladih igrača koji već sada mogu da igraju Superligu. Iskreno, smatram da bi ova ekipa lakše igrala Superligu nego Prvu ligu, jer su tereni bolji i uslovi drugačiji. Ovaj stepen takmičenja im je izuzetno važan za razvoj – da igraju konstantno, budu starteri i steknu iskustvo koje ne može da se nauči na treningu. To je neprocenjivo."

Lukić je trenutno prvi strelac Prve lige sa 10 golova, a dodao je i četiri asistencije.

"Zadovoljan sam i svojim učinkom. Golovi i asistencije prijaju svakom napadaču, ali u ovom delu karijere to mi nije primarno. Došao sam da pomognem klubu i ljudima koji su mi ukazali poverenje. Smatram da je svima jasno da je Voždovcu mesto u Superligi i to je cilj koji imamo. Ja sam atipičan napadač. U mlađim kategorijama bio sam desetka ili krilni igrač i zbog toga sam navikao da učestvujem u igri, da asistiram, ne samo da čekam loptu u šesnaestercu. Taj stil mi je doneo mnogo dobrih stvari u karijeri. Cilj mi je da budem među najboljim strelcima lige, ali zašto ne i među najboljim asistentima."

Iako su mnogi očekivali da ostane u Superligi, odlučio je da se spusti rang niže.

"Moram da priznam da sam i pre Voždovca imao superligaške ponude, ali sam se odlučio da dođem ovde jer sam video da imaju ozbiljnu ambiciju da se vrate u Superligu. Stacionirao sam se u Novi Sad sa porodicom, u godinama sam kada mi nije potrebno neko superligaško dokazivanje, i geografski je Beograd presudio, uz ambiciju koju ima Voždovac. Video sam sebe u toj priči i doneo sam odluku da pređem u Voždovac."

"Što se Spartaka tiče, to je bio period u kojem jednostavno gol nije hteo. Dešava se i najboljima. Igra nije bila loša, forma nije bila sporna, ali napadači žive od golova i kada to izostane, pritisak je veliki. Bitno mi je bilo da se brzo vratim i da u Voždovcu odmah otvorim sezonu golom, što se i desilo, i to mi je dalo dodatnu sigurnost."

U dva navrata je sarađivao sa Srđanom Blagojevićem, koji mu je okrenuo karijeru u totalno drugačijem smeru.

"Promena pozicije kod Srđana Blagojevića bila je ključna za moju karijeru, tada smo bili zajedno u Bežaniji. On ju je pokrenuo, a ka vrhu uzdigao pokojni Zoltan Sabo kada me je stavio da igram sa dva napadača u TSC-u. Posle Bežanije sam se sa Blagojevićem sreo i u Inđiji. Tamo sam za polusezonu dao 13 golova i otišao u TSC, gde sam nastavio da tresem mreže. Sarađivali smo dva puta i svaki put je moju karijeru promenio nabolje."

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Pratio je rad 52-godišnjeg stručnjaka u Partizanu i nije očekivao da će se u Humskoj odlučiti na rastanak bivšim strategom Astane i Debrecina.

"Više sam iznenađen njegovim odlaskom, jer je iz ove ekipe Partizana izvlačio 300 odsto. Ovo su mladi i talentovani momci, ali mislim da nije bilo dobrog Srđanovog rada, da bi izgledali mnogo lošije. Niko nije očekivao da će biti među prva tri na početku sezone. Odlično ga poznajem, mnogo smo pričali i tokom perioda u Mađarskoj, kada je preuzeo Debrecin. Napravio je lep imidž, svi su pozitivno pričali o njegovom fudbalu. Bio sam srećan kada je došao u Partizan, ali sam isto tako se razočarao kada su ga otpustili. Potreban je Blagojević srpskom fudbalu, kao i takvi treneri poput njega, Stolice, Kokovića, tu je i Jakšić iz Radnika... Hoće da prate trendove. Nema više fudbala bez ulaska u igru, pasova... Čak je i Premijer liga počela da igra sve više po tom sistemu. Ako hoćemo da idemo napred, moramo da čuvamo takve ljude u našem fudbalu."

Lukić je široj domaćoj javnosti postao poznat po partijama u TSC-u. Pogađao je i asistirao kao na traci i nosi velike zasluge za sve uspehe kluba iz Bačke Topole.

"TSC je moja druga kuća, klub koji me je lansirao i obezbedio egzistenciju meni i mojoj porodici. Igrao sam, dao najbolje od sebe, posle se prodao i u inostranstvo. Žao mi je kada vidim sada da ne igraju dobro, ali to je tranzicioni period, gde su donosili neke loše odluke. Nadam se da će se brzo vratiti u vrh srpskog fudbala, jer tamo zaslužuju da budu. Ubeđen sam da će se izdići iz lošeg perioda koji ih je zadesio." TSC je trgao srpski fudbal. U trenutku kada se pojavio, 90 odsto klubova je kuburilo sa finansijama i neisplaćenim zaradama. Infrastruktura je bila loša. Kada se pojavio stadion TSC-a i među nama igračima priča da postoji klub koji je sličan Čukaričkom i Voždovcu, počeli su i sami fudbaleri da traže svoja prava. Mislim da je to pokrenulo sve ostale klubove, gde vidimo da je sada u Superligi mnogo bolja situacija nego pre nekih pet godina kada sam otišao u inostranstvo. Diglo se sada sve na jedan viši nivo, a TSC je bio kliker koji je sve to započeo."

Pre pet godina nas je nažalost napustio Zoltan Sabo, koji je dodatno eksploatisao kvalitete sjajnog napadača.

"Sabo je moj fudbalski otac, i to će uvek ostati tako. Pomešano je sećanje. Sjajno je sve što je dao toj našoj generaciji, pogotovo meni, a opet u isto vreme i tužno što nas je napustio takav vizionar i fudbalski čovek, koji je zaista mnogo donosio. Nenormalno mnogo boli i danas kada pogledam da nas je tako prerano napustio."

I dalje se prepričava utakmica u kvalifikacijama za Ligu Evrope iz 2020. godine, kada je TSC ugostio FCSB, nekadašnju Steauu. Posle 120 minuta je bilo 6:6, a rumunski velikan je bio bolji posle izvođenja penala.

"Sigurno najbolja utakmica kojoj sam prisustvovao. Dolazi ti velikan na noge i igramo kvalifikacije za Ligu Evrope. Dominirali smo prvih pola sata, vodimo 2:0, pa crveni karton za nas, koji nas je malo izbacio, a njih digao. Uspeli smo da se vratimo u tri navrata sa dva igrača manje, i bio sam ubeđen da ćemo proći na penale. Kada smo seli u svlačionicu posle penala, čestitali su nam Sabo i predsednik Žemberi na svemu, i nije niko mogao ništa da kaže. Izašli smo ponosni posle svega. Sjajna utakmica, svi su pričali o njoj, i doprinela je da TSC poraste kao klub. Pamti se prva pobeda u Evropi protiv Petrokuba. Nisu ni čelnici kluba očekivali da će TSC toliko brzo da poraste, ponosan sam što sam bio deo te priče."

A pitanje da li bi bilo ovakovog TSC-a da na njegovom čelu nije Janoš Žemberi.

"Janoš Žemberi je po meni, uz još par ljudi, najbolji fudbalski radnik u Srbiji. Podigao je TSC, pokrenuo je priču iz četvrte lige, gde su momci imali plate na račun. Jeste imao pomoć mađarske države, ali teško da bi TSC došao do ovog nivoa da nije bilo njega. I danas diže klub u svakoj sferi. Po meni, stvarno najsposobniji fudbalski radnik u Srbiji."

Pamti se sezona u kojoj su Vladimir Silađi i Nenad Lukić, tada saigrači u TSC-u, i tandem u napadu, podelili nagradu za najboljeg strelca Superlige sa 16 postignutih golova. Zajedno sa njima je bio i Nikola Petković, bivši centarfor Javora.

"I to je istorija. Ubeđen sam da se više neće ponoviti da dva igrača iz istog kluba budu najbolji strelci lige, a da nisu iz Zvezde i Partizana. Retko se dešavalo da i napadači iz ta dva kluba budu u isto vreme najbolji strelci. To je zasluga Zoltana Saba, jer je imao u tom trenutku hrabrosti da mi napadnemo sve ekipe. Uvek je forsirao istu igru, da igramo sa dva napadača, bez obzira na ime rivala. Ekipe u Superligi se mahom povlače, previše respektuju Zvezdu i Partizan. Retko koji klub danas igra sa dva napadača u Superligi."

Ipak, deluje da Silađi nije napravio karijeru kakva se očekivala posle odlaska iz Bačke Topole. Trenutno je član Naftagasa iz Elemira, člana Srpske lige Vojvodine.

"Silađi je jedan od igrača kom talenat nije ispratio njegovu karijeru. Sjajan igrač, ima neverovatan osećaj za gol, odlična i završnica... Jednostavno ga neke druge stvari nisu ispratile i nije napravio ni deset odsto karijeru kakvu je mogao sa svojim znanjem. To je najveća boljka srpskog fudbala, što imamo sijaset talentovanih igrača koji nisu ni blizu ostvarili svoj potencijal."

Posle TSC-a je usledio odlazak u Honved gde je nastavio sa odličnom golgeterskom formom. Opisao je iskustvo iz mađarskog fudbala.

"Honved je preozbiljan klub. Mađarska liga je otišla mnogo daleko. Ljudi u Srbiji nisu svesni gde je otišla u odnosu na nas po svakom segmentu. Jedna sjajna liga za igranje, možda i najbolja po tome posle Liga petica, gde možete da zaradite dobar novac i da uživate u fudbal. Honved je jedan od tri najveća kluba u državi, uz Honved i Ferencvaroš. Nadam se da će Superliga skraćenjem biti mnogo neizvesnija, kao kod Mađara. Svedoci smo da se Zvezdini kiksevi doživljavaju kao da počinje Treći svetski rat, to nije normalno! Drago mi je što je sada naša liga zanimljivija, gde su manji timovi počeli da veruju da mogu da dobiju Zvezdu na njenom terenu."

Prenosili su mediji da Lacio ima na radaru 33-godišnjeg centarfora dok je nosio dres ekipe iz Bačke Topole.

"Najveći moj problem je bio što sam kasno eksplodirao. Kasno sam i shvatio fudbal preozbiljno. Da sam imao brojke iz TSC-a sa na primer 23 godine, otišao bih za 10 miliona u inostranstvo. Ja sam imao tada 28 godina i bilo je mnogo interesovanja, između ostalog iz Holandije i Belgije, ali sam se odlučio za Mađarsku, kako zbog finansija, tako i zbog lakše adaptacije na samu ligu. Srećom, kasnije sam u Kini naplatio svoju karijeru. Propustio sam period kao omladinski reprezentativac kada sam trebao da idem u ozbiljne evropske klubove, pa sam se posle toga nekoliko godina tražio. Kada prođete moj put, shvatite da ste za većinu odluka sami krivi."

Laszlo Szirtesi / Alamy / Profimedia

Lukić je dete Partizana, prošao je period kaljenja i u Teleoptiku, ali nikada nije zaigrao za prvi tim crno-belih.

"Ne mogu da kažem da sam imao ugovor na stolu, ali je bilo zaista mnogo priča. Partizan je u tom periodu bio zaista u jednom raskoraku, gde sebe nisam video u Humskoj. To mi je jedina žal što nikada nisam zaigrao za prvi tim Partizana. U trenutku kada sam eksplodirao u TSC-u, nisam ni gledao ka Partizanu, nego više ka inostranstvu, ili da ostanem u Bačkoj Topoli, gde me je gazda kluba ispoštovao za sve. Partizan je bio u zoni raspadanja, kašnjenja, i tada kada sam dobio decu to mi nije trebalo. Kada završim karijeru, ostaće žal što nisam nekoliko godina proveo u Partizanu, s obzirom da sam tu prošao celu školu."

Redovno prati klub iz Humske, koji je sa mladim timom uspeo da osvoji jesenju titulu.

"Pratim dosta. Izgleda odlično, sjajno je što su se navijači vratili i na krilima svega toga, mladi igrači daju više nego što je realno. Imaće veliki problem na proleće, jer će doći do jednog pada, s obzirom na njihove godine, i jako je bitno da bude što manji, kako bi se što pre vratili. Oscilacije su normalne u fudbalu. Učinili su prvenstvo jako zanimljivim, Partizan se odlično nosi sa Zvezdom, koja kvalitetom ima mnogo bolji tim."

Kao neko ko ima ozbiljan staž u Prvoj ligi Srbije (132 utakmice), ima potpuni legitimitet da priča o njenom kvalitetu nekada i sada.

"Tada je Prva liga bila mnogo jača, iz prostog razloga što Superliga nije toliko gurala mlade igrače. Tada je mnogo mladih išlo na kaljenje u drugu ligu, ali to se sada razvodnilo, zbog pravila bonusa. Ono što mi je poražavajuće, to je da su tereni dosta gori, nego kada sam debitovao pre 15 godina. To mora hitno da se popravi, ali vidim da je Savez počeo da radi i u tom smeru, počevši od Superlige. Nadam se da će u narednih par godina doneti i propise šta morate da imate da bi se takmičili u drugoj ligi. Videli smo terene u Šapcu, Čačku, Bačkoj Palanci... Arena sport je prenosila Kup mečeve, i to ne može da se nazove fudbalom na tom terenu. To je prva osnova koja mora da se popravi, kako bi liga napredovala, pogotovo što će sada dobiti na kvalitetu kako se lige budu skraćivale, gde će neki igrači koji su na granici prve i druge lige, doći u drugu."

Vodio je bitke sa mnogim štoperima tokom karijere, ali se jedan izdvojio.

"Kada se Strahinja Pavlović pojavio, rekao sam da mi ne odgovara, jer igra jako specifično. Bilo je vrhunskih štopera, ali on mi je ostao u sećanju. Mogao je sa dugačkim nogama da mi iščačka loptu, za razliku od fizički jačih štopera."

Počeo je napadač Voždovca da razmišlja o koracima kada završi igračku karijeru.

"Upisao sam već B licencu u Fudbalskom savezu Vojvodine, već sam negde na pola školovanja. Vidim sebe u fudbalu, u čemu bih drugom... Jedino što smo radili je fudbal, vreme će pokazati još na kojoj poziciji ću biti kada završim igračku karijeru", zaključio je Lukić u prazničnom razgovoru za naš portal.