Ispovest Modrića: "Od 2019. godine pričaju da ne mogu više"

Ostavio je neverovatan trag u Real Madridu, a u opširnom intervjuu za Marku se dotakao raznih tema.

“Oproštaja od Reala se sećam sa ogromnim ponosom, iako nije bio lak dan, što se moglo videti i na mojim slikama pre utakmice, u autobusu, prethodnih dana kada sam saopštio odluku, kao i na terenu. Na terenu sam se još nekako dobro držao, a onda je usledio govor… Bili su to dani puni emocija, mnogo emocija, jer sam znao da se završava najlepša etapa moje fudbalske karijer. Ali pamtim ga sa mnogo ponosa i emocija. I danas ponekad pogledam te snimke, iako je prošlo više od godinu dana. Kada vidiš slike ljudi na tribinama kako plaču, sve poruke i ostalo, to te ispuni ponosom i zadovoljstvom, jer znaš da si uradio nešto važno u najvećem klubu na svetu”, rekao je Modrić.

Odlazak iz španske prestonice jednako teško je pao i igračevoj porodici.

“Možda je rastanak čak teže pao mojoj porodici, jer su oni ceo život vezani za Madrid. Pre svega moja deca. Moj prvi sin je rođen dok smo bili u Engleskoj i imao je dve godine kada smo stigli u Madrid, ali on čitavo svoje detinjstvo pamti upravo po Madridu. Sada ima 16 godina. Kada razgovarate sa njima, kada smo na odmoru ili negde drugde, pitaju vas: ‘Kada ćemo kući?’ A pod ‘kućom’ misle na Madrid. Zato je i njima bilo veoma teško, kao i meni. Ali život je takav, i to je deo života, moraš da nastaviš dalje. Sada smo ovde. Teško je, veoma teško, ali kada sve to sagledaš, ispuni te ponosom, zadovoljstvom i srećom.”

Alessio Morgese/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Zanimljivo je da je iskusni Hrvat špansku prestonicu napustio kao najtrofejniji igrač u istoriji Reala.

“To je zaista neverovatno. Nikada nisam mogao da zamislim tako nešto. Dođeš u klub u kojem znaš da ćeš se boriti za trofeje i da je to nešto normalno u tako velikom klubu, ali ni u najluđim snovima nisam očekivao da ću postati najtrofejniji igrač u istoriji kluba. Ne zato što nisam verovao u sebe ili mislio da neću uspeti tamo, ali… Koliko je igrača prošlo kroz taj klub? Koliko legendi? Koliko ikona Madrida, madridizma? Biti igrač koji je osvojio najviše trofeja je zaista neverovatno. Nikada to nisam mogao da zamislim.”

Modrić je potom fokus preusmerio na Milan, takođe veliki klub sa bogatom istorijom.

“I ovde su zahtevi veoma veliki. Milan je jedan od najboljih klubova na svetu, istorijski klub koji možda poslednjih godina nije imao rezultate na koje su svi navikli, ali to ne menja činjenicu da je i dalje veliki klub i jedan od najvoljenijih klubova na svetu. Kada dođeš ovde, to osećaš. Istorija Milana se oseća na svakom koraku. I ovde, u trening centru, možeš da je osetiš. Koliko je legendi, koliko velikih igrača igralo ovde… I sigurno je to bio jedan od razloga zbog kojih sam izabrao Milan. Kada sam odrastao, kao dečak, gledajući italijanski fudbal, Milan je bio moj omiljeni tim. Tako se poklopilo nekoliko stvari i odluka je posle Madrida bila mnogo lakša, jer sam oduvek imao mnogo ljubavi i poštovanja prema Milanu. Kada se pojavila ova prilika posle Madrida, nisam imao mnogo dilema".

Kontinuitet na velikoj pozornici nameće pitanje – kako Luka pronalazi motivaciju iz sezone u sezonu.

“Nije teško. Radim ono što volim. Fudbal je moj život. Počeo sam da treniram sa šest godina i fudbal je, zaista, moj život. I dalje uživam, i dalje imam istu ambiciju, motivaciju i strast. A kada sve to osećaš, lakše je nastaviti. Hvala Bogu, osećam se dobro i fizički i mentalno, što je veoma važno, i mislim da su to najvažniji razlozi. Pre svega ta ljubav koju imam prema ovom sportu. Jer ako te fizički više ne služi telo, onda je teško. Ali ja ovo ne smatram poslom. Za mene je to nešto u čemu uživam. I dalje se zabavljam, i dalje uživam. Nemam dane kada kažem: „Ne da mi se više, ne želim da treniram ili da ustanem.“ To mi se nije dogodilo. I dokle god se budem ovako osećao, ne vidim nijedan razlog da ne nastavim. Iako znam da mnogi pričaju o godinama i to je već pomalo dosadno. Mislim da je to deo te priče, kako se kaže, ali mene to ne dotiče. Živim iz dana u dan i uživam, a mislim da će mi telo samo reći kada je dosta. Uvek sam bio realan i iskren prema sebi i mislim da će, iako će taj trenutak sigurno biti težak, on doći. Blizu je, sigurno bliže nego ranije. Ali videćemo koliko ću još biti ovde i koliko dugo ću nastaviti.”

Iako se trudi da se ne obazire na komentare, Modrić ne krije da do njega dopiru priče o poznim godinama.

“Nije da me nervira ili da se ljutim, ali već dosadi. Dosadi da to slušaš, jer nije to priča od pre dve godine. Počela je još 2019. godine, posle Svetskog prvenstva, kada sam imao 33 godine. Već tada se pričalo: ‘Da vidimo koliko će još trajati, ima 33, sada ima 34, više ne može…’ Posle toga sam osvojio još dve Lige šampiona, bio treći na još jednom Mundijalu sa Hrvatskom, igrao finale Lige nacija, osvajao druge trofeje i mislim da sam posle svega toga… Ne volim da pričam o sebi, ali mislim da sam u nekim periodima igrao najbolji fudbal u životu. Zato mislim da ne treba gledati godine, pasoš ili ličnu kartu. Treba gledati samo ono što radiš na terenu. Nije važno da li imaš 18, 30, 40 ili 50 godina. Nije važno. Ako na terenu, iz dana u dan, pokazuješ da možeš da se takmičiš, mislim da je to jedino što treba gledati: možeš li ili ne možeš. Godine su za mene samo broj, ali ljudi su opsednuti time. Kao da, čim napuniš određeni broj godina, treba da te otpišu. A nije tako. Ne dotiče me i ne nervira, samo mi dosadi da to slušam svaki dan. Istovremeno, to mi je i dodatna motivacija da pokažem da nije tako, da pokažem da se i u tim godinama može igrati na vrhunskom nivou.”