Crni oktobar za fudbalere – ligamenti stradaju zbog intenzivnije igre?

Sa povećanjem broja utakmica, logično, uvećava se i rizik od povreda, onih najtežih po fudbalere. Noćna mora za svakog profesionalnog igrača najpopularnijeg sporta je kidanje prednjih ukrštenih ligamenata kolena, posle čega obavezno sledi višemesečna pauza i praktično kraj sezone, makar se povreda desila i u samom začetku kalendarske godine.

Oktobar je u tom smislu crni mesec za fudbalere, pokazalo se to i ove godine.

I ovaj oktobar je odneo "nove žrtve" na fudbalskim terenima.

Poslednji u nizu igrača koji će na dugu pauzu zbog kidanja ligamenata kolena je Realov kapiten Dani Karvahal, a pre njega "stradali" su na isti način, uspostavljena im je ista dijagnoza, i Rodri iz Sitija, Duvan Zapata iz Torina, Kabijagi iz Bolonje, Bremer iz Juventusa...    

"Pratimo situaciju. Slučajevi povreda prednjih ukrštenih ligamenata u Seriji A su za sada u brojkama na koje smo navikli. Češće se dešavaju početkom sezone, tako da poslednji slučajevi nisu ništa neobično", kaže Frančesko Dela Vila, direktor Centra za Izokinetiku pri FIFA, o trendu povreda u italijanskom šampionatu.

Veći broj utakmica može i ne mora biti glavni razlog većeg broja težih povreda, kaže ovaj stručnjak.

"Postoji više razloga i različitih faktora koji utiču na povrede. Na primer, početkom sezone igrači su slabije pripremljeni nego kasnije i tada imamo veći broj ovakvih povreda", dodaje.

Tanjug/Martin Rickett/PA via AP

Primetno je, ipak, da je oktobar najrizičniji mesec za fudbalere - jer je i broj mečeva veći.
 
"Možda će biti perioda u kojima će biti više povreda, ali sa opšte tačke gledišta, možemo očekivati povredu prednjih ukrštenih ligamenata svake dve sezone za svaki klub. Oni koji imaju veći broj od toga treba detaljno da prouče svaku povredu da bi razumeli zbog čega je trend takav. Skoro 10% fudbalera imaće povredu prednjih ukrštenih ligamenata kolena (ACL), retku povredu u opštem smislu, ali s obzirom na karijeru fudbalera broj je veoma veliki (1 od 10)".

Međutim, pravi problem, objašnjava Dela Vila, je uvećan broj ove vrste povrede kod mlađih fudbalera. Podaci iz celog sveta sugerišu da su povrede ukrštenih ligamenata u porastu kod mladih dečaka i devojčica.

"Te podatke moramo ozbiljno uzeti u obzir", kaže Dela Vila.

Poslednjih godina, sa povećanjem broja utakmica, povećao se i intenzitet, stres, a Dela Vila objašnjava da je i "intenzitet same igre povećan".

"Dolazi do više ubrzanja i usporavanja, a povreda ukrštenih ligamenata se javlja upravo u fazi usporavanja".

Takođe je zanimljivo videti kako dolazi do povreda ukrštenih ligamenata. Postoje tri vrste mehanizama, objašnjava Dela Vila.

"Prilikom startova, to je slučaj Fergusona ili Karvahala. To su direktni kontakti, i tu malo toga možete da uradite. A onda imamo još dve kategorije. Prva je indirektan kontakt, slučaj Bremera koji je gurnut i povređen. A u slučaju bez kontakta, igrač strada potpuno sam. Ovo je slučaj sa Zaniolom, a delimično i sa Zapatom. Samo 12% biva povređeno direktnim kontaktom: 8 od 10 fudbalera se sami povređuju. Njih je mnogo više“, dodaje Dela Vila.