Paunović se otvorio Englezima: "To nije u našim genima, rekao sam igračima..."

Fudbaleri Srbije u kvalifikacijama za SP 2026. igraju večeras od 20.45 poritv Engleza na Vembliju.

"Ovo mi se često dešava", rekao je Paunović, prateći prstima zamišljeni krug. 

"Imam običaj da zatvaram krugove, a ovo bi mogao biti još jedan. Postoji neka veza: moja karijera van zemlje, odlazak u Španiju, put oko sveta i sada povratak. A ta prva utakmica, to je veza sa nasleđem mog oca, sa onim što sam nasledio od njega", rekao je Paunović za Gardijan.

Blagoje Paunović, defanzivac koji je 39 puta igrao za Jugoslaviju i kasnije postao trener, pričao mu je o tome kako je bio pozvan da igra na oproštaju Pelea na Marakani 1971, o finalu Evropskog prvenstva protiv Italije 1968. i o utakmici koja ih je tamo odvela protiv svetskih šampiona.

"Engleske je supersila"

Starsport

Tog dana u Firenci, Jugoslavija Blagoja Paunovića pobedila je Englesku; ovog četvrtka na Vembliju, Veljko počinje protiv iste zemlje.

"Ta pobeda je imala ogroman odjek. Otac mi je mnogo pričao o Bobiju Muru, o tome koliko je bio autoritativan. Govorio je o toj generaciji, o njihovom fizičkom prisustvu, o sposobnosti da zastraše protivnika. Verovali su da su šampioni; imali su tu fudbalsku aristokratiju u svemu što su radili. Bili su jaki, imali su aroganciju, u pozitivnom smislu. I ova sadašnja generacija Engleske je supersila  moderan tim, dubok i raznovrstan. Postigli su 18 golova, nisu primili nijedan. Poslali su jasnu poruku u Beogradu".

Engleska je u septembru postigla pet golova u Beogradu, što objašnjava zašto je Paunović sada ovde i koliko je težak zadatak pred njim. 

"Od dana kada sam se rodio, imao sam uzor kod kuće. Kao da je moj put bio unapred određen, a na tom putu stalno smo pričali o fudbalu", kaže novi selektor Srbije.

Te razgovore opisuje kao temelj svog formiranja vrednosti koje je otac preneo,, lekcije iz omladinske škole Partizana i uticaj socijalističkog društva u kojem je odrastao.

Ali njegov put  kojim, kako kaže, nije sam birao, već ga je sledio odveo ga je iz zemlje sa 17 godina, nedugo nakon što je debitovao za Partizan.

• Da više ne menjamo kanal na TV-u
• Da li "orlovi" dišu kao jedan? Paunović: "Ovo je najbolja grupa sa kojom sam radio"
• Paunović o molitvi i kapitenu - zakopčan do grla
• Paunović sa Vemblija: "Za Srbiju je sutra finale Svetskog prvenstva!" VIDEO
• "Piksi je najuspešniji selektor – Veljko od nas ne može napraviti Špance, ali..." VIDEO
• Niko ne zna šta će Paunović odlučiti
   

Fudbalski uticaj ratova na Balkanu postao je vidljiv 1992. kada je Jugoslavija izbačena sa Evropskog prvenstva zbog sankcija UN. Njeno mesto zauzela je Danska  i osvojila titulu. 

"Fudbal i dalje duguje Srbiji, kao naslednici Jugoslavije. Iz te generacije izlazili su Dejan Stanković, Saša Ilić, Mateja Kežman… Ja sam bio deo te grupe, kao i mnogi drugi, ali svi smo otišli. Iz istog razloga, ali različitim putevima. Nisam razumeo šta se dešava oko mene. Imao sam samo jedan san: da igram za Partizan, za reprezentaciju, da odem na Svetsko prvenstvo. Nisam želeo da čekam. A onda sam otišao. Mnogi su napravili velike karijere; kod mene nije sve ispalo kako je moglo. Zbog neiskustva i okolnosti, koje su bile van svake normale".

"Sa 17 godina si stranac, ne razumeš jezik, ne znaš gde si. Otišao sam u Atletiko Madrid, videli su u meni talentovanog igrača. Ali nisam uvek donosio dobre odluke. Sad to iskustvo koristim da kažem svojim igračima: budite svesni svog puta, ne ponavljajte moje greške. Ipak, to me oblikovalo. Fudbal me odveo, ali me nikad nije napustio, jer ni ja nisam napustio svoj san".

Tokom 16 godina karijere igrao je u inostranstvu. Trenersku karijeru započeo je u sistemu mlađih selekcija Srbije, a 2015. je vodio omladinsku reprezentaciju Srbije do svetske titule pobedom protiv Brazila u finalu, golom Nemanje Maksimovića u 118. minutu.

Posle toga, novi krug: Čikago Fajer, Reding, Gvadalahara, Monterej, Ovijedo… 

"Bio sam svuda, ali moj trenutak prosvetljenja dogodio se u Engleskoj. Prva sezona u Redingu bila je prelepa, druga teška – kazne, oduzimanje bodova, ali opstali smo. To me promenilo, naučilo strpljenju i zrelosti", kaže Paunović.

"Malo ko u životu ima priliku da vidi utakmicu na Vembliju, a još manje njih da je igra"

FSS

"Možda je obim ovog kruga ogroman, ali počinje da se zatvara. Sada sve ima smisla. Prošao sam kroz iskustva, jezike, kulture. Proces je bio težak, ali se sada osećam privilegovano. Moja generacija je ispaštala zbog sankcija 1995. godine. Nismo smeli da igramo kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, a imali smo izuzetno jak tim. Dvadeset godina kasnije, sa decom rođenom 1995. i sa mnom kao selektorom, postali smo svetski prvaci. Nažalost, otac nije doživeo da vidi taj trofej. Ali fudbal je mojoj generaciji vratio kroz novu.“

Ti igrači iz te generacije danas su jezgro seniorskog tima koji vodi na Vembli.

"Moram da ih oslobodim blokade, da sve počne da teče. Moramo brzo da radimo na samopouzdanju. Kad ga steknemo, fudbal će doći sam: koncentracija, organizacija, posvećenost. Imamo plodno tle, samo treba da ga zalijemo. Mnogo ljudi me je pitalo: ‘Jesi li svestan u šta se upuštaš?’ Naravno da jesam. Kad su ljudi iz Saveza došli u Madrid da me ubede, govorili su o četvorogodišnjem projektu. A ja sam rekao: "A šta ćemo sada?". Oni su rekli: "Sada je teško." A ja sam odgovorio: "Onda hajde da krenemo od teškog".

"Znam da nije lako, ali znam i da je u fudbalu sve moguće. Počinjemo protiv jednog od najboljih timova na svetu. Ali osećam da je moja dužnost da odgovorim. Nije u našim genima da se predamo. I reći ću igračima: "Malo ko u životu ima priliku da vidi utakmicu na Vembliju; još manje njih da je igra." Ljudi na tribinama ne mogu da promene ništa, ali oni na terenu mogu da ostave trag", poručio je Paunović.